Zoran Đurović: Koliko roleksa treba da kupi Patrijarh Srpski Irinej?

Podelite:

Pisalo se dosta o tome da li su srpske eparhije naše Crkve u SAD u procesu raskola. Američke vladike to negiraju, ali su im argumenti više nego neubedljvi. Takođe, oni ni najmanje naivno nisu ušli u ovaj proces i to bih želeo da demonstriram u ovom tekstu.

U SAD postoji Assembly of Canonical Orthodox Bishops of the United States of America (Sabranje [Sabor] kanonskih pravoslavnih episkopa Sjedinjenih Američkih Država). To bi bilo nešto slično Sabru SPC, a imaji i svojevrsni „sinod“ – Executive Committee (Izvršni odbor). Predsednik izvršnog odbora je carigradski arhiepiskop za SAD Elpidofor. Srpski episkop novogračaničko-srednjozapadnoamerički, Longin Krčo, je član odbora.

  Sabranje kanonskih pravoslavnih episkopa SAD se zvalo Assembly of Canonical Orthodox Bishops of North and Central America (Severne i Centralne Amerike), ali su promenili naziv u aprilu 2014, da bi, kako vele (isto kao i danas srpski episkopi iz SAD) bolje odgovorili na kulturnu raznolikost i pastoralne potrebe u regionu, pa su Kanadu odvojili od sebe, a centralnoameričku pridružili Latinskoj Americi.

Program Sabranja je da se prevaziđu kanonske „anomalije“ u dijaspori, tj. preklapanje jurizdikcija (koje neki fanarstvujušči već nazivaju jeresju), ali u ključu da svi budu pod jednim episkopom koji je, naravno, iz Vaseljenske Patrijaršije. Tekst programa (manifest) imamo na engleskom.[1]

Dalje, ovaj Sinod se sastao 18 sept. 2019, gde je pozvao na konkretno ostvarenje pravoslavnog jedinstva u SAD, i to kroz stvaranje komiteta, agencija, autorizovanih organizacija i vođenje dijaloga.[2] Prema tome, mašinerija se strukturiše precizno, da bi se našao najbolji put do krajnjeg cilja – potpunog jedinstva. Po nalogu SAD ovi dijalozi i susreti, simposioni imaju za zadatak da se reklamira nekakvo „moderno“ i otvoreno pravoslavlje (pod kapom Fanara), dok bi drugo („prorusko“) bilo obeleženo kao fundamentalističko i time marginalzovano – oduzelo bi mu se pravo građanstva. Ovoj sesiji je prisustvovao, umesto zauzetog Longina, episkop Irinej Dobrijević.

Nedavno se povela polemika oko promene Ustava u kome je promenjeno ime srpske Crkve na SAD prostorima iz „Srpska Pravoslavna Crkva u Severnoj i Južnoj Americi“ u „Srpske Pravoslavne Eparhije u SAD“, upravo po matrici Sabranja kanonskih pravoslavnih episkopa SAD! To se radi po nalogu SAD jer je previše krupan, tj. komplikovan, zalogaj da se Severna, Centralna i Južna Amerika potčine Fanaru zajedno. Zato je izletelo ovo pravdanje kako se ide u usklađivanje sa zakonom SAD, a sve ove Crkve su funkcionisale bez problema već preko veka. Ništa se nije promenilo u Ustavu ili Zakonu SAD da bi sada postojala ova potreba. Interesantno je da Sabranje episkopa SAD nema nigde u vidu Rusku Pravoslavnu Crkvu. Za njih je jedinstvo u SAD pod Fanarom, i uopšte ih nije briga za lečenje raskola sa RPC.

Ne razumem, kada se uzmu sve ove činjenice u obzir, kako se neko čudi što episkop Kirilo buenosajresko-južnocentralnoamerički nije bio ni obavešten o odluci tela čijeg je bio član! Samo je odsečen. Sada nas pak Maksim, Longin i Irinej ubeđuju da je sve u redu i da ne treba da izmišljamo neke teorije zavere. Slučaj pak Mitrofana kanadskog bi bio tužan kad ne bi bio smešan, jer on kao „ne zna kako da šalje pare za Ameriku“ (partcipacija za prethodnu SPC u Severnoj i Južnoj Americi). Sinodu bih preporučio da mu da mesec dana da nađe način, a ako nije sposoban, da mu se da roleks za odlazak u penziju.

Episkop Maksim, iako nije član Izvršnog odbora SAD, je najtešnji njihov saradnik i čest gost na Fanaru (i ovih dana je bio tamo). Pesnica je fanarske propagande ne samo u SPC nego i u celom pravoslavlju, i dobio je krila posle poslednje proslave u njegovoj eparhiji, tako da otresito negira svoja „pokajanja“. Tvrdio je da je Sveti Sava nekanonski dobio autokefaliju, da će vreme pokazati da je Patrijarh Vartolomej u pravu i da nosi težak krst, da je sticanje Savine autokefalije nalik ovom što se dešava u Ukrajini, da je darvinizam jedinospasavajuća naučna teorija i sl. Drsko je organizovao otpor odluci da se ukloni sa mesta predavača na PBF, tako da ga podržava liberalna strana sa BU, kao i profanariotska na PBF. Odbija da prihvati odluku Sinoda. Sada pokušava da obmane naivne kako ne rade intenzovno na raskolu. Tako u naručenom i napisanom intervjuu, oko promene imena, što je dovedeno  u vezu sa odlukama Kritskog Sabora, na kome je Carigrad apelovao na pravo za upravljanje crkvama u Varvarskim zemljama pozivajući se na 4. Vaseljenski sabor, iz čega sledi da treba da postoji samo jedna Pravoslavna Crkva u Americi, u kojoj bi bili svi: Srbi, Grci, Rusi, Arapi… odgovara: „To dvoje se samo u mašti pojedinaca može dovesti u vezu (a vidim da ima takvih sa vrlo bujnom maštom). Koliko mi je poznato, Vaseljenska patrijaršija nije zvanično saopštila da u praksi primenjuje svoje tumačenje 28. kanona Halkidonskog sabora. Ona svoje tumačenje čuva za sebe jer da ga primenjuje tada bi nastupio problem. Međutim, jedno su želje a drugo su mogućnosti. Štaviše, ista ta Vaseljenska patrijaršija je inicirala da se pitanje dijaspore rešava saborno, a ne unilateralno. Plod toga je dokument o dijaspori Svetog i Velikog Sabora usvojen i pre Krita i na samom Kritu“.[3]

Episikop verovatno zamišlja da razgovara sa osobama koje nisu stekle upotrebu razuma. Naime, kroz davanje Tomosa Ukrajincima, Fanar je uzeo i celu njihovu dijasporu. Fizički nisu baš mogli celu, jer se tkz. Patrijarh Filaret pobunio, tako da u SAD nisu se svi potčinili Vartolomeju, dok u Italiji, u kojoj ja živim i radim je nekih 80% ukrajinskih parohija prešlo pod Fanar (Veneciju), a platili su po glavi 500 eu. To je bilo na sastanku u Napulju. Dakle, Vaseljenska Patrijaršija primenjuje u praksi svoju ideologiju, dok Maksim sanja ružičaste slonove koji lete žutim stamatisovastim nebom.

Dalje, Maksim namerno prećutkuje da je Vaseljenska Patrijaršija sklonila na Kritu pitanje autokefalije, koje je usko vezano sa dijasporom, da bi imala manevarski prostor. Mnogi predstojatelji pravoslavnih Crkava su pozvali Fanar da se saborno ispita pitanje Ukrajine, i ovi su to odbili, i sada su pustili u etar buvu da je Vaseljenska Patrijaršija ovlašćena da daje autokefalije! Ako se dozvoli takva teza, pravoslavna Crkva će se raspasti po šavu.

Nijedan od američkih vladika nije nevin. Rolekse bih poklonio svima. I da lepo idu u penziju, jer njima pokloniti ikonu ne ide ne bi znali šta da rade sa njima, ionako ih imaju previše. Pada mi samo na pamet ako bi Patrijarh Irinej naručio od mene ikonu sv. Irineja za Maksima, rado bih je uradio. Mada bih istu naplatio. Šalu na stranu, jer nije momenat za ležernost, mi se nalazimo u jako teškoj situaciji, jer se američki trojac, bez odobrenja Sinoda i Sabora već registrovao u SAD sa sve novim Ustavom,[4] u kome predupređuju bilo kakvo mešanje Sabora SPC u njihova pitanja, mada ovde ponavljaju već autonomistički Ustav iz 2008. Tako čl. 13, p. 1: „Episkopski savet je najviša crkveno-jerarhijska vlast Srpskih Pravoslavnih Eparhija u SAD“. Čl. 13, p. 8, 3: „Predlaže kandidate na upražnjene eparhije, shodno članu 14, paragraf 2“, koji pak glasi: „Eparhijske Arhijereje za Srpske Pravoslavne Eparhije u Sjedinjenim Američkim Državama bira Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve, prvenstveno od kandidata predloženih od Episkopskog saveta, koji može da se konsultuje s kim nađe za shodno“.

Pouke

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here