Због скандалозне рехабилитације усташе стиже гомила захтева за враћање имовине нацистима?!

Поделите:

Управни суд Србије донео одлуку да потомци једног припадника хрватског усташког покрета имају право на реституцију јер је он рехабилитован

У протекле две године потомци припадника СС дивизије “Принц Еуген”, која је током Другог светског рата вршила најокрутније ратне злочине на територији бивше Југославије, траже од Агенције за реституцију Србије повраћај имовине.

Неколико је стотина таквих захтева, али Агенција их доследно одбацује, позивајући се на закон о реституцији који то забрањује.

Проблем је, међутим, у томе што су судови претходно рехабилитовали њихове нацистичке претке, после чега су, према Закону о рехабилитацији, стекли и право на повраћај имовине која им је непосредно после рата одузета.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић, позивајући се на члан 5 Закона о враћању одузете имовине, који јасно дефинише да право на враћање имовине или обештећење нема лице које је било припадник окупационих снага које су деловале на територији Републике Србије за време Другог светског рата, као ни његови наследници, каже да им имовина, упркос томе што су рехабилитовани, неће бити враћена.

– Алгоритам је јасан: ми утврдимо да су били припадници СС дивизија, које су несумњиво у саставу окупационих снага и одбијемо захтев за враћање имовине – наводи Секулић за Радио Слободна Европа, али додаје да се, нажалост, ситуација закомпликовала кад је Управни суд Србије 2016. године донео одлуку да потомци једног припадника хрватског усташког покрета имају право на реституцију јер је он рехабилитован, а пресуда којом је 1944. године осуђен за ратне злочине поништена.

Према Закону о рехабилитацији, наиме, уколико је нека судска одлука поништена, треба да буду поништене и последице те одлуке, што укључује и повраћај или исплату обештећења за конфисковану имовину. Секулић то оцењује као парадоксално:

– Рехабилитацијом се не решава питање да ли је неко био припадник окупационих снага, односно, припадник СС-а јер се та чињеница не може оспорити. Kао што се не може оспорити ни постојање законске норме која нама забрањује да им враћамо имовину. Међутим, то је, изгледа, део неке конфузије која је намерно направљена и која доводи до парадокса да смо ми једина земља у Европи која сопственим окупаторима треба да врати имовину и која је једина сопствене окупаторе рехабилитовала – указује Секулић, који додаје да је највише захтева за повраћај имовине стизало из Војводине – Српске Црње, Вршца, Зрењанина, Новог Сада, Панчева, након што су судови неке од њих рехабилитовали.

Закон о реституцији, појашњава наш саговорник, строго забрањује повраћај или исплату надокнаде у случајевима бивших припадника окупаторских снага и њихових сарадника, без обзира на то да ли су починили ратне злочине или не.

– Постоје случајеви да су и класичне злочинце рехабилитовали, где имате да пише у образложењу – убио седморо људи, рецимо, за време новосадске рације, са именима жртава – а ми, наши судови, наша држава, их рехабилитујемо – каже он.

Припадници дивизије “Принц Еуген” су, подсећа Секулић, вршили масовне тешке злочине. Заробљене партизане су по кратком поступку стрељали, а у борбеним зонама вршили одмазде над цивилима.

За само три дана у Сињској крајини су, у марту 1944. године убили 1.500 људи, док је више стотина страдало у масакрима у Пиви годину дана раније, као и у Аржану и селу Велика Јула.

Генерал Јозеф Kиблер, командант немачке 118. ловачке дивизије, изјавио је да су били познати по “преоштрим поступцима према народу”.

Србија је, као и остатак Југославије током Другог светског рата, била раскомадана.

У Банату, који је директно припојен нацистичкој Немачкој, многи етнички Немци, тада названи “фолксдојчери” (Волксдеутсцхе), служили су у немачкој војсци, а највећи број је мобилисан у злогласну дивизију “Принц Еуген”, која је формирана 1942. у Српској Црњи и названа 7. СС добровољачка брдска дивизија “Принц Еуген (Принз Еуген)”. Бројала је 22.000 људи и углавном је, под командом генерала Артура Флепса, ратовала у Босни и Херцеговини, где је у операцијама “Вајс” и “Шварц” наносила тешке губитке Народноослободилачкој војсци и цивилном становништву.

Упркос ставу Управног суда о одбијању поништавајућих решења Агенције за реституцију, а одлуке Суда је морало да поштује и министарство финансија, Секулић остаје непоколебљив: иако правног лека нема, што значи да су одлуке Управног суда коначне, он одлучно каже:

– Ја лично, односно, Агенција, нећемо вратити, нећемо донети решење којим се усваја захтев за враћање имовине припадницима окупационих снага – никада.

Саговорник “Слободне Европе” указује и да је чудно што тужилаштво и државно правобранилаштво нису реаговали на судска решења о рехабилитацији припадника окупационих снага. Било је, додуше, и случајева да је тужилаштво улагало жалбе, али је другостепени суд потврђивао решења првостепеног.

Агенција за реституцију већ је донела и решење да неће да врати имовину наследницима председника квислиншке српске владе Милана Недића, иако судски процес за његову рехабилитацију још увек траје.

У току је и процес рехабилитације четничког команданта Николе Kалабића, а правоснажно је рехабилитован чак и командант Авалског корпуса (Равногорског покрета Драже Михаиловића) Спасоје Дрењанин Зека, упркос томе што је одговоран за монструозни покољ у Вранићу код Београда, када је у једној ноћи заклано и ликвидирано 68 људи – жена, стараца и деце.

РСЕ

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here