Зашто деца у Финској у школу иду искључиво у половној гардероби

Поделите:

Фински родитељи, као и сви остали на свету, воле своју децу, али им ту љубав не показују кроз куповину скупих ствари, без смисла и сврхе.

Иако су Финци много богатија нација од свих нација на Балкану, децу у школу не шаљу у монденској гардероби, у којој не смеју ни да се играју, јер је могу исцепати или испрљати, у којој не могу трчати по дворишту, превртати се по трави, већ је одећа комотна, скромна и прилагођена деци. Финци не воле да се разбацују. па деца у том периоду често добијају половну одећу, јер је брзо израсту, а и зато јер се деца тада много играју, друже у природи, и најбитније је да је одећа таква да их не спутава.

Second hand продавнице се прави избор, и ту се купује доста тога, наравно не и обућа. До првих малих матура, деци се не купују, или бар веома ретко, нове и скупе ствари, и нико због тога не прави питање. То је тако нормално. Данас је изгледа постало правило да се сиромашне нације утркују ко ће купити скупљу одећу, док су Финци напросто оперисани од тога, бар не у периоду када то нема смисла.

Иако у Финској родитељи немају никакве издатке око школовања деце, екскурзија, ужине, јер све то плаћа држава, они се не расипају новцем и веома су рационални. Деца и у најмлађем школском узрасту остају сама код куће, иду сама или са другарима у школу и генерално, много су самосталнија од деце у Србији.

Али ту нису српска деца учинила то стање таквим, већ родитељи, и не из зле намере, али дефинитивно чинећи медвеђу услугу деци. Зато је неопходно, зарад обостраног добра, да родитељи своју децу, још од најранијих година, уче свему ономе што ће им помоћ да постану одговорни и самостални.

Финци од малена уче децу да обављају разне послове у кући, у складу са њиховим психофизичким могућностима, и ту нема компромиса. Деца у Финској због тога, рад у кући не доживљавају као неки терет, казну и морање, већ као нешто сасвим нормално и подразумевано. Уопште, како је игра нешто што финској деци никад и никако није ускраћено, тако се и примерене радне обавезе подразумевају. Финска је држава којој су знање и рад веома битни, па је зато у основним школама занатство обавезан предмет од првог разреда, а од 7 – 9 разреда и предмет домаћинство, где уче кување, сервирање, финансије у домаћинству, здравље у исхрани. Деца уче током школовања да плету, кроје, шију да раде са дрветом, обављају ситније поправке у кући, пеглају…

У Финској деца немају домаће задатке, јер се сматра да је изузетно битно да деци остане време за игру и слободне активности. Финци схватају да деца поласком у школу не постају одрасли, већ су и даље само деца али и школарци.

У Финској се и наставни садржаји у овом узрасту, одвијају кроз игру, а често се настава одржава и у природи, на ваздуху. Опуштена атмосфера, учење кроз игру и чест боравак на свежем ваздуху, доприноси успеху деце. Финска је ту прави пример.

У Финској деца, доласком у први разред, никако нису приморана да седе мирно у клупама, јер је то за њихов узраст и неприродно и мучно. У Финској деца могу да дођу до табле, до друга, да седе на клупама јер је поента да сви причају и дискутују о лекцији, а не да седе мирно. Седење мирно и максимална концентрација се развијају постепено, и када мало одрасту, деца већ и сама седе у клупама, без приморавања. Битно је да се прати природа детета… А у природи детета тог узраста, није сигурно да седи мирно, бар не прве године поласка у школу. Стицање дисциплине, радних навика, одговорности, усвајање нових правила не иде ни преко ноћи, нити тренирањем строгоће. У Финској.

А у Србији?

Бука

Поделите:

1 коментар

  1. Ne znam kako ce se to zavrsiti, ovakve skole ne obrazuju strucnjake u kvalitetu i kvantitetu koje zahteva moderna kapitalisticka privreda, dok se takvi strucnjaci mogu uvoziti iz drzava u kojima deca jos robijaju po klasicnim skolama, Finci i zapad mogu svojoj deci da priuste humanije uslove obrazovanja. Skole u najvecem delu Sveta postavljaju pred decu sve vece i nehumanije zahteve oduzimajuci im celodnevno vreme i detinjstvo, trenirajuci ih u uslovima stalne i bespostedne konkurencije, kako bi oni najbolji mogli da se domognu zapada.
    Priroda kapitalistickog sistema unistava jednako i zivote dece, postavljanjem zahteva pred nacionalne skupsitne o vrstama i broju casova pojedinih predmeta u skolama. U kapitalsitickim skolama su deci nametnuti predmeti koji njih u tom uzrastu uopste ne inetresuju, a u stvari ih se obucava za poslove kroz koje ce ih kad odrastu, kapitalisti moci najbolje da iskoriste za sticanje vlastitog profita. A istovremeno se stalno govori o brizi kako da deci bude bolje, da budu zasticena od . . . beskrajne floskule koje se decenijama papagajski ponavljaju, a stvarnost je nesto sasvim drugo.
    Zelim deci celog Sveta da jednoga dana uce u skolama poput Slobodne Dece Samerhila.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here