Зашто не треба да купујете намирнице умотане у пластику, али ни оне у лименкама

Поделите:

“Склони смо томе да мислимо да је хормонски поремећај ствар која се дешава искључиво у трудноћи”, каже др Леонардо Трасанде, начелник педијатрије на Медицинском факултету Универзитета у Њујорку. “Али то буквално може бити питање живота и смрти за оне који још увек и не покушавају да заснују породицу.”

Постоји значајан број података који указују да одређене врсте хемикалија на различите начине могу утицати на хормоне које наша тела користе као носиоце порука за све, од сексуалне зрелости и плодности до тога какав нам је апетит и како складиштимо масти у телу.

Подаци показују и да те супстанце могу да мењају начин на који се тело развија, и то врло рано. “Све више се бавимо не само изложеношћу хемикалијама у трудноћи, већ и у периоду пре зачећа, што је веома интересантно”, каже др Трасанде. “Врло је могуће да рана изложеност утиче на развој гамета.”

Али шта тачно можемо да урадимо да бисмо заштитили себе (и наше гамете) и нашу децу? Четири категорије нарочито забрињавајућих хемикалија подразумевају пестициде, који се налазе у храни, фталате, који се користе у производима за хигијену и негу, али и у производњи амбалажа, затим бисфеноли који се крију у алуминијумским конзервама и успоривачи горења.

Др Трасанде, аутор књиге Болеснији, дебљи, сиромашнији: Претња хемикалија које ремете хормоне нашем здрављу и будућности… И шта можемо да урадимо поводом њих, предлаже избегавање хране која је конзервирана или обрађена, али и пластичних амбалажа са ознаком на дну у бројевима 3, 6 и 7. Пластика са ознаком 3 је, додаје Трасанде, опасна због фталата, који напада мушке хормоне и ремети метаболизам. Број 6 денотира стирен који је познат по својим канцерогеним својствима, а пластика са ознаком 7 садржи бисфенол који је доказано повезан са гојазношћу.

“Једите мање обрађене хране”, каже Маниш Арора, професор медицине на Медицинском факултету у Њујорку. Добро је за ваше тело, додаје, али је добро и за животну средину.

“Мање обраде, мање емисије штетних гасова, мање хемикалија у околини, мање хемикалија које доспевају до нас”, каже др Арора.

“Kупујте свеже намирнице које нису умотане у пластику”, додаје др Трасанде, пошто треба избећи да храна дође у контакт са пластиком.

Не само да постоји начин да заштитите себе и своју породицу колико год можете, истиче др Трасанде, “већ постоји толико тога што можемо да урадимо за читаву јавност у виду јавних и друштвених акција”.

Веома је проблематично што се производи прво пуштају у продају, а затим се чека да се види јесу ли штетни. То је спор процес, каже др Арора, и док се он заврши, а производ се испостави као штетан, већ је читава једна генерација била изложена негативном утицају, и то у годинама када се тело развија.

Доктор Арора такође истиче колико је важно да се средства за чишћење која садрже опасне хемикалије држе што даље од домашаја деце, а да је свеједно најпаметније бирати оне производе који садрже што мање таквих супстанци.

“Ја, попут многих данас, за површине које нису превише прљаве, користим домаће производе за чишћење попут лимуна и соде бикарбоне”, навео је др Арора.

 

The New York Times

Поделите:

2 Коментари

  1. Сви знамо да је Америка империја зла. Све што од тамо долази треба одбацити. Од њих је и дошао “пропис” Кодекс Алиментариус којим је омогућено убијање обичних људи помоћу индустријске хране (адитива, конзерванаса, побољшивача, стабилизатора, ГМО, ….): http://www.arriah.ru/sites/default/files/private/books/kodeks-alimentarius/markirovka-foodlabelling_2005r.pdf
    и http://www.fao.org/fao-who-codexalimentarius/home/en/

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here