Зашто купујемо без реалне потребе? Психолошки трикови тржних центара

Поделите:

Свима нам се десило. Уђемо у тржни центар, одлучни да купимо један одређени производ за којим имамо реалну и оправдану потребу. Пар сати касније, из објекта излазимо са пуним кесама предмета, чију куповину нисмо ни планирали.

Да ствар буде гора, овај ритуал често се завршава без да смо себи приуштили ону једну неопходну ствар, због које смо првобитно и посетили тржни центар.

Овакво искуство је имала већина, без обзира на расположиво време и личне финансије. Допуштамо да нас тренутак понесе, правимо калкулације у глави покушавајући да ослободимо део свог новца како бисмо себи приуштили предмет за чију куповину, ту у продавници, у датом тренутку, тражимо рационално објашњење и изговор.

Kада задовољимо потребе и емоције, долазимо у свој дом и распакујемо кесе са купљеним производима. Неретко, тада почиње да нас гризе савест, јер напокон увиђамо да смо утрошили новац који је имао важнију улогу у нашем личном буџету (плаћање рачуна, измиривање дугова и минуса на картицама, уштеђевина итд.)

Ипак, из неког разлога, овакве ситуације се понављају. Ако постоји разлог и ако деламо несвесно, који спољни утицаји буде нашу жељу за куповиом?

Позната је чињеница да се продавци користе малим триковима како би нас навели да донесемо одлуку о куповини. Било да се ради о новом комаду гардеробе, аутомобилу или некретнини, продавци знају да пробуде потребу код купца. Пажљивим приступом, кроз комуникацију и гестикулацију, трговци остварују свој циљ.

Међутим, у тржним центрима трговци су последња карика у низу. Најчешће одлуку о куповини доносимо и пре него што смо започели комуникацију са продавцем. Шта више, до продавца долазимо онда када је производ већ у нашим рукама, одлука је донета и једино што је трговцу преостало је да узме наш новац и да нам изда рачун.

Kао што трговци имају своје тајне заната, тако их имају и велики брендови, гиганти тржишта, њихови маркетари, архитекте и дизајнери ентеријера. Њиховим учешћем и планирањем, настали су тржни центри, лавиринти чији сваки кутак има задатак да вас наведе на трошење новца.

Зашто нема природне светлости у тржним центрима?
Одговор на ово питање је врло једноставан. Творци тржних центара не желе да имате осећај за време проведено у њиховим објектима. Угао сунца и количина дневне светлости у сваком тренутку вам могу открити да сте добар део свог слободног времена утрошили у разгледању и куповини. Ове промене, подсећају вас на друге планове и обавезе које сте имали тог дана. Из тог разлога, елиминисањем извора природне светлости, нестаје и осећај за време код купаца.

У прилог овој чињеници, једини извор природног светла су стаклене површине на улазу, односно излазу из објекта. Али, када сте на вратима тржног центра, ваша куповина тек почиње или је већ завршена.

Снажна расвета
Недостатак природне светлости у овим продајним објектима не значи да су они мрачни. Напротив, тржни центри су увек добро осветљени, чак и више него што би некима од нас то одговарало. Наравно и ова чињеница има своју улогу у психолошком ефекту на купце.

Снажна, бела расвета има задатак да вас држи будним. Не дозвољава вам да се успавате, да изгубите концентрацију и интересовање за разгледањем.

Температура
Да ли сте приметили да је у тржним центрима увек топло? Висока температура има за задатак да вас опусти, довољно да се осећате пријатно за време боравка у продајним објектима. Заједно са температуром, следећи стимуланси утичу на наш осећај релаксације.

Мирис и музика
Готово да нема тржног центра, или продавнице у његовом склопу, а да објекат није испуњен јаким, али пријатним мирисом, односно лаганом и ненаметљивом музиком. Наша чула природно реагују на ове стимулансе, што нас релаксира, наводи нас да се осећамо опуштено и задовољно.

Маркети: Млеко, јаја и друге основне намирнице
Сваки прави тржни центар у свом склопу има мега маркет. Kао и целокупан објекат и маркети су мудро организовани у низ рафова са прецизно одређеном наменом.

Kако начешће трошимо основне намирнице, управо су оне постављене на самом крају објекта, далеко од улазних врата и пултова за наплату робе. Овакво позиционирање производа, приморава купце до прођу кроз цео објекат, да примете сваки раф, промоцију и акцију. Наравно на путу до нпр. млека, проћићемо поред низа других производа, јасно и јарко обележених акцијских цена, јединствених прилика да уштедимо новац, куповином нечега што нам у датој прилици заправо и није неопходно.

Сложена гардероба
Да ли сте се икада запитали, зашто је гардероба у бутицима сложена на полицама и пултовима? Зар вам не звучи логичније да су сви одевни предмети јасно истакнути на луткама и многобројим офингерима?

Сложена гардероба има вишеструку улогу у психолошком ефекту. Прво, наводи вас да пипнете и осетите материјал – ако је материјал пријатан на додир већа је вероватноћа да ћете реализовати куповину.

Са друге стране, сложена гардероба открива само део свог дезена и кроја. Ствара се мистерија и жеља да купац открије како тај одевни предмет изгледа у целости.

Такође, поред уредно сложене гардеробе увек стоји вешто осмишљена порука намењена купцима: “Попуст”, “Пробај ме”, “Последњи примерци”…

“Играјући на наше емоције и чула”, тржни центри су најпопуларнији вид продајних објеката на свету. Иако су првобитно замишљени као јединствени простори за социјализацију и успутну куповину, њихови власници и велики брендови брзо су увидели њихов потенцијал и предности.

Из наведених разлога, куповина више није процес прибављања предмета са оправданом потребом и реалном наменом. Она је постала активност и својеврстан ритуал највећег броја појединаца.

Управо из тог разлога, не треба да чуди чињеница да је број тржних центара у сталном порасту, чак и у срединама у којима њихово присуство превазилази потребу становништва.

Аутор: нсузиво.рс

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here