Због цицијашлука није спречен атентат на краља

Поделите:

Прилози осветљавању позадине напада на Александра Карађорђевића. Председник Владе Узуновић није хтео да плати 20.000 долара за обезбеђење

БЕОГРАД, 2. октобра 1934. године. Престоница живи уобичајеним животом. Грађани, поготово чиновници и официри, припремају се за сезону слава и балова. Дневни листови пунили су ступце о предстојећој посети краља Александра земљи галских петлова. На двору влада “путна грозница”, пакује се гардероба. Канцеларија ордена инвентарише одликовања која ће у Француској лично уручити југословенски монарх.

Далеко од очију јавности, у кабинету министра полиције, Владета Милићевић, шеф контраобавештајне службе Југославије, са узбуђењем реферише Живојину Лазићу, првом човеку тог ресора. Показује му две копије наредби Анте Павелића, предводника усташке екстремне организације, из којих су се јасно виделе намере о убиству југословенског суверена.

Крупан и висок, маркантних црта лица, космат, с великим брковима, министар Лазић је ужурбаним корацима шетао по кабинету. Забринуто је рекао:

– Морамо са овом упознати и председника и краља!

Већ сутрадан, Лазић и Милићевић износе председнику Владе Николи Узуновићу шта усташки терористи смерају.

– Морамо слати људе у Француску – каже министар полиције.

– А колико ће то да кошта? – пита председник Узуновић.

– Свака група од десет чиновника коштаће нас око четири хиљаде долара – двеста хиљада динара. Требало би бар пет таквих група!

– Ако имаш толико пара – шаљи.

– Откуд ми? – ширио је немоћно руке Лазић. – Мораш ми ти дати!

– Ја више немам кредита! Ни паре! Рефериши краљу, па како он каже.

Излазећи из кабинета председника, Лазић шапуће на уво Милићевићу:

– Мрка капа! Краљ је већа циција од Ниџе Узуновића.

Тако је и било. Краљ је у разговору с министром Живојином Лазићем био кратак:

– То је скупо. Уосталом, господине Лазићу, француска полиција је боља од наше. Препустите мирно своју бригу бољем од вас.

Тог истог дана, француски посланик Нажијер спремно је изјавио краљу да ће његова влада са особитом чашћу и задовољством преузети обезбеђење високог госта. Тако је питање посебног југословенског обезбеђења било отклоњено. И све је препуштено француским властима.

Прочитајте још: СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Циљ раскола у Цркви био да ослаби Србе

Београдска полиција је благовремено доставила обавештења надлежним француским органима да ће бити извршен атентат на краља, да је потребно да се из превентивних разлога извесне личности пронађу и протерају. Дата је листа сумњивих лица, међу којима су била и двојица будућих атентатора.

Александар Димитријевић, маршал двора (у средини)

Французи су одговорили да они, као представници слободне земље која у пуној мери поштује право на азил политичких криваца, не желе да ухапсе или протерају особе које не могу да оптуже, као и да је предузето све да се атентат не догоди и да југословенски суверен буде безбедан.

Да је Југославија имала одговорну владу, она не би дозволила краљу да отпутује у Марсељ после свих упозорења да му се ради о глави и да се спрема његово убиство.

И док је југословенски краљевски разарач “Дубровник” око поднева 9. октобра 1934. године увелико секао таласе француских територијалних вода, у кабинету марсељског префекта, само четири сата пре него што ће Александар Карађорђевић издахнути у истој тој одаји, министар Барту, префект Жуано и председник општине Рибо, генерални контролор националне безбедности Систерон и француски посланик у Београду Нажијар воде жив разговор. Ту су и Мирослав Спалајковић, југословенски посланик у Француској, генерал Александар Димитријевић, маршал Двора, и Светислав Лазаревић, конзул у Марсељу. Тема: евентуални атентат и безбедност југословенског краља у Марсељу.

Представници Краљевине Југославије саопштили су да су добили нове, поуздане информације од Владете Милићевића, да ће бити покушан атентат на краља и да се двојица атентатора већ налазе у највећем француском граду на Медитерану.

Префект Жуано: – Гости се узбуђу без разлога.

Министар Барту: – Краљ Александар неће имати бољег телохранитеља од мене, јер ћу све време бити уз југословенског суверена. Уосталом, чујмо господина Систерона.

Генерални контролор Систерон: – Молим вас, господине министре, нема никаквих разлога за било какву бојазан. Напротив! Наши гости су забринути, али им и ја кажем да је то само израз њихове превелике љубави према владару.

Мирослав Спалајковић

Министар Барту: – Гарантујете ли нам потпуну безбедност и да ли су потребне икакве допунске мере?

Систерон: – Гарантујем, господо! Никакве друге мере нису потребне!

Представници Краљевине Југославије попуштају. Одобровољени су пруженим уверавањима и више нису тако упорни.

Атмосфера на свечаном ручку, приређеном за званице које ће тог поподнева дочекати југословенског краља, била је веома срдачна и пријатељска. У “златној сали” префектуре разговор је био веома жив. Уз сир и десерт, при крају обеда, Мирослав Спалајковић поново пита префекта о безбедносном поретку на марсељским улицама. Господин Жуано му одговара да ће, према плану, бити постављен уобичајен кордон полицајаца, с тим што ће министар (Барту) и његов гост (краљ) заузети места у затвореном аутомобилу који ће пратити колона мотоциклиста-жандарма са десне и леве стране возила.

– Ах не, господине префекте, не! – рекао је живахно Луј Барту. – То никако! Краљ мора бити ближе народу, да осети да је код нас, иако смо ми република, веома популаран!

У разговор се умешао и градоначелник Марсеља Рибо:

– Господин министар је апсолутно у праву! Полицијска пратња с мотоциклима сигурно би изазвала протесте грађанства Марсеља, које жустро реагује на све недемократске мере. Уосталом, ускоро ће избори и ја морам да водим рачуна о расположењу бирача.

И француски посланик у Београду Пол-Емил Нажијар додао је свој коментар:

– Од буке мотоцикла Његово величанство краљ Александар неће моћи да чује аплаузе Марсељаца, што би заиста била велика штета.

Неко је додао да из затвореног аутомобила ни Марсељци неће моћи да виде југословенског суверена. Префект Марсеља Жуано и генерални контролор Систерон без размишљања су прихватили предложене сугестије и одмах издали налог за измену мера безбедности. За ту одлуку нису морали да траже ничију сагласност, јер су њих двојица били лично одговорни за безбедност високог госта. Међутим, генерал Димитријевић у свом тестаментарном запису тврди да је повлачење 12 мотоциклиста наређено телефоном из Париза, из кабинета француског министра Албера Сароа, а да је префект марсељске полиције био само извршилац.

Прочитајте још: СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Шта то повезује краља Александра и Виктора Орбана

– Господине префекте, хоћете ли ми рећи каква ће бити густина полицијског кордона на плочницима? – питао је генерал Димитријевић.

– Како да не, генерале. На сваких четири-пет метара – одвратио је господин Жуано.

Генерал Димитријевић је нагло устао и запретио скандалом:

– Мени није тако речено, господо. Ја захтевам са овог места да кордон буде такав да се полицајци могу бар држати за руке…

– Немогуће, немогуће, где да нађем толико припадника мобилне гарде… – мрмљао је збуњени префект.

– Онда употребите војску – плануо је Димитријевић.

Разговор је настављен у салону префектуре, уз кафу. Луј Барту је окупио око себе групу званица, а међу њима посланика Спалајковића и генерала Димитријевића.

– Видите, драги пријатељи, кад ми је префект јутрос ставио на знање да нема довољно полицајаца за кордон, тако да је приморан да их “сели” из једне улице у другу, онако како Његово величанство и ја будемо пролазили колима, и ја сам се сетио војске. Али командант марсељског гарнизона упорно се држи правила министарства рата. Као што и сами знате, званичан дочек је онда када госте дочекује председник Републике, а господип Лебрен ће то сутра учинити на Гар де Енвалиду у Паризу. А за сусрет какав је овај наш у Марсељу није могуће употребити војску за одржавање реда на улицама.

Овим интервенцијама министар Луј Барту потписаће смртну пресуду краљу Александру, али и самом себи.

ЗАНЕМАРЕНА САКСОВА ПОРУКА

ПОРЕД обавештајних података о атентату на краља, које је предочио обавештајац Владета Милићевић, стигло је и обавештење од дипломате Вање Субботића, представника Краљевине Југославије у Друштву народа у Женеви. Он је ову информацију сазнао од усташког првака Владимира Сакса, који је сарађивао са југословенском полицијом под шифром “пријатељ”. Првог октобра Субботић је влади у Београду доставио Саксову поруку:

“Извештава да штаб емиграције спрема већи број атентатора, који ће имати да изрше атентат на краља за време његовог пута у Француску. Одређено је око тридесет лица, тако да ће дуж целе пруге, почев од наше границе, бити постављени атентатори. Биће узети из групе емиграната, из Мађарске…”

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here