Волфганг Петрич скинуо маску: Решити Косово пре промена у ЕК и ЕП

Поделите:

Гарантујем Вам и да ће након марта однос снага у ЕП бити другачији, десничарски популисти ће знатно ојачати. А њих, знамо, подржава Русија

Господине Петричу, Ви сте већ почетком године за ДВ малтене први проговорили о измени граница и тиме прекршили табу. Зашто?
— Збиља су током многих година колико ЕУ модерира дијалог Београда и Приштине разматране разне варијанте и све у свему је увек вођено рачуна о принципу да границе не треба мењати. Очигледно се ове године током дијалога у Бриселу развила нова ситуација и онда је процурело да два председника изгледа разматрају размену територија. И мој први рефлекс је био да то противречи дугогодишњем принципу.

Са друге стране имам утисак да се први пут у историји Балкана покушава да се границе не мењају крваво, оружјем и једнострано већ мирним путем, преговором и тражењем компромиса. То ме је мотивисало да се заложим да ЕУ добро размотри такав предлог. Морам рећи да не знам појединости. Зашто? Јер сам мишљења да се ове ради о нечему што смо годинама тражили у региону, пре свега мојим ownership принципом у БиХ: то је ваша земља, гледајте да сами решите проблеме. Из Босне знамо да октроисана решења не функционишу.

Немачки медији преносе да адвокатска канцеларија „Лански, Ганцгер и партнери“ за коју радите у Бечу добија новац од српске владе за саветовање. Зато постоје отпори на Косову.
— То је неспоразум. Канцеларија је задужена за приступни процес ЕУ, за правне аспекте разних поглавља. Ту се ради о уобичајеној помоћи, информацијама, обуци правних стручњака, анализи европског права и како га уградити у домаће право. Дакле веома техничке ствари. Моја канцеларија је у суштини ту да правницима приближи и политичку позадину.

Јуче је у берлинском Тагсцајтунгу чак написано да иза тога стоје руске снаге које преко Вас убрзавају овај процес у правцу размене територије.
— То је врло интересантно и показује колика је конфузија. Рецимо, ако дође до размене територија, то подразумева да Србија призна Косово. Јер само са међународно-правно признатим партнером можете закључити уговор. Дакле, ребус ми је какве везе Руси имају са тим.

Шта ће се даље догађати?
— Верујем да ће се вагати предности и мане. Мени је пре свега важно да директно погођени, грађани и грађанке са обе стране границе, буду укључени у процес. Ту мислим на референдуме, наравно и на парламенте, дакле да се води рачуна о демократском процесу. И ту имам велико поверење у ЕУ да ће водити рачуна о томе.

Друга ствар коју држим веома важном је да се након крвавог искуства деведесетих предузму проактивне мере како би се спречило да погођене грађанке и грађани дођу у ситуацију да морају или желе да напусте своју земљу, кућу, село. Наравно да се ту крију велики ризици, али они се могу антиципирати.

Трећа важна ствар је да би се решењем, како год да на крају изгледа, решио последњи велики историјски конфликт на територији бивше Југославије, конфликт Срба и Албанаца. То би такорећи био почетак позитивне будућности.

Противници промене границе износе два важна аргумента: прво, да не би требало ићи на повлачење граница по етничком принципу и, друго, да постоји бојазан од домино-ефекта. Шта кажете на то?
— То су сасвим разумљиве бриге јер су границе до сада мењане крваво. То се свакако мора спречити. А овим предлогом би та опасност била уклоњена. Што се другог тиче, недавно је у склопу арбитраже између Словеније и Хрватске одлучено да рецимо нека села у Словенији која насељавају Хрвати пређу у Хрватску. Ако би Хрватска прихватила арбитражу, тиме би дакле села по етничком критеријуму променила земљу. Зашто би се око тога неко узбуђивао?

На Косову су ипак друге димензије у питању.
— Принцип да су границе подложне променама је био итекако добродошао 2008. када је Косово једнострано прогласило независност и одмах је признато од већине држава ЕУ иако је то у супротности са Резолуцијом 1244.

Отпора овом предлогу нема само у оквиру ЕУ већ и на самом Косову. Да ли су у праву они који тамо тврде да би Косово било губитник?
— Не! Имам пуно поштовање за протесте ако они желе да кажу: не желимо да заокружимо државност и уђемо у УН тако што ћемо поднети ову жртву према старим етничким критеријумима већ хоћемо да Косово остане у садашњим границама. То је легитимно. Чак би то можда више одговарало ономе за шта се Европа залаже. Али ствар је напросто таква да очигледно ЕУ и Могерини разматрају и друге опције. Мени је важно да се и те друге опције озбиљно размотре.

У петак се састају Тачи, Вучић и Могерини. Шта очекујете?
— Објашњење. Могерини је овде у Бечу у разговору са новинарима рекла да рачуна са решењем можда до краја године. Мислим да је то оптимистично, али поздрављам такву најаву. Морамо промислити у каквим се регионалним, европским и глобалним околностима ова ствар одвија. Ситуација на Балкану се радикално променила на много начина. Деведесетих су тамо била два велика актера, Американци и Европљани. Американци су све у свему у повлачењу. Европљани, како знамо, у последњих десет година нису блистали.

У међувремену Кина гради пут свиле преко Балкана. Русија је економски и наравно политички веома активна у деструктивном смислу. Турска је трећи важан играч са својом османском политиком, а ту треба додати заливске државе које инвестирају стотине милиона, не само у Босни већ рецимо и у Србији. Немам ја ништа против да Кина инвестира, али ми је важно да се то деси у складу са европским правилима – транспарентно, без корупције и тако даље. Ако се тиме не бавимо јер се годинама бавимо проблемима попут Косова, онда само могу да кажем да је боље да тај проблем што пре решимо.

Овде имамо два председника који желе решење. Можда Могерини или Меркел или они који критикују могу убедити ту двојицу да нађу боље решење. Али важно је да се сада ствар заиста расправи и да се нађе најбоље могуће решење како би се прешло на стварне проблеме Балкана.

И то без табуа?
— То је неопходно, мада знам да је неуобичајено. Понављају се формулације о томе шта се све збивало пре двадесет година. Све је то тачно и добро је да имамо историјско сећање. Али постоје и садашњост и будућност и, изненађујуће, има више политичара на Балкану који размишљају о сопственим решењима. Имате рецимо премијера Заева. А овде имамо још двојицу председника из региона и они имају предлог. Можда је лош, можда у њему има нешто, али у сваком случају – долази са лица места.

Ако се у петак буде говорило о том решењу, какав временски оквир очекујете?
— Видите, садашња Европска комисија има ограничен рок трајања и то је моја највећа брига. Требало би гледати да се до марта идуће године потпуно постави решење јер након тога ће ова комисија и Могерини бити прошлост. Ако ствар пропадне и врати се на нулу, гарантујем Вам да се нова комисија и наследница Могерини неће овиме бавити. Зашто би, ако је већ претходница оманула? Гарантујем Вам и да ће однос снага у Европском парламенту бити другачији, десничарски популисти ће знатно ојачати. А њих, знамо, подржава Русија. Тако сигурно неће бити решења која прижељкујемо.

Волфганг Петрич, 1947, је аустријски политичар, социјалдемократа, који је био специјални опуномоћеник ЕУ за Косово (1997-1999) и Високи представник међународне заједнице за БиХ (1999-2002).

 

Дојче веле

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here