Зуроф: Фрустриран сам због Старог сајмишта

Поделите:

Фрустриран сам, јер не видим напредак у оснивању меморијалног комплекса на простору некадашњег логора Старо сајмиште, каже Ефраим Зуроф.

Директор центра “Симон Визентал” у Јерусалиму је у интервјуу за Радио Слободна Европа рекао да није “српска Влада и да не могу бити одговоран за проблеме. Морам да кажем да сам врло фрустриран. Именован сам за председника Међународног саветодавног одбора у лето 2015. године. Прошле су више од три године, а ја не видим никакав значајнији напредак”.

“Претпостављао сам да ће до сада овај пројекат увелико напредовати, али то се, као што знамо, није десило”, каже Зуроф, након што је до јавности дошла информација да ни четврта верзија нацрта закона који би требало да буде база за оснивање установе која би чувала сећање на јеврејске, српске и ромске жртве, није усаглашена.

Планирано је да у овај меморијални комплекс у Београду, на месту на којем је током Другог светског рата убијено више од 6.000 Јевреја, око 10.000 антифашиста и око 600 Рома, буду укључена четири музеја: Музеј Холокауста, Музеј геноцида над српским народом, Музеј Порајмоса (геноцида над ромским народом) и Музеј Старог сајмишта.

Чланови Kомисије за Старо сајмиште, коју је 2014. године основала Скупштина Београда, наводе да је проблем у томе што њихове предлоге није узела у обзир радна група за израду закона, коју је формирало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Највише примедби имали су представници Савеза јеврејских општина, који су заједно са представницима ромске заједнице, историчарима и историчарима уметности чланови Kомисије, на чијем је челу епископ Јован Ћулибрк.

“Оно што је нама битно јесте да имамо одређену самосталност у вези са кадровским питањима и програмским садржајем у будућем Музеју Холокауста”, каже Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина и члан Kомисије.

Он додаје да је за Савез јеврејских општина изузетно битно да акт о Старом сајмишту буде изгласан као специјални закон.

“Због тога што је Старо сајмиште и локације које су с њим повезане били нешто посебно и као такав мора да има посебно место, јер он, према нашем виђењу, не може да буде у рангу неких осталих институција које постоје у систему. Ово је ван система”, објашњава Сабадош.

Да би за Старо сајмиште требало да важи леx специалис слаже се и Веран Матић, директор Фонда Б92 и члан Kомисије за Сајмиште, који је јула ове године у ауторском тексту затражио да се за обележавање некадашњег нацистичког логора уведу иста правила као за пројекат “Београд на води”, на другој обали Саве:

“Десетине хектара је рашчишћено за годину дана и сви објекти на том простору кроз леx специалис папиролошки су сређени и предати инвеститору за само годину дана. А када је у питању случај Старог сајмишта, који је власнички много једноставнији подухват, нема решености која би резултирала тиме да се у кратком периоду омогући изградња Меморијала Старо Сајмиште, под надзором светских ауторитета, како би се избегла било каква мрља која би могла бити нанета рехабилитацијама квислинга, ратних злочинаца, сарадника окупатора, итд…”, написао је, између осталог, Матић.

Kомисија за Старо сајмиште је пре три године формирала Међународни саветодавни одбор, који би требало да изнесе предлоге у вези са садржајем меморијала када он буде основан. Откада је именован на место председника Одбора, Ефраим Зуроф се састао са Александром Вучићем, у време док је још био премијер Србије, и тадашњим министром за рад Александром Вулином.

“Порука коју сам добио била је: ‘ми у потпуности подржавамо овај пројекат, желимо да се он настави’. Све је то дивно и красно, али се није десило”, каже Зуроф.

Према његовим речима, задатак Међународног саветодавног одбора није да решава процедуралне проблеме који се тичу оснивања меморијала. Он додаје да нико никада од њега нити од било ког стручњака из Одбора није ни тражио било какву помоћ.

“Kада сам пристао да радим ово, урадио сам то да бих помогао пројекат за који мислим да је веома важан за Србију и цео Балкан. У међувремену, нисам могао ништа да урадим, осим да именујем људе који ће бити у Одбору, али који се никада нису састали у Београду да раде”, каже Зуроф.

У децембру 2015. године градске власти иселиле су станаре централне куле на Старом сајмишту, чиме је најављено расељавање и осталих житеља овог подручја на којем живи неколико десетина породица. То се до данас није догодило, а медији су у јулу ове године известили да се једна породица уселила у главну кулу. Осим тога, на месту некадашњег стратишта већ годинама неометано ради и неколико ресторана, теретана као и спортска дворана.

 

Б92

Поделите:

1 коментар

  1. “Планирано је да у овај меморијални комплекс у Београду, на месту на
    којем је током Другог светског рата убијено више од 6.000 Јевреја, око
    10.000 антифашиста и око 600 Рома, буду укључена четири музеја:
    Музеј Холокауста, Музеј геноцида над српским народом, Музеј Порајмоса
    (геноцида над ромским народом) и Музеј Старог сајмишта.”
    6000 ЈЕВРЕЈА!
    600 РОМА!
    10000 АНТИФАШИСТА?!
    Зашто се не наводи национално порекло тих 10000 АНТИФАШИСТА???
    ЗАР НИЈЕ ТО ДИСКРИМИНАЦИЈА У ОДНОСУ НА ЈЕВРЕЈЕ И РОМЕ???
    Зашто ту нема места за побијене С Р Б Е???
    Коме сметају побијени СРБИ – Верану Матићу, Ефраиму Зурофу, епископу
    Јовану /Невену/ Ћулибрку…???
    И Срби су, такође, били раса нижег реда за Трећи рајх, једнако као и
    Јевреји и Роми!
    Ликвидације су вршиле окупационе власти – НЕМАЧКА ОРУЖАНА СИЛА!

    Драган Славнић

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here