Зашто се људи у Србији не одлучују за онлајн трговину?

Поделите:

Да ли је куповина још једна досадна обавеза коју морамо извршити или ту ипак има и мало уживања?

Према најновијем истраживању „The Retail Buying Study??“ (Студија о куповини) коју је израдио тим Поларис који делује у оквиру И&Ф групе, одлазак у куповину за већину потрошача из Србије и Хрватске је тренутак у коме се ужива. Kупци у Србији нарочито уживају у традиционалној куповини, 70 одсто њих чак тврди да куповина може бити интересантан начин да проведу време са породицом или пријатељима.

Уживање у одласцима у радње је само један фактор који доприноси неразвијености куповине преко интернета на овим просторима. У Хрватској је проценат оних који су своју последњу куповину обавили онлајн у категоријама намирница, козметике и шминке и фармацеутских производа око 10 одсто, док је у Србији још нижи.

Неповерење и страх од преваре су још један разлог зашто се људи на овим тржиштима не одлучују за онлајн куповину. Основни услов коју онлајн продавци морају да задовоље како би привукли више купаца је управо сигурност овог начина куповине, али и брзина и ефикасност. За већину потрошача сигурност значи могућност плаћања поузећем – нарочито у Србији, затим могућност враћања робе уколико им не одговара па чак и враћање робе у продајни објекат и кад је она купљена преко интернета.

Менаџерка истраживања Поларис тима Жељка Мићић истиче да су брзина и ефикасност нешто што се већ подразумева с обзиром на савремени ритам живота.

– Интернет убрзава претрагу и омогућава лако наручивање, али чекање доставе с друге стране не олакшава ствари. Уколико би онлајн продавци могли да убрзају овај процес, то би донекле поправило утисак, а помогла би и могућност транспарентног праћења статуса поруџбине како бисмо тачно знали када нам роба стиже. Ипак, остаје онај део који онлајн куповина не може да нам омогући, а то је да видимо, опипамо и истражимо производ сопственим чулима, што према истраживању ове студије није занемарљив недостатак оваквог начина куповине нарочито у категоријама намирница и производа за негу и улепшавање – каже Мићић.

Иако је проценат онлајн купаца још увек мали, око 60 одсто њих користи интернет за информисање и инспирацију пре одласка у радњу. Уштеда времена, лако поређење цена, производа и асортимана и на клик доступно мишљење других потрошача су неке од предности онлајн претраге. С друге стране, скоро да не постоје потрошачи који оду у радњу, истраже производ, а затим га наруче преко интернета. Све ово наводи на закључак да је на измаку време када су купци тражили помоћ и савет око куповине од запослених, већина људи који долазе у продавнице је већ истражила категорију и понуду онлајн и постоји могућност да знају више о производу, ценама и понуди конкуренције него сами продавци. Ипак, у категорији фармацеутских производа мишљење и савет апотекара и даље има велики утицај на одлуку о куповини.

Онлајн претрага производа за негу и лепоту чешће се дешава преко мобилних телефона него преко компјутера, а на то утиче и чињеница да информације и инспирацију за ову категорију често тражимо и преко друштвених мрежа и неретко у тренуцима досаде. Намирнице и фармацеутски производи су категорије нешто више претраживане преко мобилних телефона, али компјутери су користе скоро у пођеднакој мери нарочито за потребе дубље и детаљније претраге.

„The Retail Buying Study??“  показује да су купци у Хрватској и Србији опрезни и да у просеку истраже четири до пет извора пре него што се одлуче за куповину, чак и када је у питању роба широке потрошње. Онлајн је доминантан канал за информисање и инспирисање у категоријама козметике, шминке и фармацеутских производа. У Србији је у категорији намирница од највећег утицаја место куповине, док су у Хрватској доминантни лифлети у поштанским сандучићима. Иако је интернет на врху извора које претражујемо, када се саберу традиционални офлајн канали, они и даље имају већи утицај на потрошаче кроз ‘цонсумер јоурнеy’.

Kоји комуникациони канал ће највише утицати на избор објекта у коме ће се на крају обавити куповина доста зависи од саме категорије. Тако су препорука познаника и Гоогле претрага од највећег утицаја при избору парфимерија, дрогерија и апотека, док су активности у самој радњи (пре свега попусти и акције) о којима се најчешће сазнаје преко лифлета и ТВ-а пресудне за избор продавнице намирница.

– Можемо закључити да су потрошачи све информисанији и да користе технолошке предности како би обавили што паметнију куповину. Интернет је место где се често информишемо и инспиришемо, али су радње и даље места где желимо и волимо да купујемо. Ипак, продавци у традиционалним трговинама морају бити свесни да је већина људи који уђу у њихове радње претражила неколико извора и да се искуство на продајном месту мора прилагодити тако информисаном и ‘начитаном’ купцу – каже Жељка Мићић.

„The Retail Buying Study??“ спроведена је на тржиштима Србије и Хрватске 2019. године од стране тима Поларис на узорку од 2.400 испитаника. Студија је део већег истраживања које анализира понашања и навике потрошача приликом куповине различитих категорија производа и покрива 13 тржишта широм Европе.

 

Данас

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here