Зашто је органска храна у Србији ТОЛИKО СKУПА?

Поделите:

Домаћи органски производи скоро пет пута су скупљи него увозни, а трговци су спремни да купе органску храну тек ако их подржи држава. Произвођачима су проблем и цене сертификата.

Тако изгледа врзино коло у којем су тренутно домаћи произвођачи органске хране, држава и трговци. Иако се сви слажу да Србија има идеалне услове за развој ове производње, од укупно коришћеног обрадивог земљишта, у систему органске производње налази се само 0,4 одсто ораница. Произвођачи кажу да је и са тих 0,4 одсто земљишта проблем пласирати органску храну и на домаће, а камоли на страно тржиште.

– Наша производња је у односу на земље у окружењу знатно скупља, увозни прерађени органски производи неупоредиво су јефтинији и трговци немају мотив да продају наше. Нама су конкуренција произвођачи из Бугарске јер они имају веће субвенције и не плаћају сертификацију, пошто држава издаје сертификате. Ја сертификацију плаћам двоструко – за биљну производњу и прераду – а издатак на крају износи 2.500 евра. На крају долазимо до тога да сам су моје шљиве скупље за 50 евроценти до једног евра у односу на увозне. Ми код Министарства конкуришемо за субвенције за производњу тек када добијемо сертификат и кад исплатимо контролну кућу, и то од пара које објективно мали произвођачи немају – прича Чедомир Ђурђевић, технолог са 35 година искуства, који већ пет година гаји органску шљиву и то пет аутохтоних сорти.

Чедомир плодове прерађује у ракију и органски намаз без шећера и адитива. Све његове производе добро је оценила струка. Они су награђени медаљама и дипломама, али му то није довољно за стабилан пласман. Литар његове ракије продаје се у трговинама по цени од 2.000 динара, док се цене шљивовица, које нису органски произведене, крећу од 400 до 1.600. И остали органски производи, којих најчешће има на рафовима, скупљи су од конвенционалних.

Тако је пола литре органског сунцокретовог уља 299, а литар обичног стаје до 140 динара. Органско сирће (пола литра) се продаје за 369, а обично (литар) максимално стаје до 70 динара. Тегла од 360 грама органског џема од јабука је 200, а тегла од 750 грама конвенционалног 210 динара. За 100 грама органског какаоа у зрну треба издвојити 400, док је цена 200 грама обичног какаоа тек 55 динара. Тегла органског багремовог меда од 250 грама кошта 659, док се килограм обичног багремовог меда, на пример на пијаци, може пазарити за 600 динара.

– Узорке својих производа слао сам у Чешку, Словачку, Немачку, Аустрију, Словенију… али и поред Споразума о стабилизацији и придруживању ми наилазимо на баријере које су ван тог споразума и које не можемо да превазиђемо. Док сам пре шест година имао 50.000 литара органске ракије, ове године нисам прерадио ниједан килограм шљиве као органске, сва је продата као конвенционална, јер смо једноставно прескупи у односу органске производе из увоза – каже Ђурђевић, додајући да је додатни проблем произвођачима то што никада не знају тачан термин исплате субвенција Министарства пољопривреде.

С друге стране, Јелена Милић из Министарства објашњава да је садашњи модел контроле и сертификације такав да трошкови произвођача рефундирају у износу од 50 или 60 процената. По њеним речима, Министарство би могло да размотри предлог произвођача да им буде одобрена субвенција на основу уговора контролне куће, али под условом да одобрени новац врате ако не добију сертификат.

И трговци траже подршку државе

Што се тиче трговаца, у домаћем трговинском ланцу који има 650 објеката широм Србије, кажу да би свакако домаћу органску храну понудили потрошачима, али да морају бити испуњена три услова: “количина, квалитет и континуитет”.

– Уколико нас локална самоуправа и министарство препознају и подрже, ми смо као локална трговина спремни да све производе откупимо, али морамо доћи до одређене цене јер, иако је тај производ скупљи, он ипак не може бити од конвенционалног скупљи пет пута – каже Десимир Тадић, сувласник трговинског ланца.

Блиц

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here