Заборављена гробница 6.500 Срба на Гардошу

Поделите:

Велико стратиште логораша побијених на Сајмишту до данас без обележја о томе чије сени ту почивају

САМО педесетак метара од споменика Симона Херцла, деде родоначелника ционистичког покрета Теодора Херцла, на Јеврејском гробљу на Гардошу, у Земуну, лежи заборављена масовна гробница. У њој почивају посмртни остаци 6.500 Срба, махом цивила са Козаре, и нешто мање партизана.

Поред гробнице само бели споменик, који је давних дана подигао СУБНОР “жртвама фашистичког терора 1941-1945”. Нигде табле да је поред масовна гробница, да су у питању српски цивили, да их је било 6.500 и да су страдали у монструозном логору на Старом сајмишту, које већ годинама чека меморијал!

– На нашем гробљу налазе се три масовне гробнице – каже Ненад Фогел, председник Јеврејске општине Земун. – Највећа је ова, у којој су остаци Срба убијених или умрлих на Сајмишту. Друге две, мање, јесу муслиманска и масовна гробница утопљеника. Претпоставља се да су у муслиманској остаци мобилисаних припадника Ханџар дивизије, који су умирали на путу за Источни фронт, док су утопљеници вероватно жртве Новосадске рације, у којој су Мађари 1942. убијене цивиле бацали у Дунав.

Пошто су у душегупкама убијени Јевреји, жене, деца и старци из Јуденлагера “Семлин”, Старо сајмиште 1942. добија име Прихватни логор Земун. Према речима проф. др Милана Кољанина, ту интернирана 31.972 заточеника, од којих је у логору, или непосредно по одвођењу, живот изгубило 10.636 људи – 13 дневно!

Од маја, а нарочито током лета 1942, доведено је више хиљада заточеника, прво из окупиране Србије, а затим и из усташке НДХ. Од лета 1943. стигли су и заточеници из остатка окупиране Југославије, из Грчке и Албаније.

 

– Нарочито велики прилив настао је после немачко-хрватске војне операције на Козари, у лето 1942, када је убијено и интернирано више десетина хиљада партизана и српских становника са овог подручја, углавном у Јасеновац и Стару Градишку. Више хиљада мушкараца упућено је у логор на Сајмишту ради слања у немачке концлогоре и радне логоре – каже Кољанин.

Поред гробнице је само овај Споменик жртвама фашистичког терора 1941-1945.

На Сајмишту су владали глад, болести и тортура, што стражара, што логорских полицајаца регрутованих од самих заточеника. Помор ескалира у августу, када је просечно умирало по 76 људи дневно. Само 22. августа умрло је 340 људи! По Кољаниновим речима, лешеве су запрежним колима, ноћу, радници Градског физиката одвозили до гробља, где су сахрањивани. У почетку у масовне гробнице на Православном и Католичком гробљу, али је брзо нестало места, па се прешло на Јеврејско.

Одмах по ослобођењу Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача формирала је Анкетну комисију за испитивање злочина у логору на Сајмишту, која је на Јеврејском гробљу пронашла 6.500 жртава.

Тада је на ову, масовну гробницу Срба, и то у самом срцу Србије, пао заборав.

Али не односе се сви народи овако према својој историји.

До масовне гробнице екипа “Новости” стигла је трагајући за недавним написом у израелском “Џерусалим посту”, који је пласирао тезу да корени политичког ционизма и јеврејске државе леже, не у Паризу, Бечу или Пољској, већ у Земуну. А претеча је чувени рабин Јуди Бен Шломо Хај Алкалај.

У свом делу “Чујте о Израелу”, објављеном 1934. у Београду, рабин Алкалај, каже “Џерусалим пост”, пружа радикалну интерпретацију добро познатих јеврејских молитви у којима позива на окупљање “деце Израела”.

Он је, иначе, венчао родитеље Теодора Херцла, Јакова и Жанету, који су затим живели у Будимпешти, где се Теодор и родио. За живота, отац ционизма није обишао Земун, ни гробове својих бабе и деде – Симона и Регине, који су данас постали незаобилазна станица свих Јевреја који посећују Београд.

Ненад Фогел сматра да није претерано рећи да је у Земуну постављен камен темељац ционистичком покрету. Алкалај је био рабин и за сефарде и за ашкеназе, јер је тада постојала јединствена јеврејска општина.

– Служио је у постојећој синагоги, а живео у дворишној кући, где је била и школа. Данас су ту станови откупљени током деведесетих. Дружио се са Симоном Херцлом, Теодоровим дедом. Ни кућа Херцлових, у данашњој Гундулићевој улици 17 (некадашња Апостелгасе 253), више не постоји.

ЦИОНИЗАМ РОЂЕН У ЗЕМУНУ

Ненадов отац Данило Фогел у књизи о земунској јеврејској заједници објавио је да је рабин Алкалај директни претеча ционистичке идеје да Јевреји морају организовати покрет за обнављање своје домовине у Ерец Израелу. Писао је о политичком препороду јеврејства, који доноси верску, економску, моралну и језичку обнову.

Алкалај је 1864. године, између осталог, објавио: “Наша света земља биће земља слободе; слободни ће бити сви становници, без обзира на веру и народност”.

 

Гроб Симона Херцла, незаобилазна станица свих Јевреја

– Овога су се држали сви припадници ционистичке организације Хашомер Хацаир, којој је припадао и мој отац. Јевреји су се спремали да живе са Арапима, док прсте нису умешали Енглези – каже Ненад Фогел.

Алкалај је објавио 53 књиге и публикације, од којих прве две на ладину, а остале на хебрејском. Заговарао је повратак хебрејског као говорног језика.

Теодор Херцл

Идеје ционизма наишле су у Земуну на плодно тло, а један од најпознатијих оновремених циониста био је млади Аладар Полак, који је себе прозвао Радала. Његова мајка била је Фани Херцл, сестра од стрица Теодора Херцла. Као одушевљени циониста, Радала се залагао за активан и борбени однос Јевреја, а против фаталистичког препуштања судбини. Умро је у 25. години. Пошто га је Аустроугарска мобилисала за Велики рат, а није хтео да се бори против Срба, младић је гурнуо ногу под воз. Рана се, међутим, инфицирала и преминуо је од сепсе.

Али било је и отпора ширењу ових идеја, па су поједини омладинци морали да крију своју припадност ционистичкој организацији. Посебно су се бојали тадашњег професора гимназије Бернара Кона, оца познатог књижара и издавача Геце Кона.

УТИЦАЈ СРПСКИХ УСТАНИКА

НА Алкалајеву идеју о јединству можда је утицало добро познавање Кабале, али је тешко занемарити утицај српских устаника против Отоманског царства, који је захватио подручје око Земуна почетком 19. века, констатују новинари “Џерусалим поста”. Ционистички рад у Земуну, каже Фогел, манифестовао се преко културних институција, а касније и спортских друштава.

 

Новости

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here