Владика Григорије: Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо

Поделите:

„Будућност Босне и Херцеговине видим у ономе у чему је била најљепша њена прошлост. То је поштовање комшије, другог човјека. Поштовање Бајрама, једнако као и Божића. То је звање комшије на Бајрам, на Ускрс или Васкрс. То је била Босна и Херцеговина увијек. То је тамо рађало велике писце као што су Иво Андрић и Меша Селимовић. Богатство у различитости је то рађало. Послије свих ових ратова то што причам изгледа усиљено, али ја у то дубоку вјерујем и увијек сам у то вјеровао. Мислим да тамо стварно живе најбољи људи.”

„Сјећам се из детињства, у БиХ се раније никада нисмо дијелили на Србе, Хрвате и Бошњаке као данас. Него смо се дијелили на суптилан и доста уважавајући начин на православце, муслимане и католике. У новије вријеме је дошло до национализма, али отприлике јер тамо каснимо за сто или 150 година. Оно што се у Европи дешавало у 19. вијеку, то се у Босни дешавало у наше дане. Зато је национализам на нивоу пренаглашености, али ће, као и сваки пут, проћи. Национализам је увијек примитивизам и из тога се мора изаћи.“

„Постојала је прича о плану ‘разграничења’, никада се ништа није јасно рекло, па не знам ни да ли тај план постоји“, каже о косовском проблему у интервјуу за Дојче веле владика Григорије. „Глупа је та теза да ћемо, када се разграничимо, живјети добро једни поред других. Не, ми не можемо да живимо једни поред других. И кад се разграничимо живјећемо једни са другима. Први сусјед је увијек учесник у нашем животу.“

Епископ диселдорфски и цијеле Њемачке је рекао да црква има „јасан и недвосмислен став о Косову и Метохији“. „Људи тамо морају бити заштићени и, без обзира што неко овако или онако тумачи косовски завјет, тај завјет схватам само као то да човјек треба да штити другог човјека.“

Владика је прокоментарисао и чињеницу да двадесет или тридесет година након ратова исте теме доминирају регионом. „Људи су увијек били паметни толико да се послије рата окрену животу. А сад се то стално подгријава и мислим да уопште не треба кривити народ за то. Него треба кривити оне који контролишу медије, а то су на Балкану политичари. Зато су толико важне борбе за медијску слободу.“

Службе на њемачком језику као шанса

Ове године се обиљежава педесет година епархије на чијем је челу од прошле године владика Григорије. У разговору за Дојче веле он је поновио да је затекао хаотично стање, посебно у погледу финансија. Српска православна црква – за разлику од руске, грчке или румунске – у Њемачкој нема статус „друштва капитала јавног права“ већ обичног удружења. Како каже владика, малтене као „риболовачко удружење“.

„Нема перманентног финансирања, него се живи од прилога народа“, каже он. „Са друге стране, не можемо запослити свештеника у Њемачкој као што можемо у Србији, без плате и осигурања. То је ствари компликовало код мојих претходника који су преносили начин рада из Србије овдје, а то није могуће. Зато је дошло до губљења тла под ногама.“

Владика је увјерен да ће, када епархија санира све проблеме, добити тај жељени статус у Њемачкој. „Наду ми даје што видим да имам с ким. Постоји народ, постоје добри свештеници, убудуће можемо имати још боље свештенике, боље образоване, спремније да говоре и њемачки и српски, да уче и знају теологију.“

Доласком Григорија на чело епархије службе се све више одржавају на њемачком језику. „Живимо у земљи у којој је њемачки главни језик. Ми већ имамо четири генерације људи овдје. Али то долази највише због тога што наша дјеца говоре њемачки као основни језик. А они су нам најважнији, они су будућност ове цркве и будућност нашег постојања овдје и уопште“, наводи Григорије.

Григорије службу на њемачком види као велику шансу и да се српска црква приближи другим православцима и хришћанима. „Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо. Организацију, озбиљан прогресиван приступ, излазак проблемима у сусрет, акценат на добротворну, друштвену, културну дјелатност, на свеопшти живот. Они су увијек имали снажан утицај и давали животу своју ноту, а од тога примали нешто корисно за себе.“

Каже да из дубоке ране коју је оставио раскол католика и протестаната нешто може да се научи, јер људи данас у Њемачкој живе једни са другима: „Моје дубоко искуство је да ране, како наше личне, тако и свеопште, не морају увијек да буду смртоносне, већ и живоносне ако пустимо да кроз њих уђе благодат и милост Божија, уколико не правимо инфекције на ранама нашим ситничарењем и злобама.“

„Одговорност на сваком појединцу“

„Ми на Балкану имамо исту земљу као у Њемачкој – исте планине, ријеке и језера, можда немамо баш такве путеве мада видим да се граде и путеви. Имамо чак и законе, али их не спроводимо“, рекао је Григорије, цитирајући једног вјерника у Њемачкој који му је рекао: „Некад су људи ишли трбухом за крухом, а данас иду мозгом за достојанством.“

Људи који се селе у Њемачку „носе свој завичај у срцу, али покушавају да и овдје буду добри грађани, да буду добри људи и да буду, што је за мене као свештеника посебно важно, да буду хришћани у правом смислу те ријечи.“.

Владика је додао да је одговорност за дешавања у Србији „на власти и опозицији, на народу, на сваком појединцу“. „У Њемачкој постоји култура у којој се више плашимо да бацимо нешто кроз прозор аутомобила од грађана, него од власти и закона. Грађани ће нас први искритиковати. Док код нас се плашимо да ћемо добити батине од онога који је бацио нешто кроз прозор ако га опоменемо.“

Фото: Сербијан тајмс

Епископ Григорије је оцијенио да су односи државе Србије и Српске православне цркве већ годинама у силазној путањи. „Био сам уморан од тога да треба добро познавати неког министра или предсједника и да то одређује да ли ћеш остварити своја права. Један од хиљаду разлога што сам дошао у Њемачку је зато што хоћу да знам на шта имам право по закону, да то добијем, а да нипошто не добијем оно на шта немам право. Онда сам миран.“

„Хришћански етос“ Ангеле Меркел

Говорећи о доласку великог броја избјеглица што је тема која обузима Њемачку годинама, владика Григорије је оцијенио да је Ангела Меркел у одлучујућим тренуцима показала „хришћански етос“ који носи из породице. Помоћ избјеглицама сматра „дубоко хришћанским задатком, а не питањем хоћемо или нећемо. То једино може Њемачка, то не могу мале земље.“

„Страх од странаца увијек постоји и он је разумљив, али жица никада неће никоме помоћи. То доживљавам као слабост тих малих земаља, не замјерам им, али морамо да увидимо да је то слабост“, рекао је диселдорфски епископ.

„Њемачка је показала одговорност, Ангела Меркел је рекла ‘успјећемо’. Многи мисле да је то само ријеч, али то јесте добра воља – велики број људи је овдје нашао кров над главом, хљеб, топлоту, посао, живот и здравље, њихова дјеца иду у школу… из моје перспективе хришћанина и свештеника то је узвишено дјело.“

Владика Григорије ипак наглашава да постоји и одговорност миграната. „То говорим и нашим људима: морамо да учимо овај језик, да учимо културу, да покажемо да смо одговорни грађани, захвални што живимо у овој земљи. Такву одговорност треба да имају и људи који долазе из земаља које су источније од нас“, закључује он у разговору за Дојче веле.

Немања Рујевић, Иван Ђерковић

 

 Дојче веле, 4. 10. 2019

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here