Зашто су у опасности генерације рођене након НАТО бомбардовања

Поделите:

Председник Kомисије за истраживање последице НАТО бомбардовања Дарко Лакетић каже да је спроведено истраживање на генерацији деце рођеној након агресије.

Он је за РТС објаснио да је то истраживање спроведено са Институтом “Батут”, јер је код њих било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.

Лакетић је, гостујући у Дневнику РТС-а, објаснио да је урађено научно-медицинско истраживање са Институтом “Батут” које је показало да је постојао токсин који је децу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.
“Kао испитивану групу смо узели децу, јер ту не постоје фактори ризика, и само истраживање зато има велику научну вредност”, напомиње председник Kомисије за истраживање последице НАТО бомбардовања.

У наредној фази истраживања Kомисија ће покушати да идентификује о ком токсину је реч, додаје Лакетић.

Истраживање је спроведено на генерацији деце рођеној након бомбардовања.

“Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко време. За малигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година. Имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање”, истиче Лакетић.

Објашњава да постоје чист и прљав осиромашени уранијум.

“Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво, где постоје и примесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет. Значајно за осиромашени је да је нефротоксичан (оштећују бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије), канцероген”, напомиње Лакетић.

Објашњава да је уранил јон, који лако реагује са биолошким молекулима, оно што осиромашени уранијум чини штетним.

Лакетић подсећа да је НАТО током бомбардовања циљао објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људско здравље него уранијум. Kао пример наводи Kрагујевац у ком су погођени електро-трансформатори пуни трафо-уља.

“У трафо-уљу има пиралена, који је једна од најканцерогенијих супстанци. Пирален се затим излио у Лепеницу”, подсећа Лакетић.

Лакетић истиче да Србија сада може да спроведе мере превенције становништва, рано лечење и асанацију животне средине где је неопходно.

Подсећа да је НАТО агресија извршена противправно – без сагласности Савета безбедности. Због тога, додаје, Србија има право да тражи помоћ у лечењу, превенцији, санацији животне средине пре свега од западних земаља.

Први прелиминарни извештај о последицама бомбардовања биће објављен 2020. године.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here