Амерички председници некада су избегавали посете европским земљама, а последње три деценије само Србију, Црну Гору и Молдавију

Поделите:

Kада је Теодор Рузвел 1906. године посетио Панамски канал, путовање у друге државе америчког председника још увек је био велики табу.

Не само зато што је путовање преко океана било компликовано, амерички државни врх је избегавао да се амерички председник као лидер слободног демократског света сусреће са краљевима и ужива аристократски европски луксуз.

Kако је забележио историчар Ричард Елис у књизи о председничким путовањима, табу је лежао у ртепубликанском страху од монархистичке помпе и њеног утицаја на америчку имагинацију.

“Председник који путује зу иностранство, плашили су се Американци, био би позиван у краљевске палате и одаје, где би се клањали и размењивали почасти са краљевима и краљицама”, навео је Елис.

Kада је Теди Рузвелт посетио Панамски канал – што је прва званична посета у инсотранство шефа Беле куће – то је у америчкој јавности примљено благонаклоно, пошто је отишао да надгледа амерички пројекат.

Међутим, чак је и пут Френклина Рузвелта 1943. године у Јалту, на конференцију са Черчилом и Стаљином био критикован.

Тисок Чавес, политколог са Увинерзитета Вандербилт, навео је да су те критике могле да се чују после његове смрти, првенствено због тога што је “слаби и болестан Рузвелт ‘продао’ Источну Европу и створио услове за Хладни рат”.

Временом, како се мењала спољна политика САД и од “Америке Американцима” почела да се изграђује као светски лидер, тако су и путовања америчких председника постала уобичајна ствар.

Међутим, ни то није ишло преко ноћи.

“У послератном и хладоратовоском добу, родила се идеја да амерички председник као лидер слободног света мора да буде активнији”, каже Чавес.

Једно од “преломних путовања” је била и посета Ричарда Никсона Kини 1972. године, што је доживљено као симболички чин отварања, више него “чисто” дипломатски акт. Временом су Американци прихватили да њихов председник не може само да седи у Белој кући.

Тренутно смо сведоци посете Доналда Трампа Великој Британији, у специфичној ситуацији да амерички председник на британском двору можда мора и да регресира када је реч о луксузу. Но, то је једна у низу неизбежних специфичности када је реч о Доналду Трампу.

Од када је срушен Берлински зид и од када је завршен Хладни рат, 68 земаља у свету ниједан амерички председник није посетио.

У Европи их има три. Србија је једна од те три земље, а Црна Гора је друга. На овој листи држава је још и Молдавија.

Последњи шеф Беле куће који је био у посети Београду, био је Џими Kартер 1980. године.

И претходна два америчка председника Ричард Никсон и Џералд Форд су посетили Југославију, док претходни председници од Линдона Џонсона који је на челу Беле куће био до 1969. године, такође на листи званичних посета немају Југославију, тако да се може рећи да су седамдесете – када су амерички председници почели да се отварају према земљама “са друе стране” – биле златне године односа Београд и Вашингтона.

Ако се ти односи гледају искључиво по посетама америчких председника.

 

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here