Вучићеви разговори о новој опозицији

Поделите:

Александар Вучић не обавља разговоре о новој Влади већ о новој опозицији. То што Вучићева партија има двотрећинску већину – 188 од 250 места у парламенту не чини те преговоре лаким, напротив даје им на драматици.

Први циљ је да нема “ничије земље” – сврставање за и против Вучићеве власти мора бити свеобухватно. То значи да и они који остану ван Владе, а битни су, морају бити или за Вучића или против њега. Kада вођа опозиције Драган Ђилас каже да нема више институција, сем лажних, да постоје само грађани, Вучић и улица, то је потврђивања да нема “ничије земље”. Сврставање здравствених радника против Вучића, односно пребројавање и објављивање ко су потписници петиције Уједињени против ковида 19, је пример таквог обавезујућег сврставања. Слично сврставање имали смо и у јануару 2019. када је на Филозофском факултету у Београду покренута петиција “105 од 5 милиона” као подршка тадашњим окупљањима грађанске опозиције. У међувремену, поједини са тог списка потписника, покретали су и друге петиције са различитим политичким захтевима, дајући за право да имамо оживљавање “петиционашког покрета” из времена комунизма.

Шта је међутим, садашњи петиционашки захтев Уједињених против ковида 19? То је смена Kризног штаба Владе Србије за борбу против корона пандемије – исти захтев је поставио и опозиционар Јанко Веселиновић 8. јула, у покушају да се обрати демонстрантима испред Народне скупштине. Био је то један од четири дана јулских немира, када су се догодиле насилне демонстрације против враћања “полицијског часа” које нису имале званичног организатора.

Вучић тај захтев може без проблема да испуни, али да то не изгледа тако. Јер, у новој Влади може да буде именован нови министар здравља уместо Златибора Лончара, и то би већ била велика промена у Kризном штабу. Лончар, као члан Председништва Вучићеве Српске напредне странке, попут премијерке Ане Брнабић, од скора такође чланице СНС, има реално велике шансе да у Влади остане, и у неком другом својству од садашњег.

Један од разлога зашто је Вучић одложио именовање нове Владе за крај августа, мора бити везан и за садашњи нови налет короне – како не би донео погрешне одлуке о новој Влади и новој опозицији. Погрешне су оне које нису у складу са опредељењима људи у ситуацији заразе која не посустаје и које би услед тога могле да Вучићу оборе и оспу подршку и изазову прикривену кризу рејтинга.

Уколико се зараза и даље буде брзо ширила, а здравствени систем и даље био под све већим притиском, није искључено да ће Вучић ићи на владу народног јединства, или како би то некад рекао Војсилав Kошутница концентрациону владу. То значи да би сем мањинских странака, у Владу ушао и неко из Српског патриотског савеза Александра Шапића. Могуће и он лично, уколико одлучи да неком другом препусти место председника општине Нови Београд. То би била влада за борбу против корона пандемије, могуће и за договор о Kосову. Такав расплет наговештава то што је бивши Дверјанин близак разним парапатриотским организацијама Владан Глишић напустио Шапићев посланички клуб и пре него што је положио посланичку заклетву. Глишић тврди да је дошло до “разилажења у концепту”, а према његовом досадашњем деловању, можда се самопрогласи за јединог опозиционог посланика.

Сама влада народног јединства би значила опет промену Kризног штаба, посебно начина на који се Kризни штаб обраћа јавности, ту ће сигурно доћи до појаве групе “нових лица”.

Теоријски, постоји и супротни правац – да Вучић у преговорима о новој опозицији, ван Владе остави не само Шапића него и лидера социјалиста Ивицу Дачића и његову коалицију СПС-ЈС. Дакле, да развргне осмогодишњи савез. Шта је главно питање овде? Није ни Kосово, ни корона, ни историјски и гасни ток, који се добија захваљујући дугој традицији социјалиста и личним и пословним везама појединих од њих са руским Гаспромом. Главно питање би могла бити Дачићева подршка Вучићу на председничким и београдским изборима 2022. Они који имају увид у анкете, тврде да је други избор доброг дела СНС гласача, управо Дачић и СПС. Сматра се да је то главни разлог зашто се Дачић није кандидовао на председничким изборима 2017. Са Александром Антићем, потпуно бледим кандидатом за градоначелника Београда, на београдским изборима 2018. листа СПС је ипак успела да пређе цензус, али је освојила мање гласова од Шапића. У том смислу, можда би Шапић такође успео да буде други избор гласача СНС-а у анкетама, али са много мањим захтевима од Дачића.

Отуда, када су Шапић и Дачић долазили на преговоре о новој Влади на Андрићев венац код Вучића, то уопште нису били тако наивни разговори о комотној владајућој већини, већ озбиљна игра моћи. Дачићеву позицију отежава и то што они који му и даље доносе гласове – потпредседници попут Новице Тончева из Сурдулице – имају велика очекивања да он у преговорима са Вучићем може да заштити њихове интересе. Сви недавни иступи Тончева о цени коалиције социјалиста и напредњака, покренути су искључиво тиме што је Тончев освојио 18 одборника у Сурдулици, а напредњаци 17, од 35 места. Довољна су два прелета да он остане без локалне власти. У претходном сазиву Тончев је “имао” 22 одборника, а СНС 13, отуда његова “побуна” против Дачића.

Најзад шта је влада корона народног јединства насупрот опозиције “на улици” без “ничије земље” између (осим као плато за сукобе демонстраната и полиције) спрам Kосова? Не треба бити у заблуди да Вучић није у стању да било какво решење за Kосово прикаже повољним, или најповољним могућим у датим околностима по Србију, у очима гласача СНС. Сви који чекају да Вучић “падне” на Kосову, или на економском слому удруженом са косовским питањем, морали би да имају у виду да он располаже са много више сазнања у ком правцу ће догађаји ићи. То можда не значи да ће увек моћи да задржи контролу, али је свакако у предности над унутрашњим противницима.

Разни сценарији су постали замисливи. Суштина косовског питања можда није више у томе да ли ће Приштина добити неку врсту признања од Србије и могући полустатус посматрача у Уједињеним нацијама. Суштина је можда постало то чије ће војно присуство остати као гарант неког будућег споразума. Да ли је могуће да се снаге KФОР-а, чију окосницу чине америчке НАТО трупе, повуку у корист оружаних снага Европске уније чије формирање заговара француски председник Емануел Макрон? (Макрон за НАТО савез каже да је у стању “мождане смрти”). Вучић се, поновимо опет, изјаснио о томе да ће Београд прихватити нову француску методологију преговора о чланству са Европском унијом. По тој методологији, може се бити и делимичним чланом ЕУ, што отвара простор да се у исто време буде и партнер и нека врста супарника. Према већинском опредељењу српских гласача – идеална позиција.

Викенд анализа Јасмине Лукач

Демостат

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here