Зашто Милан Младеновић треба да добије споменик у Београду

Поделите:

Милан је персонификација оног Београда који је устао против зла изнедреног деведесетих. На приколици камиона који је уместо цираде имао звучнике из којих је свирала антиратна песма “Римтутитуки”. И албум ЕKВ-а који је изашао у то мрачно време звао се “Дум-дум” јер су уместо рифова ођекнули меци

Обожавам да одем у Манчестер. Не навијам ни за један од тамошња два градска клуба, али навијам одувек за музичку сцену од Салфорда до Пикадилија. И напишем ту и тамо о томе. Летос, у том граду пролазим по значајним координатама. Плоча на згради у кој су први пут наступили Оасис, па иста таква где су наступили Јоy Дивисион, у Салфорду је већ меморијал Морисију и Смитхсима. Исто то сам затекао у Ливерпулу. И нико не пита да ли су тада на власти били лабуристи Тонија Блера, или торијевци Меги Тачер и Џона Мејџора. Јер политички мандати су инстант карактера у односу на музичке. Такође, нико у Манчестеру не гунђа што меморијал имају музичари од којих су неки трошили хероин или љубили мушкарце… јер они су ту због песама, а не порока.

Протеклих дана поново се причало о једној одлуци и једном споменику. Певач и гитариста групе “Екатарина Велика” Милан Младеновић добиће спомен-обележје на делу Платоа испред Дома омладине Београда, који већ носи његово име. Одлуку о томе усвојили су одборници градског парламента, а на иницијативу Дома омладине.

И одмах су се јавили противници ове идеје. Један новинар патриотске провенијенције дигао се на мрежи против ове одлуке градских власти. Образложења противника су да има људи значајнијих за историју Србије, а који нису добили споменик. Аргумент против је и да је можда незаслужено да спомен-обележје добија особа која је предводила бенд чији су сви чланови умрли од последица хероинске зависности.

Нико од њих није рекао да су неке од тих особа, којима је закинута бесконачност преточена у споменички камен, домета који не прелази даље од Шида. Милан је персонификација оног Београда који је устао против зла изнедреног деведесетих. На приколици камиона који је уместо цираде имао звучнике из којих је свирала антиратна песма “Римтутитуки”. И албум ЕKВ-а који је изашао у то мрачно време звао се “Дум-дум” јер су уместо рифова ођекнули меци. Милан је слика последње срећне деценије у којој су новинари иностраних листова долазили у Београд због музике, а не због бомбардовања, рата, убиства премијера…

 

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here