10 dužnosti srpskih đaka iz 1910. godine: Deca su se vaspitavala da, pre svega, budu dobri ljudi

Podelite:

Deset dužnosti đaka objavljene su u Politici 19. avgusta iz 1910. godine.

Pred početak školske godine trebalo ih je sve upamtiti, i što je najvažnije usvojiti i primeniti.

Čitajući ove zapovesti ne možemo da se ne zapitamo gde je nestalo vaspitanje duha, čovečnosti i plemenitosti u srpskim školama?!

Prenosimo vam svih 10 dužnosti srpskih đaka

1. Škola je mala država: Budi dobar građanin u toj svojoj državi, pa da što valjano uradiš za svoju veliku otadžbinu.

2. Pomisli, da imaš primati veliko nasleđe, i budi zahvalan svima plemenitima, koji su ti ga zaveštali, svima velikim ljudima, koji su radom svoga života stvorili i za tebe neprolazne stvari.

3. Nauči se u malome biti veran, da jednom budeš mogao biti u velikome; uči se stoljnjem redu, koji će ti pomoći za unutarnju valjanost.

4. Teži za istinitošću; nemoj samo po formi da ispunjavaš svoje dužnosti i ne budi zadovoljan spoljnim uspehom. Nemoj učiti drugima za ljubav, nego misli na sebe samog i šta bi ti hteo da vrediš.

5. Nemoj lagati, ni kao robovi, koji nemaju smelosti za istinu, ni kao pritvorice, koji hoće da se izviju u visinu, niti kao varalice u rečima, koji pozajmljeno izdaju za svoje. Tako isto ne smeš biti dvoličan: da se izdaješ za smirenoga pred svojim roditeljima, a drzak i neuljudan pred svojim učiteljima i drugovima.

6. Budi dobar drug među svojim parnjacima, pouzdan i veran; ali ne dopuštaj nijednom drugu, koji je gori od tebe, da tobom ovlada. Ne staraj se, da druge u učenju pretičeš samo iz taštog častoljublja, ali pazi, da sve uradiš, što tvoja snaga od tebe traži.

7. Ne zloupotrebljavaj svoju jačinu prema slabima i ne budi ohol prema sićušnima; znaj, da se već i u mladim godinama može dati dokaza o velikom srcu.

8. Gledaj, da budeš valjan i u svima mlađanim igrama i da ostaneš čio i veseo kroz sve mlado doba tvoje. Ljubi prirodu sa svima stvorenjima i ne daj da ti ikakav sobni rad pomuti uživanje u tome.

9. Ne kloni duhom, ako si što pogrešio i morao kaznu otrpeti; otpočni čilo snova, pa ćeš brzo moći utrti sve tragove minuloga. Ne daj da se nepoverenje useli u tebe i ne misli ništa zlo o tvojim nastavnicima; naprotiv, budi vazda ubeđen, da su oni samo tvoji prijatelji.

10. Čini što dobro dragovoljno pored tvoga obaveznog rada, da bi i docnije spadao međ one, što sami sebi postavljaju ciljeve, a ne među polu robove, koji rade samo što im se naloži.

Deco, izučite ovih krasnih deset zapovedi na izust; izučite ih i povinujte im se, pa da vam dobro bude i ovog i onog sveta.

uziceoglasnatabla.com
Podelite:

1 komentar

  1. “Deset dužnosti đaka objavljene su u Politici 19. avgusta iz 1910. godine”

    U ovom kontekstu pomenuli bismo izvesnu englesku srbofobiju, koju i danas oseća naš nesrećni, obezglavljeni, obespravljeni, potlačeni i poniženi srbski narod, jer su nam evropski i američki imperijalisti-trijalisti vezali ruke preko izvesnih internacionalističkih struktura u Beogradu-Josipgradu u tragičnom HH stoleću. Svedočanstvo o engleskoj srbofobiji ostavio je između ostalih i Vladimir Jovanović u pismu Đorđu Stratimiroviću od 19/29 septembra 1865, u kojem doslovno stoji:

    „I po ingleskim listovima odpočelo se javno govoriti o aneksovanju podunavskih knežnjvina i turskih provincija Austriji. Inglezi preporučuju Austriji ‘federativnu sistemu’, kao najjači magnet kojim će: Srbiju, Bosnu, Crnu Goru, Bugarsku, Rumunsku i t.d. ‘velikoj i jakoj austrijskoj carevini’ privući!…“ (Vidi: Danica Milojević, Pet pisama Vladimira Jovanovića Đorđu Stratimiroviću 1864 – 1866 godine, Miscellanea – Mešovita građa, Knjiga HII, Beograd, 1983, str. 141).

    Da pomenemo uzgred i velikog srbskog državnika Jovana Ristića (1831-1899) i njegovo svedočanstvo o engleskoj srbofobiji, koje je ostavio u trećoj knjizi „Spoljašnji odnošaji Srbije“, gde između ostalog stoji:

    „Tako je stvar opet izišla na dobar put; ona je uvedena u diskusiju kod diplomatije, i ako se taj rad bude u prilikama i okolnostima, kad više kad manje, produžavao, ona će ostaviti traga makar kao kapavica što izdubi kamen, na koji stalno pada, ma koliko da je on tvrd. Ovaj tvrdi kamen bili su Englezi za naše narodne težnje: oni ih pređe nisu hteli ni čuti, a sad, kao što vidimo, ulaze dosta predusretljivo, da ih proučavaju…“ (Vidi: Jovan Ristić, Spoljašnji odnošaji Srbije novijega vremena, Treća knjiga 1868-1872, Beograd, 1901, str. 328).

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here