Жељко Ињац: Револуција ипак не настаје на друштвеним мрежама

Поделите:

Веома занимљив и инспиративан текст аутора Алексеја Кишјухаса у дневном листу „Данас“ под насловом  „Друштвене мреже и револуција“ којим аутор даје шансу друштвеним мрежама као покретачком фактору у настанку и развоју револуција. Насупрот његовом ставу у неколико текстова сам изложи управо обратно становиште.

Не сматрам да друштвене мреже немају потенцијал за припрему и настанак некакве револуције. Свакако да оне  то имају. Ипак, време у коме живимо није баш претерано упоредиво са XVII и XVIII веком. Аналогија интернет друштвених мрежа са „Републиком писама“ је својеврсан анахронизам. Дух времена је просто другачији. Пре свега нема тог одушевљења у друштвима ХХI за дизањем револуција. Чак и у оним крајевима света где се изузетно тешко живи, где су деца запослена по фабрикама или се злоупотребљавају у сексуалној индустији или служе разним локалним лидерима као војска или су млади укључени у локалне наркокартеле, радије ће становништво потегнути на пут од неколико хиљада километара и преселити се у један сређен систем као што је САД или ЕУ, него покушати да организује револуцију. Просто, дух времена је такав да савремени човек не верује у револуционарне промене. За револуцију је потребна вера, а данашњи људи су, управо захваљујући претходним револуцијама, људи без вере.   Да, тачно је да су Робеспјер, Џеферсон, Френклин и други писали на десетине хиљада писама и да су имали на хиљаде „умрежених“ читалаца, те да су се кроз ту мрежу њихове идеје шириле слично данашњим на интернету. Тачно је и да је „Република писама“ одиграла значајну улогу у револуцијама претходних векова.

Ипак, аутор греши када сматра да је тешко ставити под контролу интернет друштвене мреже. Врло лако се стављају под контролу све друштвене мреже изменом алгоритама и повећањем стручњака за безбедност. Цукерберг је недавно удвостручио овај број стручњака и он сад прелази 20 000.  Једноставан пример су измене које су на својим платформама извршиле велике компаније Фејсбук и Твитер након избора у САД. Учинак руске пропаганде на тим мрежама данас, у односу на период пре ових реформи, је драстично смањен. Колико су ригорозне ове антируске мере, сведоче и српски корисници ових друштвених мрежа. Поједини српски корисници Фејсбука су бановани јер су, потакнути својом русофилијом, неколико пута заредом шеровали фотографије председника Русије Владимира Путина. Фејсбук алгоритми су их једноставно препознали као руске ботове и блокирали им приступ овој друштвеној мрежи.

Све државе имају своје тимове за сајбер криминал које интензивно сарађују са администрацијом ових великих корпорација у чим власништву су друштвене мреже. Не постоји више могућност да се неко крије на интернету. Не помаже лажна ИП адреса, прокси,  Даркнет, све је то могло релативно лако да прође у првим фазама развоја интернета и док сајберкриминал није узео маха. Данас веровати у могућност организовања некакве завере, револуције, па и најобичнијег грађанског протеста, на интернету, а да то не буде испраћено од безбедносних структура, је равно веровању у бајке. Револуције се могу припремати путем друштвених мрежа, то је тачно, али за те припреме организатори морају добити „благослов“ власника корпорације. Дакле, револуције могу бити изведене помоћу друштвених мрежа САМО АКО за то дају сагласност власници тих друштвених мрежа, што заправо значи да су они посредно укључени у организацију тих револуција. Односно ако компаније друштвених мрежа ускрате информације безбедносним структурама држава против чијег система се организују те револуције. А то заправо значи да такве револуције не покрећу незадовољни грађани појединих држава, већ владе страних држава.

Жељко Ињац 

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here