Vladimir Arsenijević: Odumiranje ćirilice

Podelite:

Kad su, pre izvesnog vremena, beogradske ulice osvanule išarane natpisima: NE GAZI PO ĆIRILICI moj prijatelj je, prešavši slučajno preko jednog od njih, primetio da po ćirilici nije gazio niti mu je to ikad palo na pamet sve dok mu je nisu ovako nekulturno, ovako pasivno-agresivno, poturili pod đonove. Pa se vratio korak unazad i nagazio taj natpis, s vidnim uživanjem. “Kad mi se baš nameštaju”, prokomentarisao je tada i slegnuo ramenima.

Tako je taj loše koncipirani i traljavo sprovedeni javni projekat nekakvog udruženja za zaštitu ćirilice (ingenioznog naziva – ĆIRILICA) doživeo svoj momentalni debakl pod vazdušnim đonom Dr Martens čizme mog prijatelja. Sasvim zasluženo, uostalom.

Jer, budimo realni, ima li ičeg glupljeg i nesvrsishodnijeg od takve jedne akcije?

Vulgarnijih primera svakako ima. Svojevremeno sam se zapanjio kad sam na sred Novog groblja primetio da je fasada grobljanske kapele potpuno oblepljena ružnim plakatima s velikim debelim slovom Ć koji su se vijorili na jesenjem vetru kao zelene, žute i ružičaste karnevalske zastavice na tom krajnje nepriličnom mestu.

Ima, prirodno, i ljigavijih. Sećam se bilborda koji se prošle godine šepurio na sajmu knjiga. Na njemu se nalazio portret Vuka Karadžića kome je niz obraz klizila, photoshop-om dodata, suza a ispod njega nadasve glupav natpis (koji ne pamtim dobro pa stoga parafraziram): “Šta to radite s mojom ćirilicom?”

Mene je ipak, među svim tim nespretnim ili neotesanim akcijama (kojima se ćirilica u poslednje vreme intenzivno “brani” od najrazličitijih duhova i himera koji potiču direktno iz mračne podsvesti njenih samozvanih “zaštitnika”) ponajviše zabavila jedna nalepnica iz produkcije klerofašističke organizacije OBRAZ. Na njoj je pisalo: “BUDI SRBIN – PIŠI ĆIRILICOM” da bi, odmah tu, ispod – smehotresno – čistom latinicom bila ispisana adresa sajta te tzv. “organizacije”. Poruka koja uspe da pojede samu sebe na ograničenom prostoru jedne propagandne nalepnice svakako se ne može smatrati ni inteligentnom ni uverljivom pa zaslužuje da bude okarakterisana samo jednom rečju (nesrpskog porekla, naravno) koju ću ovde napisati svetim ćiriličnim pismom, tek da pojačam utisak:

Ali ništa od svega toga nas ne čudi previše. Sve je to tek delić svakodnevnog nasilja kakvo predugo trpimo od strane raznoraznih bogomdanih “zaštitnika” i “branitelja” naše kulture, naše tradicije, naših vekovnih teritorija, ognjišta i svih drugih naših mitova, pa sad i našeg pisma, nasilja s kojim i uprkos kojem živimo i opstajemo kako znamo i umemo. Već odavno smo navikli na njihovu sklonost pogibeljnom kiču, ksenofobičnu zatvorenost, paranoične strahove, bolesna snatrenja, navikli smo i na njihov anahroni epski jezik i logiku sočne mržnje, hladne oholosti i nezalečive ozlojeđenosti, na to istoricističko lelekanje, jedini diskurs kojim uistinu vladaju, na sve njihove bedne poraze i neuspehe (koji objedinjavajućom logikom nacionalne države postaju porazi i neuspesi svih nas) ali uznemirava nas, više od svega, taj njihov i dalje neistrošeni, pravednički osećaj istorijske misije…

Godinama su, agresivno i razarački kako jedino i umeju, ti raznorazni “zaštitnici” pred našim nemoćnim pogledima branili najpre opstanak Jugoslavije, pa bratstvo i jedinstvo, pa vekovna ognjišta, pa srpski narod na Kosovu, teritorijalni integritet i međunarodno priznate granice u Sloveniji, srpski narod u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, pa ponovo na Kosovu… Dobro znamo koliko su u svemu tome uspeli. Sve čega su se ikad dohvatili – raspalo se zauvek.

A sad ste, eto, i i vi tu – svi vi vajni “zaštitnici” srpskog pisma, svi vi otužni subevropski nacionalni romantičari, vi provincijski don kihoti uvereni da je odnekud baš ćirilica ona prava lady in distress koju treba odbraniti po svaku cenu, tražila ona to ili ne, a vi ni manje ni više do njeni vitezovi-zaštitnici s britkim sabljama i sjajnim oklopima… Baš ste nam samo vi nedostajali.

Ali izvolite, slobodno, branite je do mile volje.

Kakvi ste, pitanje je hoće li vas ćirilica nadživeti.

Pisac i urednik izdavačke kuće “Rende”

Politika

Podelite:

4 Komentari

  1. Tekst dostojan talentovane poturice, pardon visokog oficira okupacionih snaga Srbije.
    Bitno je da znamo da se odrekao korena i da je ponosan na svoje poturičke prijatelje i kulturu.
    Verovatno se i okupacione snage groze takvih tipova ali moraju da ih trpe.
    I dobar je alat za lustraciju takvih u slobodnoj Srbiji pod nazivom Rende. Biće (figurativno) izrendani.

  2. Zovite Klimenta da vam e brani. Ako e stvoriiio…neka i brani. Koga vi zaebavate u životu? Da, istoričar baca rukavicu u lice lingvistima. Izvolite, neko nekoga magarcem će napraviti.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here