Марко Ковачевић: “Србија, Република Српска и Црна Гора могу да буду нови троножац региона”

Поделите:
  1. У чему је значај литија? Да ли је то само у смени власти у Црној Гори или има још нешто?

Литије су саме по себи  саборовања православних хришћана у молитви кроз вход улицама градова или других мањих мјеста. Оне се обично дешавају великим празницима. Код нас је најпознатија и највећа Световасилијевска литија у Никшићу коју ове године нису спријечиле ни најстрожије мјере НКТ-а. У овогодишњим околностима, одбране Цркве од режима, литије су биле духовни подвиг читавог народа на челу са нашим архијерејима. Можемо по њиховом сасвим мирном карактеру и тону а великој духовној снази рећи да су чак биле и исихастичке. Читав народ је ушао у једну фазу непрестане молитве за спасење светиња и своје спасење. Сродили смо се са литијама као што се најревноснији монаси сроде са молитвом. Литије фале народу то се јасно види.

 

  1. Шта је Митрополит Амфилохије значио за Србе у Црној Гори и за транзицију од бастиона комунизма па до поново „Српске Спарте“?

Митрополит Амфилохије је политички за Црну Гору оно што је папа Војтила био за Пољску почетком осамдесетих. Он је ослободио нашу земљу од комунизма.  Историјски он је епоха за себе у историји српског народа. Период историје српског народа и Црне Горе у ком је он био Митрополит памтиће се искључиво по њему, као што се ранији периоди историје овог простора памте по владикама из куће Петровић Његош без обзира какав и колики политички и сваки други утицај су имали нпр. гувернадуровићи. Он је заиста достојан духовни потомак Светог Петра Цетињског и у српском народу и Црној Гори имаће ту врсту значаја и у времену које долази. Ово тридесет година у Црној Гори српски народ и православни хришћани могли су пребродити само на крилима молитви нашег Митрополита. Сада те молитве имамо пред лицем Господњим и надам се да ће у неким мучним временима, којих ће у будућности свакако бити, оне опет бити врело наше снаге и непосустајања.

  1. Како оцјењујете постизборна дешавања у Црној Гори? Веома бурно пролази овај период формирања Владе Црне Горе, шта се може очекивати?

Постизборна дешавања у Црној Гори су донијела доста изненађења. После онакве побједничке еуфорије она су морала бити мало разочаравајућа. Од угла посматрања зависи у односу на кога разочаравајућа. Ипак, дошли смо дотле да ћемо 2. децембра гласати за предлог нове Владе Црне Горе чији ће основни квалитет бити то што у њој по први пут неће бити директних представника ДПС-а. У њој, међутим, неће бити ни представника оних политичких опција које су у годинама за нама изнијеле терет отпора и борбе против режима и са сачуваном компактном и стабилном политичком снагом дочекале и подстакле овогодишње буђење народа, а потом га кроз велику коалицију политички артикулисале у сјајан изборни резултат и побједу над режимом. То значи да нова Влада неће бити Влада континуитета са владама ДПС-а али ни дисконтинуитета. У питању је једна транзициона Влада са основним задацима да очисти бирачки списак и обезбједи фер и слободне изборе после којих ћемо добити прву демократску Владу, да покуша да земљу финансијски консолидује и да се обрачуна са организованим криминалом и корупцијом.

  1. Ви сте и сами посланик у Скупштини Црне Горе, како вам се чини нова опозиција и како ће изгледати процес декриминализовања Црне Горе, односно да ли ће до њега уопште доћи?

Новој опозицији ће бити пуно лакше да буде опозиција него што је то било нама. Они ће моћи да заступају своју политику слободно а да их нико због тога не хапси без скидања имунитета и да им не монтира судске процесе да би их политички дискредитовао. Бити опозиција је било тешко нама а неће бити тешко њима.

Декриминализовање Црне Горе је један од основних задатака нове Владе и парламентарне већине али се чини да се кроз протурену тезу како неће бити реваншизма у ствари покушава спријечити и само отпочињање тога процеса јер је толико политичких првака претходног режима огрезло у криминалу да се свако покретање питања њиховог учешћа у криминалним радњама може прогласити за реваншизам. То је још видљивије елиминисањем ДФ-а из извршне власти. Држава мора да се реваншира онима који су је ојадили и опљачкали путем апарата принуде који посједује, ко мисли да не мора тај амнестира злочинце.

  1. Шта треба да се учини да би Срби престали у свим сегментима друштва да буду грађани другог реда?

 

Треба прво пустити политичке представнике Срба да учествују у извршној власти. Тај први корак је овом приликом прескочен. Као изговор се користи како ће у новој Влади бити оних који су по националности Срби. То је у реду и јесте добра новост. Али их та чињеница не чини политичким представницима свога народа јер Срба има у разним политичким странкама и грађанским удружењима али само је једна политичка странка у Скупштини Црне Горе српска у свом називу, то је Нова српска демократија, и само је она одабрала да јој у политици приоритет буду права српског народа. Све остале политичке опције нису биле спремне да понесу тешки терет српског имена које је проказано и оглашено неподобним. Нова српска демократија је изнијела тај терет и данас је најјачи конституент нове парламентарне већине. Многи су ријеч да смо ми аутентични политички представници Срба у Црној Гори схватили као да смо казали да смо ми једини аутентични Срби. Тако нешто могло се закључити само из незнавености или из злобе. Сви су Срби једнако аутентични само не бирају сви борбу за права и интересе свог народа као политичке приоритете. Ми смо то изабрали и зато у политичком смислу ми јесмо аутентични заступници свога народа. Због тога ускраћивање права на учешће у извршној власти Новој српској демократији није добар сигнал да ће се положај нашег народа поправити. Али је сада ситуација свакако боља него под ДПС-ом.

  1. Чињеница је да су дискриминисани Срби у Црној Гори изнијели највећи терет борбе против Миловог режима. Каква су ваша очекивања и каква су тренута очекивања српске заједнице у Црној Гори?

 Очекивања су била огромна 30.  и 31. августа а онда су нам саопштили да наше заставе и барјаци, пјесме и весеље, вријеђају друге и да би добро било да заставе спустимо а пјесму утишамо. Тако је почело а наставило се потписивањем Споразума тројице представника коалиција у ком су се солиле само српске ране везане за Космет, НАТО пакт, народну заставу, химну ратног злочинца и усташког идеолога Секуле Дрљевића… Затим смо имали елиминацију српских политичких представника из будуће Владе. Са друге стране политички се у свему излазило у сусрет Дритану Абазовићу и ГП УРА као најмањем конституенту нове власти и чак је такав концепт био подржан од доброг дијела и самог српског народа. Ми мислимо да то није био исправан пут и да ће вријеме то показати али ћемо овај талас плиме испоштовати и гласаћемо за избор нове Владе. То је оно што очекују сви, па и српски народ.

  1. Изброни процес је завршен и у Републици Српској, стајалишта о њему су двојака, како видите политичке процесе западно од Дрине?

Република Српска је на скорашњим локалним изборима показала једну политичку зрелост. Садржајна и разнолика понуда није збунила народ који је свакој од тих понуда дао шансу а опет сачувао стабилност у земљи. СНСД је као странка освојила највише гласова и општина што гарантује стабилност, али су и други политички субјекти као и конкретни политичари добили своју шансу.

Ми, Срби из Црне Горе, треба да знамо да у Републици Српској немамо непријатеља ни у власти ни у опозицији. И зато тај тип сврставања и поређење било кога из Републике Српске са проусташким, одлазећим режимом Мила Ђукановића је у ствари својеврсна аболиција Ђукановића за све што је урадио. У Српској нису чекали Црну Гору да се пробуде, већ интензивни политички живот воде од настанка. Тамо је са власти први сишао творац Српске Радован Караџић, потом су се мијењале и друге личности, власти на локалу, на нивоу представника у Федерацији и у самој Српској. Није се на последњим изборима у Српској десила никаква промјена већ су наши сународници тамо наставили да воде нормалан политички живот у ком странке и политичари некада завређују а некада губе већинско повјерење.

Република Српска има потенцијал да постане државом у пуном смислу и то је тековина коју треба да чувамо сви заједно.

  1. Србија и Република Српска граде аеродром у Требињу. Колико ће то имати значаја за регионално повезивање Срба, пре свега Никшићана са Р Српском, и да ли ће то утицати на потенцијалне инвестиције и заједничке економске пројекте?  

Као што је сарадња и што веће зближавање са Србијом од виталног интереса за Републику Српску од истог таквог интереса је и за Црну Гору да буде дио те приче. Аеродром у Требињу ће вјероватно бити најближи аеродром за нас Никшићане и то нас радује. Никшић је Стара Херцеговина и вежу нас исто поријекло, обичаји и начин говора. Саму Црну Гору у највећем њеном дијелу чине некадашње херцеговачке области и она је сама више херцеговачка него црногорска ако посматрамо по областима које је чине.

Надам се да ће  Црна Гора и Република Српска бити дио мини Шенгена и да ћемо кроз сарадњу са Србијом која је економски најјача у региону успјети и ми да повећамо наш животни стандард. Нико са стране не може бринути више о нама него ми једни о другима. Србија, Српска и Црна Гора могу да буду нови троножац региона који гарантује стабилност читавог Балкана.

Марко Ковачевић, народни посланик ДФ у Скупштини Црне Горе

 

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here