(ВИДЕО)Свако против сваког, а сви за аутономију Санџак !?

Поделите:

Да би лакше разумели борбу за власт у Санџаку између партија, лидера и политика др Сулејмана Угљанина, др Расима Лајића и сада др академика муфијте Муамера Зукорлића треба погледати видео записе шта је ко од њих у појединим периодима мислио или мисли о Србији, Србима и њеној власти. Сва тројица су били или су појединачно и сада у власти Србије, а сви, свако на свој начин „сања“ о аутономији Санџак.
др Расима Лајића из 1992

др Сулејмана Угљанина

др Муамера Зукорлића

Приредио: Томислав Kресовић

Поделите:

1 коментар

  1. Свемоћни креатори глобалног хаоса и организатори конспиративних, реакционарних и револуционарних тајних и јавних подземних покрета и организација и структура користе у своје освајачке сврхе парамилитарну муслиманску организацију, која је позната као Муслиманско братство и раде далеко од очију јавности преко извесних идолатриских, езотериских и окултних структура, да би успоставили једну светску владу под хегемонијом западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста, који доносе драматичне одлуке у америчкој спољној политици против традиционалних савезника Сједињених Америчких Држава у корист терористичких покрета на Балкану и свету – “These CFR/TC members head State Department bureaus where dramatic shifts in American foreign policy to work against allies of the United States and in favor of revolutionary forces…” (Види: Editorial Staff, Say No! To the New World order CFR/TC, Metairie, LA., U.S.A, 1985).

    Чињеница је да и данас извесни муслимани представљају упориште турског џихадистичког упоришта на Балкану и да припадају извесним идеолошким, парамилитарним, идолатриским, окултним и езотеријским структурама. Њихово џихадистичко Муслиманско братство није се могло помирити са ослобођењем потлачених хришћанских народа на Балканском полуострву, где су били турска привелегисана и владајућа класа.

    У овом контексту поменули бисмо књигу која је објављена под насловом „Милитантни ислам“, где дословно стоји:

    “1912. године Индонежани су били у великој мери онеспокојени турским губицима у Балканском рату и са италијанском инвазијом Либије. Та солидарност и осећај остао је и данас и још је жив…“ – “In 1912 the Indonesians were greatly exercised by Turkey’s losses in the Balkan wars and the Italian invasion of Libya. That solidarity of sentiment still remains and is still quite lively; but it has always been on the level of sentiment. When one Muslim country faces troubles the people and governments of other countries do feel genuinely concerned, they express concern, and if it is a natural calamity they may send money…” (G.H. Jansen, Militant islam, Pan Books London and Sydney, 1979, p. 130/31).

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here