Због лоше исхране Срби све гојазнији

Поделите:

Сваки четврти грађанин Србије данас је дебео, а вишак килограма за само годину и по имаће чак 38 одсто становника наше земље. Kолико су ови подаци Министарства здравља и Светске здравствене организације, алармантни потврђује и то да претерана гојазност узрок сваке друге смрти, јер утиче на срце, дијабетес, као и на развој канцера. Додатно застрашује и то што нам свако пето дете има проблем са килажом.

Да ли превише једемо или се само лоше хранимо, као и да ли постоје дијете које могу да зауставе ову епидемију, откриле су докторка Ана Гифинг и специјалиста антиејџ медицине и проф. др Јагода Јорга, специјалистом исхране које су гостовале у емисији Добро јутро на ТВ Прва.

Др Јагода је прво објаснила разлику између гојазности и вишка килограма, као и како се најбоље лечи овај здравствени проблем:

“Гојазност и вишак килограма нису исту. Гојазност (шифра Е66) спада у ендокринолошке дијагнозе, подразумева клиничке прегледе, лабраторију, функциооналне тестове, а лекар прописује дијагнозу. Лечење гојазности се спроводи баријатријском операцијом, применом лекова, применом нутритивне терапије.”

С обзиром да је четвртина наших становника данас дебело, поставља питање да ли једемо превише или се проблем крије у лошој исхрани. Шта би заиста требало да се нађе на нашој порцији?

“Историја нутриције показује да су порције су веће у односу на пре 25 или 30 година. Суштина је да се хранимо лоше, а овај проблем није заступљен само код нас у Србији већна читавој планети. Масовна производња хране захтева много пестицида, инсектицида итд. Треба да раздвојимо шта је здрава намирница, која ће да направи здрав оброк. Није све што купимо и н трпези здраво иако је жуто, зелено, црвено”, истиче др Ана Гифунг:

Са друге стране др Јагода Јорга упоредила је исхрану Шпанаца, тачније медитеранску дијету која се показала да чува срце и штити од појединих облика карцинома.

“Досадашње студије су показале да по питању гојазности спадамо у средње нације. По уносу соли смо прваци света, зато имамо хипертензију али од тога се не гојимо. Kада је реч о гојазности, она је превасходно последица позитивног енергетског биланса, тј. једемо више. Пример шпаније, медитаранска исхрана једобра за превенцију болести срце, али Шпанија спада међу гојазније нације него што смо ми, па сада гледају како тај проблем да реше. У смислу састава тога што једу спадају у квалитетни тип исхране. Имају најмање кардиоваскуларних болесника, жене најмање карцинома дојке, али имају гојазност која представља све већи проблем. Медицина је показала да је медитеранска исхрана добра за превенцију кардиоваскуларних болести, неких врста карцинома, али нема везе са превенцијом гојазности.”

Многе студије су показале да су деца у Kини најдебља на свету, и то она рођена пре две, три деценије, а Јапанци највиткина нација. Да ли треба да се угледамо на њих, и шта би заиста требало да једемо?

“Пракса је показала да су комбинације јако важне. Нарочито наша комбинације кромпир и месо, хлеб и месо, представљају проблем. Kада раздвојимо те намирнице, много су бољи резултати, те је здравствени билтен бољи код наших пацијената. Битно је да напоменем да у вечерњим сатима ко уноси велики извор угљених хидрата, теста, пица, хлеб, сендвиче, што је обичај у нашем народу, доводи до лошијих резултата. Ако једемо ујутру, то је свакако боље варијанта”, каже др Ана.

“Наука каже следеће: Апсолутна је чињеница да је неопходно обезбедити хипокалоријску дијету, а каква ће комбинација бити ту протеина угљених хидрата и масти великим д елом зависи од метаболичког профила особе која дође код мене. Ја не примењујем дијете једнаке за особе које имају повишене триглецириде и гојазност, поремећај шећера и гојазност. Kада примењујете, морате да узмете у обзир комплетну здравств исхрану. Суштина мршављења је хипокалоријска дијета, мање калорија него што организму треба, 500, 1000 15000 како када. Посао лекара је да у малој кол калорија обезбеди пацијенту све што му треба”, заговара професорка и специјалиста антиејџ медицине проф др Јагода Јорга.

Ана сматра да је кључ у сатници и добрим комбинацијама намирница.

“Пре доста о година почела сам индиректном калориметријом, а бројке су показале следеже. Пацијенти који су изузетно гојазни имају изуезтно низак метаболички број, уносе много мање кило калорија него што им је потребно јер прескоче оброке или уносе празне калорије (слаткиши, брза храна, транс масти, грицкалице итд). Оног момента када дозволите организму да има калорија колико му заиста треба, намирница, енергије, оно одреагује у року 24 сата, У току прве седмице резултати се могу видете без икакве рестрикције ограничења. Дакле кључ једа се уоброче и да испоштују та нека правила која су битна.”

А како да нас испланирати здраве оброке и избећи киоске брзе хране, као и да ли је могуће током сезона слава одржавати своју исхрану здравом, можете чути у наставку.

 

B92

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here