Зашто је Сорош пронашао новог „смртног непријатеља“

Поделите:

У последњем јавном наступу Џорџ Сорош је назвао Кину „смртним непријатељем“, јер сматра да је „најгора претња отвореном друштву“.

Иако „филантроп милијардер, бивши трговац валутама, првак либерала и у одређеним круговима — бабарога“, како га је назвао „Њујорк тајмс“, има широк дијапазон непријатеља, почевши од Трампа, преко Путина и Орбана, са којима је у вишегодишњим сукобима, Сорош је неочекивано за непријатеља број 1 именовао Кину.

Социолог др Слободан Рељић, бивши главни и одговорни уредник НИН-а, каже за Спутњик да је Сорош „закаснио“ бар 20 година са идентификацијом Кине као главног непријатеља „отвореног друштва“.

Приоритет — русофобија

Кина донедавно није означавана као „смртни непријатељ“, јер су Американци, а Сорош припада њиховом „наддруштву“, прво ударили на „дежурног кривца“ Русију, због одавно развијене русофобије, додаје Рељић.

Саговорник Спутњика подсећа на интервенцију на Тјенанмену из 1989. године, где је ЦИА безуспешно покушала да сруши кинеску власт, после које је створена слика о Кини као једној полудивљој, комунистичкој држави, а иза те америчке кулисе „настала је најмоћнија економска сила на свету“.

„Кад погледате статистику, од 2008. до данас, Кина је развила свој бруто друштвени производ за рецимо 167 одсто, а у међувремену је БДП Европске уније минус два одсто. Сада су Кинези постали и главни туристи у свету. Међутим, Американци то нису узимали за озбиљно зато што су водили свој рат против Русије. Кад су то уочили, а то је отприлике у последњих годину дана кад почиње увођење санкција, претње, одједном почињу да схватају да не постоји моћна економија одвојена од моћи државе“, каже Рељић.

Рељић додаје да ће тек почети велика кампања против Кине у САД, али је она одавно закаснела, а Сорош се показао као човек који више верује свом уверењу него реалности, што је, иначе, карактеристично понашање за Американце.

Пљачкаши не чисте своје двориште

Сорошева кампања више не може да постигне никакав ефекат, јер се зна да ће већ следеће године Кина бити највећа економија света, што није никакво чудо, пошто је и до пре два века „била највећа светска економија“, наглашава Рељић.

На питање зашто Сорош под старе дане улази у сукоб са земљом у којој не може ништа да постигне, док има моћне непријатеље у „свом дворишту“, попут Доналда Трампа и популиста широм Европе, Рељић одговара да је Кина за њега „стварно највећа опасност“.

„Запад никад није чистио прво своје двориште. Запад је увек био агресивна цивилизација, односно, како је Торстен Веблен, чувени амерички економиста зове — пљачкашка цивилизација. Дакле, моћ Запада почива на пљачкању читавог света и они су почели да схватају колики је Кина проблем у тренутку кад морају да деле тржишта. Кина данас држи већи део Африке него они, а у Азији као велика сила она за њих постаје нешто недокучиво. Имате овај случај са Сиријом, где Америка практично постаје другоразредна сила на Блиском истоку, где су апсолутно доминирали“, каже Рељић.

На Кини је пало све на чему се заснивала америчка моћ, наглашава наш саговорник. Прво, идеја да капитализам може настати ван оквира зацртаних на Западу, а друго, пропала је кампања да у комунизму не може да настане ништа, додаје бивши главни и одговорни уредник НИН-а.

Оправдана бука

На челу државе која је преузела све оперативне вредности Запада — светско тржиште, слободну конкуренцију, развијање трговина и производње тако што постиже најбоље услове, односно производи најконкурентније производе — Кина је надмоћна као земља којом влада Комунистичка партија.

„За човека који је био антикомуниста, а та његова прича о отвореном друштву је антикомунистичка и она је коришћена овде да би се европски исток преобратио и постао привезак Запада, у том смислу, морамо да разумемо да је Сорошева бука оправдана“, сматра Рељић.

Сорошева „препорука“ да Сједињене Државе изврше притисак на компаније попут „Хуавеја“ не би ли подстакле Кину на отварање, за Рељића делује наивно, јер Американци могу притискати слабе државе, али данас више немају ту моћ да врше притисак ни на слабије привреде од кинеске.

Рељић подсећа да је недавно власник „Хуавеја“, иако је реч о приватно-државној компанији, понудио да прода акције неком на Западу не би ли се наставио рад на усавршавању 5Г мреже, међутим, није добио никакав одговор са друге стране, јер „они разумеју да су слабији од Кине“.

Све кад би и продао акције Западу, „Хуавеј“ би и даље био део кинеске моћи, јер су Кинези већ развили те технологије и процењује се да су у тој области десет година испред Запада, каже Рељић.

Зашто је Кина напреднија

Кинези улажу у фундаментална истраживања, а у Америци је све повезано са комерцијалним, додаје он.

„Кина је утемељенија држава за напредак зато што има велика улагања у фундаментална истраживања, а онда се из њих изводи оно што је конкурентно на светском тржишту. Његов страх је оправдан и ниједна од тих мера које су они користили, рецимо против нас, у сукобу са таквом једном државом не може дати резултат. Та држава је довољно велика као Русија и можете да им држите санкције десет година, а да се то не види као неко велико достигнуће“, каже Рељић.

Данас је и други део света већи од оног дела који је био под америчким утицајем, истиче наш саговорник.

„То се најбоље види по повлачењу признања Косова, што није последица неке наше велике оперативности, већ слабљења моћи Америке. Они који су признали независност Косова кад им је речено, сад могу и да се предомисле, зато што више не осећају ту моћ која их је на то натерала“, каже Рељић.

Sputnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here