Владика Давид: За разлику од владике Атанасија Јевтића нисам уцењен ХАГОМ!

Поделите:

Важна напомена! Текст који презентујемо у целини настао је на основу другог Писма епископа Атанасија Јевтића упућеног Његовој Светости Патријарху Српском Господину Иринеју. Оно  је илегално и бесправно објављено, дакле без знања, и без сагласности, и без одобрења Његове Светости Патријарха Господина Иринеја, а само оно већ увелико циркулише на Мрежи. Исто се може рећи и за прво Писмо епископа Атанасија, и за одговор Патријарха Иринеја на њега. Иначе чин објављивања  ма чијег писма или одговора на њега без ауторовог одобрења, у цивилизованом свету се са оба аспекта, и моралног и законског сматра  недопустивим.  Пошто се овде ради о писмима и одговорима само за унутрашњу употребу, оглушење и огрешење о њихову приватност, односно кршења закона о ауторским правима сматра се кажњивим!

Даље, узимајући у обзир чињеницу да је у другом Писму еп. Атанасија  једна од поменутих особа прозивана и да је свођена на ниво имбецила, иста та особа је приморана да објави свој коментар! И то у трагикомичноме маниру и жанру.

Да се представимо

–        У крушевачкој епархији пише се и говори у складу са витацизмом, никада у складу са бетацизмом. Према томе, у називу ове епархије и званично и стварно стоји да је она крушевачка, не крушебачка.

Део писма +Атанасија Јевтића упућеног патријарху Иринеју

–        Може се рећи да је брат Давид ваљда велики Стручњак чак и за онтологију. Како то? Тако што је он још као студент добио две високе оцене на испитима из Патрологије (чиста десетка) и Хришћанске историје (чиста деветка); дакле из предмета које је предавао његов професор јеромонах Атанасије Јевтић. Према томе, ако је студенту Давиду (тада Мирославу) било стало до онтологије, где ју је он прво, и највише могао наћи до у овим богословским наукама које обилују њоме, онтологијом, зар не?!

–        Ако епископ Иринеј испира мозак Брату Давиду, и ако према томе у његовом мозгу нема ништа, па ни епископа Атанасија, шта онда он, епископ Атанасије тражи у тој празнини? И како се сам уопште одржава у празном?!

Део писма +Атанасија Јевтића упућеног патријарху Иринеју

–        Претпоследње питање може условно да гласи овако: Како неко као  брат Давид  може да пише сасвим безвезни и несувисли текст критике мојих (еп. Атанасија) речи и текстова (ваљда као велики Стручњак чак и за онтологију)?( еп. Атанасије и пита и одговора). Упркос одговору ваљда … велики Стручњак ипак пита: На које (владичине) речи и текстове се односи критика?! (Да ли су испрана слова или празнина на месту поменутих речи и текстова знак да њих ту уопште нема?).

–        Сада нам ево и последњег црнохуморног, као и помало јуродивог питања. Ако епископ Атанасије зна да епископ Иринеј: Брат и Сабрат, који слови за будућег Патријарха,  портпарол и самозвани цензор, не само Брату Давиду испира мозак него и још другима њему подложнима и послушнима, зашто им сам свима не притекне у помоћ; дакле својој браћи у помоћ, и тако заустави трагедију испирања мозгова?! Да ли би он био у стању да нама испранима помогне?! Верујемо да би могао, с обзиром да је, судећи по његовим речима и стручним констатацијама и сам стручњак за испирање мозгова, као и надахнитељ послушне браће. Чиме надахнитељ?! Да ли испирањем, испразношћу, празнином?!

–        Имајући намеру да овај осврт на испирање мозга и мозгова не окончамо рефренима испирање, надахњивање, безвезно и несувисло критиковање, и свим оним што се овде чуло, ми ћемо мало истраживати тему цензора и портпарола. Мада ми имамо ретко лепе речи и за нашег професора и доброчинитеља Брата Атанасија, чија смо ми лично жива и ходајућа библиотека свих његових текстова, књига и беседа, овајпут ћемо пажњу посветити Брату и саслужитељу Иринеју. Надамо се да ћемо успети да помоћу свога магистарског и докторског рада и искуства сагледамо његову појаву у нашој Српској Цркви, па у Православној, па у целокупном хришћанству, … и то после готово четрдесетогодишњег саподвизавања и саслуживања у нашој Цркви Православној и шире.

Његова кривица је четворострука:

1. Зато што је жив, и што постоји такав какав јест;

2. Зато што је добродетељан и што је свима чинио разноврсна добра дела, не тражећи никада ништа заузврат, него је још више настављао да их чини;

3. Зато што као монах подвижник и напрсни ученик светих отаца Јустина Новог Ћелијског, Патријарха Српског Павла и Порфирија Атонског и Оропоског, испуњава њихову реч: Служити Господу толико и тако, да се рушиш с ногу! И

4. Пророк није омиљен на постојбини својој.

Свима око њега дакле, није лако опстати! Јер и сами они морају да падају с ногу. Али они и поред тога не ропћу, него се подвизавају и благодаре!

           

Актуелни портпарол СПЦ-е по њеном благослову и по достојању дакле, јесте homo labor, који не напушта своје место, и не разрешава себе сама  нити једне обавезе, него одолева и истрајава у свима њима: својим обавезама. У вези са њим, актуелним дакле портпаролом, ми имамо замену теза! Неће бити да је он толико спор да га остали морају чекати, него обрнуто: они толико касне за њим у времену и простору да их он мора сачекивати, па и за њима трагати!

 

–        Апропо брата Давида, Давид се најбоље сналази у јавној и директној исповести својих грехова. Он не лицитира гресима у процентима; не умрежава се и не финансира се из центара моћи, што подразумева голема огрешења; не даје црквена добра под хипотеку; не забасава у криминалне радње и не завршава у организацијама; не продаје душу као извесни секретар: бајаги убоги Л…., а он манични клептоман и гочобија; не жмури на оба ока и не прави се глув на оба уха као што бива код неке браће у чијој присној близини се релативизују црквени догмати и своде на слободоумна размишљања; не улази у дивље бракове и не склапа их на црно, нити децу рађа на црно; није ни напредњак ни назадњак;  не одлази ни у Хонг Конг, нити на Тајван ради назадњачких и напредњачких услуга; не ликвидира своју браћу као прокажену и инкриминисану јер их он таквом види, а и зато што би му амбициозноме она сметала; не шпијунира саборске оце отвореном линијом и путем жуте-бљуц штампе; не поставља медијске сачекуше и не врши медијске харанге и смакнућа; не условљује ничији идентитет и животни простор помицањем инквизиторске обрве и помоћу несташлука; не поверава црквене ствари медијским плаћеницама, иначе задуженим за црквена питања, нити их награђује за услуге и разметљивост; не олида кроз епархије, не гаси епархијске касе и не намеће саборност помоћу адвоката и судова који гутају народне новце; не секуларизује црквени дух и етос; не застрашује и не уцењује браћу у сленг-маниру омладине: Dont touch прекидач, струја оће kill, kill!; брат Давид није починио нити једно убиство, нити је ичијем убиству и самоубиству допринео; није уцењен Хагом; не припрема издвајање епархија из састава СПЦ-е ради прибрајања онима који и данас тргују аутокефалијама, …

 

–        Али с обзиром на чињеницу да брат Давид није безгрешан, њему је некако најлакше да каже да је од свих грешника он први, тј, највећи грешник, који ће једини пропасти, док ће се сви остали спасити! Он заиста тако мисли! Али  до нестанка брата Давида остаје и његова недовољна љубав према Христу и према ближњима, а затим и његово несмирење. Још једна стрепња и зебња настављаће да оптерећују његову савест, и да обе висе над његовом главом као Дамоклов мач, те га тако и нагонити да се непрестано пита: Да ли служи Цркви, или се Црквом служи?!

–        Што се унутрашњих искушења тиче, она су увек тројака: стомакоугађање, среброљубље и славољубље;

то су иста она искушења којима је ђаво кушао самога Господа; из којих иначе, још од изгона наших прародитеља у изванрајски простор потичу и сва остала искушења, која и свеколики свет потапају; и то тако што потапају све три човекове области: логикон (λογικόν), тхимикон (θυμικόν) и епитхимитикон (ἐπιθυμητικόν). А затим долази заборав Бога и прекид молитве и сталног општења са Њим. Ето правих невоља и понижења, огрешења и болести! Ето и смрти као плате за грех. Никако не смрти као последице наше створености.

–        Без крајњег обазирања на психофизичке, философске, теолошке, моралне, … хигијенске квалификације које су изречене о брату Давиду и некој другој његовој браћи подложној и послушној своме надахнитељу, ипак се назире трачак наде и за све њих отписане! Та нада чак не мора да буде већа од зрнцета горушице. Наиме, Господ Христос инако жели да се сви људи спасу и да дођу у познање Истине; да буду с Њим тамо где је Он Сам! И зато је Логос  својевремено био оставио својих деведесет и девет оваца, и дошао да нађе стоту, изгубљену!  

Него, не заборављајмо главно питање: Одакле брату Давиду искочише ове и оволике речи, а мозак му испран … ?!

–        Да ли је конац последње фазе богословског стваралаштва епископа и брата нашег Атанасија Јевтића његова епистолографија? Његова два тестаментарна Писма упућена Његовој Светости Патријарху Српском Господину Иринеју, која нас веома подсећају на сендвич састављен од:

слоја лажи, слоја противречности, слоја увреда и слоја побожности;

реда побожности, реда противречности, реда увреда и реда лажи;

слоја увреда, слоја лажи, слоја противречности и побожности?!

Само када би се неко други, а не сам он нашао у сличној ситуацији, рекао би тријумфално: Нека га! Има Бога!

Док би опет наш Патријарх Павле на све то додао: Нека Те! И без Тебе се може!

–        Ако бисмо даље вукли бразду, можда бисмо дошли на откривења у вези са нашим рукоположењима. Али то ваистину не би било умесно спроћу нас и са моном, како би се казало на нашој Метохији и у нашој Чарапанији. Зашто о дисању Духа говорити онима и пред онима који не знају каквога су духа?! Само зато ли да би се намиривао ћеф неког ћафира који стреља из потаје? Говорити те ствари пред инсајдерима или лауферима, који када те воле као да ти чивије забадају поднокте, није прилично!

–        Наступи и конац ствари, важних сада и овде. Игуман дечански Јустин (Тасић) говораше:

Ти биди пушка, али у сошкама; спремна, али у сошкама.

 И још:

Највећа казна по Псалтиру јесте да неког препустиш његовој самовољи!

Ми пак испранога мозга, на крају свих крајева прибегавамо срцу, и дајемо му на вољу да рекне:

Господе Исусе Христе, помилуј нас и свет Твој!  

 Епископ крушевачки Давид

Извор: Епархија крушевачка

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here