Зашто је у Србији срамота купити деци половну одећу

Поделите:

Појава која је нормална у свету, овде је незамислива

Одећа је једна од најскупљих ставки које су родитељи широм Србије купили, како би деци приредили незабораван полазак у школу. Нове патике, летење хаљине, јакна за прелазни период – све скупа, цела једна плата. А како малишани брзо расту, ретко шта од тих нових ствари дочекаће следеће лето.

Полазак у школу није само српска финансијска бољка, али су се у другим земљама родитељи досетили како да је “излече”.

– Живим у Немачкој и овде је сасвим нормално да се гардероба и ствари за малишане купују половни, чак иако се добро зарађује. Неколико пута годишње се организују локални марктови, у обдаништима, библиотекама и слично, где родитељи углавном продају прерасле ствари своје деце. Тако се маркиране блузице и панталоне могу купити за по евро или два, а наравно ту има и обичних, не само фирмираних ствари – написала је једна мама Цици на популарном форуму за родитеље

Она је додала да је њена ћерка на једном од тих “марктова” обучена за 30 евра од главе до пете, за разна годишња доба, те да је роба доброг квалитета. Једино што јој никада не купује половно јесу ципеле и доње рубље.

– Наравно, када сам другарицама у Београду рекла за ово, све су се згрозиле. “Зар за дете да купим половно?!”Ја то не разумем. Прво што клинци очас посла то прерасту и тек касније једну ствар носе мало дуже, друго, ако је све лепо и чисто, па га ја још једном оперем пре првог ношења, у чему је проблем? Неки пут ми се чини да су људи у Србији много већи снобови, него што им то примања допуштају. Наравно, не бих да генерализујем. Мислим да су марктови занимљиви и да би било лепо када би и код нас заживели. Остане више пара да се купи квалитетнија храна и да родитељи без стреса нормално дишу – поручила је ова мама.

Ова појава сасвим је норамална и у другим земљама. У Америци се ормани клинаца редовно снабдевају на “гаражним продајама”, а постоје и сајтови на којима родитељи размењују одећу или купују гомилу дизајниране, али половне.

И РАНИЈЕ БИЛО “СРАМОТА”

Но, као што је и навела, мајкама у Србији, све и да желе да уштеде, тешко пада да то чине на овај начин

– Мој син обожава да се игра напољу и редовно се враћа са поцепаном или одећом уфлеканом од траве. Стално нешто морам да му докупим. Но, сваки пут кад помислим да свратим у бутик половне одеће, сетим се девојчице из свог разреда, која се редовно појављивала у новим, а старим стварима. Убрзо су маме почеле да шапућу, а онда је прича стигла и до нас деце. А то су још биле 90-е, када нико није имао новца – одговорила јој је Јелица.

ЗА ДЕЦУ СВЕ НАЈБОЉЕ… А МОЖДА И НЕ?

Због чега је један број родитеља у Србији уверен да је “срамота” купити детету половну одећу, питали смо психолога.

Оваква схватања су одређена доминантним културолошким и личним уверењима родитеља. Психолошки гледано мотиви за искључиво куповање дечијих ствари, чак и када то превазилази реалне финансијске моћи, јесу на провм месту потрошачки менталитет и уживање у куповини, чиме уче децу да су основне вредности материјалног карактера. Многима је битно да се њихова деца изгледом не издвајају од других. Они теже да их заштите од ругања и искључења из групе вршњака. Деси се и да маме и тате страхују да ће их деца сматрати “лошим” родитељима ако их не опреме тренди гардеробом. Неки подлегну притиску деце која желе одећу из реклама или какву су видели на другарима или медијским личностима. Други се, пак воде погрешним тумачењем пароле “за децу све најбоље”, чак и кад за то немају новца – објаснила је школски психолог-психотерапеут Марина Надејин Симић.

Страх од мишљења околине о томе “какви су они родитељи кад нису купили детету скупе и нове ствари”, такође је присутан, додала је она.

– Обично се ради о комбинацији наведених мотива. Родитељи заправо не увиђају да би опремању своје деце за школу могли да прођу рационалније и са бољом проценом сопствених финансијских могућности. Уосталом и када родитељи имају могућности, чему такмичење у куповини гардеробе? Добро би било да поставе себи питање да ли су тај новац могли да потроше на начин који би био више у интересу детета и да му приуште неку трајнију вредност – нагласила је Надејин Симић.

СВЕ СЕ ТО ОБИЈЕ О ГЛАВУ И ДЕЦИ И УЧИТЕЉИЦАМА

Kо се дружи са запосленим у обданишту или школи, сигурно је бар једном чуо да се родитељска опсесија дечјим изгледом и скупом одећом, васпитачима неретко обила о главу.

– Родитељи пошаљу ћеркице у школу, сређене као за Инстаграм. Ако дете потрчи, падне, упрља се воденим бојама, ми смо редовно криви. Те знамо ли ми пошто су хулахопке, те како нисмо видели да јој је прснула темпера? Реч је, свакако, о малом броју родитеља, који тешко долазе код нас због оцена, али су хулахопке зато главни проблем! Њихов стрес прелази на децу, која се онда плаше да се заиграју и плачу ако случајно поцепају или испрљају парче тканине, у које догодине ионако неће моћи да уђу – открили су учитељи.

телеграф

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here