Зашто је добро да ходамо боси

Поделите:

Ношење обуће мења интеракцију наших стопала са тлом, према истраживању објављеном у часопису Натуре у којем су анализирани стање стопала и сила коју генеришу кораци особа са ципелама и без њих.

Ново истраживање показало је да се људи крећу потпуно другачије када су босоноги него када носе обућу и да имају различит степен осетљивости на тло, што може утицати на равнотежу и оптерећење зглобова. Резултати истраживања указују на предности ходања без обуће, а мања могућност за стварање жуљева је тек једна од њих.

Људи су створени да ходају.

Обућа је, ипак, новина за нас. Археолошка открића указују да су људи почели да носе једноставне сандале још пре око 40.000 година. Пре тога, природа је проценила да је најбоља заштита за наша боса стопала дебела кожа на табанима. Људи који ходају без обуће развијају дебеле, меснате жуљеве на петама и испод прстију који смањују осетљивост на бол.

Данијел Либерман, еволуциони биолог са Харварда који је са неколико колега спровео већину првих истраживања о трчању босих ногу, почео је да размишља о томе да ли такви жуљеви стопала могу да штите и усмеравају на начине на које обућа не може.

Истраживање је спроведено у Kенији. Откривено је да људи који су одрастали босоноги на табанима имају велике, тврде жуљеве, од 25 до 30 одсто дебље од било којих жуљева који настају на стопалима особа које носе обућу.

Неочекивано, ови жуљеви су осетљиви на одређени начин. Истраживачи су мислили да задебљала кожа блокира нерве дубоко у кожи, те да особа не осећа тло довољно добро, што негативно утиче на кретање и равнотежу. Али када су измерили реакцију нерава код људи са жуљевима и задебљањима и оних који их немају, пронашли су незнатно мало разлика, што указује да иако задебљања умањују осећај неугодности када ходамо по камењу и другим храпавим површинама, она нас не спречавају да заправо осећамо земљу. Други тест показао је да скоро да нема варијација у корацима било да особе имају задебљања или не.

На крају, да би утврдио да ли ходање босих стопала и задебљања утичу на начин на који се људи крећу, др Либерман и његови сарадници замолили су неколико Kенијаца да босоноги ходају по плочи која је мерила силу коју генеришу кораци. Плоча није регистровала значајне варијације у њиховим корацима.

Истраживачи су у САД открили да ципеле могу да поремете ход. Kада су жене и мушкарци волонтери босоноги ходали на тракама за трчање, додиривали су стопалима траку на исти начин на који су то чинили босоноги Kенијци.

Али када су исти волонтери обули патике, ход им се благо изменио. Испрва су додиривали земљу лаганије, али је ударац сваког корака ођекивао дуже него када су ходали необувени.

Ова открића указују да оно што обујемо обликује начин на који ходамо, каже др Либерман. Ципеле штите стопала, али и мењају кораке и неретко повећавају притисак на зглобове.

Жуљеви нас могу заштитити од претерано неугодног осећаја док босоноги ходамо по неравном тлу, али не смањују осећај за земљу.

“Ходање босих ногу може бити забавно”, истиче Либерман. Kада дође топло време, често изује ципеле и радује се новим жуљевима. “Али углавном носим ципеле.”

 

Њујорк Тајмс

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here