Зашто ћути француска екселенција?

Поделите:

Најава формирања резервног састава полиције РС очекивано је наишла на оштре реакције западних амбасадора, осим француског. Зашто?

Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске, који подразумијева оснивање резервног састава полиције, наишао је на оштре реакције из сусједног ентитета, а изазвао је и уобичајена, сасвим очекивана саопштења амбасада САД, Британије и Њемачке.

Оно што је необично јесте изостанак реакције француског амбасадора у БиХ. Међутим, када се имају у виду окршаји и праве уличне борбе које активни и резервни састав француске полиције води на улицама Париза са „жутим прслуцима“, ћутање из Амбасаде Француске и не чуди.

МЕДИЈСКИ БОМБАРДЕРИ 
Што се тиче праве хајке коју су тим поводом против институција Српске покренули сарајевски медији, све подсјећа на прошлогодишње медијско бомбардовање МУП-а Српске, које је трајало од Дана Републике па све до објављивања резултата општих избора одржаних у октобру. МУП је најприје оптуживан за илегално наоружавање и формирање паравојски, да би затим био гађан „паметном бомбом“, тј. случајем Драгичевић.

Пажљиво биране формулације пласиране су преко друштвених мрежа да би се придобиле рањиве друштвене групе, првенствено мајке и тинејџери, а затим створио шири покрет незадовољства, који је требало да милом (изборима) или силом (улицом) демонтира власт Милорада Додика. Како друштвене догађаје увијек треба посматрати у ширем контексту, не можемо а да не констатујемо да су медији-бомбардери поново полетјели према Српској, како би Срби били морално и културолошки уништени, заједно са својим идентитетом и историјским сјећањем на периоде „клања и орања“.

КОИН операције (противпобуњеничке операције) које се предузимају у постконфликтним подручјима у циљу придобијања локалног становништва, осмишљене од врхунских умова познатих колеџа одбране, користе се као дио фамозног хибридног ратовања против народа које називају побуњеницима. У БиХ су побуњеници Срби. Ове операције се уједно спроводе у Либији, Авганистану и Украјини, а подразумијевају широку палету псиоп и црних операција. Плаћају их владе појединих земаља, али индиректно, преко невладиног сектора, хуманитарних организација и фондација, пројеката.

Јавна додела 620.000 долара медијима у Босни и Херцеговини од стране USAID-a, 6. април 2018.

Срби су од истих окарактерисани као бунтован, слободарски народ велике историје, потпуно неупотребљиви за учешће у фалангама које треба да се запуте на „Источни фронт“, односно на Русију. Наиме, велике силе данас се не сукобљавају директно, него се за то користе мале земље и народи за прокси ратове, односно за ратовање „туђим рукама“. Центар моћи ипак нису владе, већ корпорације и банкарски картели који планирају да газдују свјетским ресурсима.

Дејтонски споразум је потпуно јасан, бар Србима. Безбједност је у надлежности ентитета. Тако треба посматрати и закон који предвиђа формирање резервног састава полиције. А повод за овај закон је мигрантска криза. Наиме, мигрантски таласи су произвели низ проблема у земљама ЕУ. Тако, у Шведској постоје 62 „no-go area“, односно подручја гдје се догађа огроман број насиља, убистава и силовања, што власти приписују мигрантима. У Напуљу, а исто се односи на јужну Италију, законом је прописано да у стамбеним објектима све до трећег спрата на прозорима морају бити монтиране решетке. Наведена мјера је донијета након пораста провалних крађа и насиља, односно из безбједносних разлога. У низу енглеских градова грађани се не усуђују да се након 18,00 часова крећу појединим улицама, страхујући од напада Арапа.

ШЕРИЈАТСКЕ ЕНКЛАВЕ
У Босни и Херцеговини, у Бихаћу у којем је „заглављено“ неколико хиљада миграната, јер хрватска полиција не дозвољава нелегалне преласке државне границе, ситуација постаје алармантна. Грађани страхују за безбједност, а кантоналне власти апелују на органе БиХ да напокон нешто предузму. Али, изгледа да се на ситуацију у Бихаћу с већом пажњом гледа из Бања Луке, него из Сарајева.

У низу западних медија, аналитичари указују да су у БиХ формиране „шеријатске енклаве“. Мисли се на велики број параџемата, које у јавном дискурсу у БиХ више нико и не спомиње, а чији лидери отворено пријете званичницима Исламске заједнице. Вехабијска организација преузима примат у односу на Исламску заједницу у БиХ, а све због изостанка државне подршке Ријасету. Сигурно је да параџемати нису пасивни према мигрантским таласима и да су од помоћи „браћи“ и повратницима са сиријског ратишта (још једна тема замрла у БиХ).

Три држављанина БиХ Њемачка је депортовала због сумње да су повезани са терористичким дјеловањем и Исламском државом. Медији су тек констатовали да се ради о „браћи Халиловић из Маглаја“ и једном лицу рођеном у Добоју, да су сви млађе животне доби, као и да су „посјећивали маглајско вехабијско село Ошве“. Иако су поменута лица њемачке власти осумњичиле за планирање терористичког напада у име Исламске државе, након саслушања у просторијама СИПА-е, исти су пуштени на слободу. Шта рећи?

Вијест о паљењу катедрале Нотр Дам изазвала је разумљиву емпатију широм свијета. Нестао је један од симбола Француске и хришћанства. Између 40 и 50 истражитеља ради на расвјетљавању овог случаја. Можда би пажљиво ишчитавање листе радника који су радили на реконструкцији објекта могло пружити одговор да ли се ради о терористичком акту. Терoристи нападају симболе државе, из Исламске државе је у више наврата поручено да ће „горити Рим“, да ће напасти Ватикан, да се ближи крај хришћанству, и слично. „Самозапаљење“ катедрале је много „безболнији“ чин од уништења објекта експлозивом.

Наравно да истрага неће открити ништа. Из политичких разлога. Француска полиција није открила ни ко је стајао иза браће Куаши, нападача на „Шарли Ебдо“. Медији-бомбардери настоје одржати стереотип да у БиХ нису безбједносни проблем „шеријатске енклаве“ потпуно отргнуте од државе, да нису проблем ни повратници са сиријског ратишта, да то нису ни мигранти од којих се све више стрепи на улицама Сарајева и Бихаћа, него је то полиција Српске која грађанима додатним, резервним саставом, жели обезбиједити миран живот и пружити заштиту. И у том циљу ће оштро реаговати, буде ли потребно.

Француски амбасадор у БиХ Гијом Русон

Знају то и мигранти, па кроз Српску само пролазе и никога не дирају. А и у Француској знају о чему се ради. Зато се поводом оснивања резервног састава полиције Српске не оглашава његова екселенција Guillaume Rousson, амбасадор Француске у Босни и Херцеговини.

 

Sveosrpskoj.com

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here