Vladimir Karađorđević pokreće nestranačku organizaciju Monarhistički front: Stranke su upropastile Srbiju!

Podelite:

Saopštenje za javnost Kabineta NJKV Vladimira Karađorđevića

Kabinet NJKV Princa Vladimira će tokom sledeće godine podići svoju aktivnost na politički angažovaniji nivo osnivanjem Monarhističkog fronta.

Monarhistički front će biti pokret a ne politička stranka. Političke stranke kao formulacija republikanizma su dovele Srbiju u stanje razjedinjenosti, društvene nestabilnosti i razorenosti po svim osnovama.

Razlog za ovo je to što se stranke unutar savremenog parlamentarizma ne bave politikom i društvenim pitanjima već isključivo predstavom politike radi sopstvenog interesa.

Monarhistički front će ignorisati izbore a jedina funkcija će mu biti okupljanje ljudi. Kad ova okupljenost bude predstavljala većinu unutar naše države, naš potencijal će biti neoboriv i neprikosnoven.

Izbor narednih koraka će zavisiti isključivo od volje naroda i njegovog sluge – monarha.

Podelite:

1 komentar

  1. Dušan Buković:

    MASONSKI, KOMUNISTIČKI-INTERNACIONALISTIČKI PROTIVMONARHISTIČKI, PROTIVSRBSKI I PROTIVRUSKI PROGRAM S KRAJA DEVETNAESTOG VEKA

    U engleskom listu “Truth” (“Istina“) objavljen je programski članak poznatog evropskog masona i glavnog urednika Henrija Labušera (Henry Labousher) pod naslovom „Kajzerov san“ (“The Kaiser’s Dream”) sa geografskom kartom novog evrpskog republikanskog i federativnog poretka na kojoj je Srbija prikazana kao Austro-Ugarska republika a, Rusija kao „Ruska pustinja“ – “Russian desert…” (Vidi: Henry Labousher , The Kaiser’s Dream, “Truth”, London, England, December 1890).

    Nema nikakve sumnje da su podjarmljeni ruski kao i „srpski“ masoni i komunisti-internacionalisti sproveli buržoaske, eksperimentalne i revolucionarne ciljeve zapadno-evropskih i američkih imperijalista-trijalista i da su za njihov račun uništavali sve izvore nacionalne snage u Rusiji i Srbiji, ulažući ogromne napore da ruski i srbski narod prosto materijalizuju iznutra i da ih potpuno poživinče, u čemu su u izvesnoj meri i uspeli. Nemilosrdno su uništavali vodeći sloj ruske i srbske nacije, razvijanjem prezira i neposlušnosti u odnosu na sve autoritete priznate Hrišćanstvom i uništavanjem tradicija u duhu novog idolopoklonstva pred materijalnim progresom, naročito pred napretkom tehnike i ekonomije, pri čemu hrišćanskoj etici nisu pridavali nikakav značaj. Ovo je podstaklo ruskog emigranta u Francuskoj S. Dimitrijevskog da o boljševičkoj revoluciji donese ovaj sud:

    „Da bi zauvek potčinili pokorenu zemlju Asirci su odvodili gornje slojeve, nosioce nacionalne kulture u ropstvo, ili su ih uništavali. Na njihova mesta dovođeni su tuđi elementi. Nacija kojoj je oduzeto vođstvo, gubila bi lik i padala u potpuno porobljavanje. Ovim metodama rade i današnji porobljivači Rusije, samo u savršenijem i groznijem obliku i u mnogo većim razmerama. Dok su u starom veku dovođene i uništavane hiljade i desetine hiljada, sada se odvode i uništavaju milioni nosilaca ruske krvi i kulture.

    Svagde u ruskoj zemlji potiskuju se ruski ljudi i od strane državne vlasti i od stvaralačkog kulturnog rada, oduzima im se mogućnost obrazovanja i najmilimalniji uslovi ljudskog opstanka. ruski se čovek preobraća u tegleću životinju, koja čami u tami prljave štale. Tuđinska vlast nije nikada bila tako moćna, niti je ikada ruski vladajući elemenat bio tako malaksao i nemoćan kad sad…“ (Vidi: S. Dmitrievskiй, Bolьševistskaя revolюciя – эto «ulovka», dlя obmana ruskogo naseleniя v Rossii, Gazeta «Mladorosskaя iskra» – dvuhnedelьnый organ Soюza mladorossov vo Francii , ot 1 oktяbrя 1933, № 33, str. 147).

    Ne ulazeći ni u kakve druge komentare, citirali bismo članak M. S. Maksimovića, koji je objavio pod naslovom „Iz naše prošlosti – Akademici neće ni kralja ni kneza…“, gde između ostalog, stoji:

    „Iz naše prošlosti

    AKADEMICI NEĆE NI KRALJA NI KNEZA – Kralj Milan Obrenović i knez Nikola Petrović nisu dobili potreban broj glasova za članstvo u Srpskoj kraljevskoj akademiji nauka
    Osmog januara 1893. godine pretsednik Kraljevsko-srpske akademije nauka Dimitrije Nešić, izveštava ministra prosvete i crkvenih poslova Jovana Đorđevića:
    ‘da su na glavnom skupu Akademije, 28. decembra prošle godine kandidati za Akademiju bila ova lica …’

    Šest dana kasnije, 14. januara 1893, ministar prosvete i crkvenih poslova, Jovan Đoršević, upućuje sledeći dopis:

    ‘Srpskoj kraljevskoj akademiji

    Iz naknadno potraženog izveštaja Akademije od 8. o. m. Br. 286 doznao sam da su među kandidatima za nove akademike bila i dva srpska vladaoca, jedan bivši i jedan sadašnji i da su pri izboru obojica ostali u manjini.

    U ime vlade njegovog veličanstva (Aleksandra I Obrenovića – M.S.M.) moram primetiti Akademij, da se u ovom slučaju postupalo protivno i najobičnijim pravilima kurtoazije.
    Ako je Akademija želela u broju svojih članova imati i dve tako uzvišene ličnosti, trebalo je da njihovoj kandidaciji prethodi:

    Prvo: sporazum članova Akademije, da će tako visoko lice biti izabrano ne prostim glasanjem, već jednoglasnom aklamacijom, a zatim

    drugo: pristanak tog visokog lica, da će se i primiti takog jednoglasnog izbora.
    Kako od ovoga dvoga nijedno nije učinjeno, to se bojati, da je mesto počasti nanesena uvreda dvema visokim ličnostima, od kojih je jedna doskora bila vladalac Srbije i osnovala samu Srpsku kraljevsku akademiju – a druga je suveren naše jednokrvne braće, s kojom nas od vekova vezuju najtešnje veze srodstva i istovetnosti interesa i s kojom stojimo i želimo svagda stajati u iskrenim i ničim nepomućenim prijateljskim odnosima.
    Vlada njegovog veličanstva sažaljeva, što se tako što moglo dogoditi u krilu ove korporacije, koja je u prvom redu pozvana da unapređuje narodnu obrazovanost i da brižljivo otklanja sve što bi smetalo opštoj slozi i duhovnoj zajednici našrga naroda’.

    Akademici, dakle, nisu hteli da prime u svoje redove ni kralja ni kneza. Zanimljivo je da i ministar prosvete i crkvenih poslova Jovan Đorđević, koji je Akademiji uputio navedeni prekor, nije bio bolje sreće. Tri meseca ranije, 15. novembra 1892. godine, prilikom izbora za redovne članove Akademije iz redova Srpskog učenog društva on nije dobio potreban broj glasova…

    Tako ministar Đorđević, redovni član Srpskog učenog društva, koje je zakon ukinuto 16. Novembra, nije od članova tog društva izabran za redovnog člana Srpske kraljevske akademiije“ (Vidi: M. S. Maksimović, Iz naše prošlosti – Akademici neće ni kralja ni kneza…, „POLITIKA“, Beograd, 10. mart 1991).

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here