Vladika David: Patrijarh Pavle je pitao Atanasija Jevtića šta bi bilo da je na drugoj strani, sad i to vidimo

Podelite:

Povodom zbrzane paškvile: Vladika Atanasije (Jevtić): „U crkvi nema vlasti, nego Sabora“

Povodom zbrzane paškvile:

Vladika Atanasije (Jevtić):

„U crkvi nema vlasti, nego Sabora“

 

Zašto zanemarivati,

pa i negirati toliki oblak

svetopisamskih svedočanstava

o dvojedinstvu i skladu tema

vlasti i Sabora u Crkvi?

„ Kao čeda poslušnosti

ne povodite se za pređašnjim željama

iz vremena vašega neznanja“ (1 Ptr. 1, 14),

i tome slično:“ I ne saobražavajte se ovome veku,

nego se preobražavajte obnovljenjem uma svoga

da iskustvom poznate šta je dobra i ugodna

i savršena volja Božja“ (Rim. 12, 2; Ef. 4, 23).

I opet: „ Niko da vas ne zavarava praznim rečima;

jer zbog toga dolazi gnjev na sinove protivljenja“. (Ef. 5, 6).

Ili: „nemojte uzimati učešća u besplodnim delima tame,

nego ih još razotkrivajte.“ (Ef. 5, 11).

Ili: „onaj koji drži zapovesti njegove

u njemu prebiva i On u njemu.

I po tome znamo da On prebiva u nama,

po Duhu kojega nam je dao.“ (1 Jn. 3, 24).

Ili: „Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu,

pošto se ne pokorava zakonu Božjem,

niti pak može“ (Rim. 8, 7. Jak. 4, 4. 1 Jn. 2, 5).

Ili:“ A ovo je ljubav: da hodimo po zapovestima njegovim.

Ovo je zapovest, kako čuste od početka,

da po njoj hodite.“ (2 Jn. 6).

Ili: „ Jer oružje našega vojevanja nije telesno

nego silno Bogom za rušenje utvrđenja,

obarajući pomisli. I svaku oholost,

koja ustaje protiv poznanja Božjega,

i pokoravajući svaku pomisao

na poslušnost Hristu.

I spremni smo kazniti svaku nepokornost

čim se ispuni vaša pokornost.“ (2 Kor. 10, 4-6).

Ili: „I postavi Dvanaestoricu, da budu s njim,

i da ih šalje da propovedaju,

i da imaju vlast isceljivati bolesti i izgoniti demone;“

(Mk. 3, 14-15).

Ili: „odgovarajući Isus reče im:

Podajte ćesarevo ćesaru, a Božje Bogu.“ (Mk. 12, 17. Lk. 20, 25).

Ili: „ Ako me ljubite, zapovesti moje držite.“

(Jn. 14, 15. 10; 1 Jn. 5, 3).

Konačno: „ Ko ima zapovesti moje i drži ih,

to je onaj koji me ljubi; a koji mene ljubi,

toga će ljubiti Otac moj;

i ja ću ga ljibiti i javiću mu se sam.“ (Jn. 14, 21).

……………………………………………………

*

A na apostolskoj strani

ap. Pavle savetuje ap. Tita rečima:

„Napominji im da budu pokorni

i poslušni poglavarstvima i vlastima,

gotovi za svako dobro delo,

nikoga da ne ruže, da se ne svađaju,

da budu blagi,

da pokazuju svaku krotost prema svima ljudima“?

(3, 1-3. Sravni Ps. 50, 12: duhom vladalačkim da su učvršćeni).

Zar isti (ap. Pavle) ne govori istome (ap. Titu):

„ Zato te ostavih na Kritu …

da postaviš po svima gradovima starešine,

kao što ti ja zapovedih …“ (1, 5);

ili: „ A ti govori što priliči zdravom učenju.

Starci da budu trezveni, skromni mudri,

Zdravi u veri, u ljubavi u trpljenju.“

„Starice takođe da se drže kako dolikuje svetima,

da ne klevetaju, da mnogo ne robuju vinu,

da uče dobru, da urazumljuju mlade žene: …“ (2, 1-4).

„Tako i mladiće savetuj da budu čestiti.

U svemu pokaži sebe za ugled u dobrim delima:

u učenju ispravnost, čestitost, čistotu,

reč zdravu, besprekornu, da se posrami protivnik

nemajući ništa loše reći za nas.“ (6-8).

„ A ludih zapitkivanja i rodoslova i sporova

i prepiranja o zakonu kloni se,

jer je to nekorisno i sujetno“ (3, 9).

*

Prema tome, nekorisno je i sujetno ponavljati

da „ovaj Patrijarh nije moj Patrijarh“,

(a dobro znamo da ni prethodni Patrijarh,

zvani „Stari kralj“, nije bio po volji

vazdugidan nevoljnima i nezadovoljnima)!

I opet, da „ovaj Sinod nije moj Sinod“,

odnosno da ovaj Sinod

„ne odražava prave episkope

u Saboru“ i u Crkvi.

 *

Patrijarh Pavle je nekad postavio pitanje:

 „Brate Atanasije, da si na drugoj strani,

zamislimo šta bi se dešavalo Crkvi?“

Sada, kada se čini da je brat Atanasije

prešao na drugu stranu,

mi bezbeli vidimo šta joj se dešava!

Takođe se potvrđuje druga reč Patrijarha Pavla:

da je ep. Atanasije „najneposlušniji monah

U Srpskoj Crkvi“!

Činjenice se ne daju ućutkati!

*

Ne prekinu li se zborašenja i mitingovanja

u inat osveštanom crkvenom redu i poretku,

oni koji stalno izvoljevaju, i suvislo zapitkuju,

 kao da im ništa nije jasno,

i kao da su tek juče stupili u Crkvu,

vrlo skorog dana će sa svim svojim pitanjima,

pa i sa onim o poreklu „mržnje među episkopima“,

stići do ruba!

Tada će sami morati i da odluče:

Šta im valja dalje govoriti, i činiti,

a da bi bilo na suštu korist Crkvi?!

*

Dve nove stvari su kao upaljeni alarmi.

Prva stvar proizvodi pitanje:

 da li sebe i druge opet dovesti do crte,

pa se baciti preko nje,

a sebe, kao toliko puta dosad,

ipak povući u zavetrinu?

Zatim se aljkavo pravdati

kako se ništa loše nije dogodilo (?!)

Jer, sve je učinjeno radi Crkve!

A istina se neće dati, nego će se oglasiti:

da su se neki poslužili Crkvom,

ne pitajući za cenu koštanja,

niti mareći za učesnike

ovog udruženog poduhvata.

A poduhvat je u toj meri odskočio

da su njegovi protagonisti zabrazdili

 sve do visokih barela nafte,

odnosno do privatnih naftnih bušotina!

*

Tek je druga stvar sušti užas:

Zahtev za hitnim „pripitomljavanjem“ i izmeštanjem

Severno-američkih eparhija iz Srpske Pravoslavne Crkve, asistencijom i posredništvom onih kojima je najviše dato,

i koji su po prirodi stvari, najodgovorniji!

Treba li dozvoliti to, kao i podizanje što veće dimne zavese

da se Vlasi ne bi setili šta ih snalazi? – i šta će ih snaći?

Ni jedno, ni drugo ne treba nipošto dozvoliti!!!

Nego je najbolje ostati svoj na svome!

Međe naših otaca ne pomerati,

međe Srpske Pravoslavne Crkve i njene Dijaspore:

ne sužavati, niti poništavati!!!

Ep. kruševački David

eparhijakrusevacka.com

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here