Зашто је људе веома лако натерати да раде језиве ствари?

Поделите:

Познато је да људи могу другим људима да ураде страшне ствари, ако приме такву наредбу. Али зашто нас је тако лако уверити да чинимо оно што у другим околностима никада не бисмо учинили?

Нови научни експеримент, објављен у часопису Цуррент Биологy, разјашњава ово вековно етичко питање.

Патрик Хагард, научник са Универзитетског колеџа у Лондону, заједно са својим колегама, желео је да измери шта се догађа у људском мозгу када нам је наређено да нешто урадимо, а да нисмо сами одлучили да тако поступимо, пише портал Арс Тецхница.

Раних шездесетих година прошлога века, психолог са Јејла Стенли Милграм, радио је серију експеримената са циљем да установи колико далеко су људи спремни да иду када следе заповести. Волонтери су давали електрошокове потпуно непознатим људима који су у ствари били глумци, и који су се претварали да примају електрошкове и да им то наноси јак бол. Неки су чак глумили и срчани удар.

Милграм је утврдио да је већина волонтера настављала да даје елекрошокове када им је то наредило особље лабораторије, чак и онда када им се чинило да је прималац шокова повређен. Врло мали проценат њих је, упркос наредби, одбио да настави са давањем електрошокова.

Милграмови експерименти су узбунили духове по питању људске природе, али и начина на који је експеримент спроведен. Много волонтера је претрпело емоционалне страхове због преживљеног искуства.

А да би добио своје резултате, Милграм је лагао учеснике експеримента.

Kао одговор на Милграмов експеримент, универзитети и друге установе које спроводе истраживања на људима, оформили су Институционални одбор за надзор (Институтионал ревиеw боардс – ИРБс), који надгледа сваки такав експеримент.

Хагард и његов тим спровели су слично истраживање.

Они су установили да људи, ако им је нешто наређено, осећају да имају мање контроле над својим поступцима, као да делују ненамерно. То објашњава зашто је људима тако лако да чине лоше ствари.

Kада извршавамо неку наредбу, осећамо да имамо мању контролу над исходом наших поступака. Искуство је толико различито да га наш мозак другачије процесуира.

Присила смањује неуролошку обраду исхода сопственог деловања.

Људи који се покоравају наредбама субјективно доживљавају своје поступке више као пасивне радње него као своје добровољне поступке. Због тога се осећају мање одговорнима.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here