Зашто је Дане Лукајић „пуштен низ воду“?

Поделите:

Дане Лукајић, пензионисани пуковник Војске Републике Српске и даље чами у загребачком казамату. Прошло је четири и по мјесеца од када је на путу до Шаранове јаме на Велебиту отет из јадовничког аутобуса од стране хрватских државних органа.

Није се та отмица десила, како пишу хрватски медији, на граничном прелазу Личко Петрово село, већ је пресретање три аутобуса са ходочасницима из Републике Српске и издвајање оног у коме је био Дане Лукајић, као у акционом филму, извршено неколико километара унутар лијепе њихове.

Уз директиве Јадовничанима да навуку завјесе, пријетње и псовање српске мајке новинару који је фотографисао, наређено је Данету Лукајићу да изађе из аутобуса а возачу да одмах настави пут.

Када га је вођа пута упитао о чему се ради, Дане је уз смјешак одговорио:

„Не брини, селективна контрола. Биће брзо готово.“

Није било тако.

Мада је тог јутра 30. јуна 2018. Дане по ко зна који пут од завршетка рата ступио у лијепу њихову, за отмицу је одабран „посебан“ дан, тренутак и мјесто.

Хрватској јавности је требало указати како„крвник из логора Мањача“, тако су то неки хрватски медији пренијели, одлази на комеморацију жртвама логора  Јадовно из 1941.

Српској омладини у конвоју аутобуса а посебно њиховим родитељима, требало је утјерати страх у кости и одговорити их од одласка на парастос слиједећих година.

За очекивати је била и инцидентна реакција по обрасцу „Не дамо Данета – Ми смо Дане, Дане је наш“ уз лијегање на цесту и ометање рада граничног прелаза. Пошто је преко двеста Јадовничана из Србије и Словеније у вријеме отмице већ стигло на Велебит, по никада већем броју хрватских ТВ камера за претпоставити је да се инцидент очекивао и на том светом мјесту.

Ништа од тога се није десило.

У сриједу је загребачко Жупанијско државно одвјетништво подигло против Данета Лукајића оптужницу којом га се терети за ратни злочин према двојици припадника ХВО-а и тројици припадника ХОС-а у логору Мањача 1992. године.

Поред оптужбе да је подређенима наређивао да злостављају ратне заробљенике које је он испитивао, оптужен је и да је лично приликом испитивања, једног од припадника ХОС-а ударао дршком пиштоља по глави и шаци и, ни мање ни више, чупао му нокте.

Ову вијест, са шокантним детаљима оптужнице, пренијели су сви значајнији хрватски медији а онда у скраћеној верзији преузели и медији у Р. Српској.

Није случајно да је оптужница подигнута недуго након протеста ткз. хрватских бранитеља у Вуковару, незадовољних бројем осуђених „великосрпских агресора“ а непосредно пред вуковарску колону сјећања.

Мада су се на дан отмице, редом оглашавали и протествовали бројни званичници Српске, сада након подизања и изношења детаља из оптужнице, услиједио је мук. Тек кратка изјава директора Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина из Бањалуке.

Чини се да су Српска и Србија, чији је Лукајић држављанин, пустиле пуковника „низ воду“.

Нема сумње да су неки онако „на прву“ повјеровали у оптужбе или важу да ли је или није српски официр на Мањачи чупао Хрватима нокте из руку па су процијенили да је боље не оглашавати се.

Таквих сигурно није мало јер у свакодневној антисрпкој халабуци која трешти са хрватских мејнстрим медија и у гласном ћутању са српске стране, многи су закључили да „нешто ту има“ па је боље покрити се ушима.

Незаинтересованост за судбину српког пуковника и не изненађује превише јер Срби су углавном сами испоручивали своје команданте, генерале, предсједнике и високе функционере па чему сада правити галаму око до недавно јавности непознатог официра „нижег“ чина.

Без намјере да поредим оно што се поредити не може, подсјећам на реакцију хрватских институција и медија у случајевима хапшења Хрвата Тихомира Пурде и Вељка Марића. Није било дана а да у јавном простору није било барем неколико реченица протеста или ТВ кадрова везаних за њихова хапшења, све до испуњења захтјева.

Односом српских институција и медија према утамниченом пуковнику који се 1991. није латио пасоша него остао са породицом да служи народу у ратом захваћеном завичају, шаље се јасна порука онима од којих се очекује, не дај Боже ако затреба, да бране Српску и/или Србију.

У исто вријеме, пред оне који су `91. или`92. поступили као Дане Лукајић, поставља се питање:

Ко је слиједећи?

Душан Ј. Басташић
Јадовно

 

Поделите:

2 Коментари

  1. Svaka cast Bastasicu,
    U potpunosti dijelim tvoje misljenje, gdje su sad “veliki Srbi” koji nose cipele br. 46, pokazali su se u pravom svjetlu, briga takve za one koji su stvarali RS, bitno je da glavni bandit sada daje lekcije. Ja sam Danetov kolega i zajedno smo radili u loguru Manjaca. Logicno, prihvatio sam se uloge svjedocenja u granicama svojih mogucnosti (radi ogranicenog kretanja). Nadam se da ce ovaj tvoj komentar zaintrigirati nase barem slobodne medije, da posvete paznju covjeku koji sigurno nema niti grama odgovornosti koji mu organizovana udruzena grupa stavlja na teret.

  2. Жалосно и јадно али би било добро да је ово задњи случај који се десио и да се неће дешавати више. Поред застрашивања и покушаја стварања страха од даљих посјета мјестима извршеног гнусног геноцида над Српским народом ово је један вид демонстрације силе над нашим народом не само Хрватске врхушке него и оних којима припадају и чији су чланови они постали. Не дешавају се такве ствари само на просторима Хрватске него имамо таквих или сличних случајева или опомена у другом облику и на просторима наше Републике Српске од стране појединих служби и државни органа БиХ. Покушавају да подметањем лажних изјава присиле недужне људе да свједоче против Српских патриота како би им намјестили злочине за које не само да се нису десили и дотични нису у њима учествовали него ни физички у то вријеме нису били ту. Није само бахат однос наших људи у случају Лукајић него је присутан и далеко гори однос према патриотама Српског народа и борачкој популацији од стране организованих група које управо све слабе како би се смањило дејство и помоћ у оваквим случајевима. Нажалост те и такве радње су присутне у свим порама нашег живота и рада у РС. У свим структурама нашег битисања и културног и правосудног и полицијског и јавним установама и др. а све са једним циљем брзог богаћења и освете. Оно што нам је неко а зна се ко , није достојан да му споменем име, 50 година правио и уништавао нас заједно са својом удбом и озном, и 50 година истински Срби нису се смјели јавити и били су грађани другог реда, уколико нису били заврбовани, тако нам и данас раде и праве да не смијемо причати да смо се бранили и водили један одбрамбено отаџбински рат. Мислим да је ово уперено и на стање Србије и Српског народа на Косову…….
    Коментар је дуг и никада се не може завршити…..Но једна је чињеница и истина зашто нам се то дешава. Па мисмо ПРАВОСЛАВЦИ и још СРБИ…. Њихови постављени циљеви нису завршени. …

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here