AUSTROUGARSKI ČINOVNIK ima prednost nad mrtvim srpskim kraljem

Podelite:

Jedno vreme kralj Milan Obrenović boravio je u Karlsbadu, pa zatim u Temišvaru, a poslednje trenutke svog života proveo je u Beču.

Posle skoro pet vekova turskog ropstva, za vreme vladavine kralja Milana, Srbija je stekla državnost i nezavisnost. U njegovo vreme je obnovljena i kraljevina Srbija, kada je Milan Obrenović 1882. god postao kralj Srbije, a ostavio nam je i državni grb koji danas imamo.

Kralja Milana je teška bolest savladala… ali, nisu mogli da ga savladadaju atentati. Terazijska bomba, nije uspela da mu odnese život, koja je bila ukopana u kaldrmu dok je kočijama išao na pozorišnu predstavu, atentatori nisu uspeli ni kada su daske od poljskog ve-cea pukle pod njegovom težinom (atentatori su daščani pod premazali vodenim rastvorom azotne kiseline) kada je upao u kanal sa fekalijama u kom se zamalo nije udavio.

Taj događaj je nazvan “Smederevski nameštaj”. Preživeo je i Ilkin atentat kada je na njega je u porti Saborne crkve pucala Jelena–Ilka Marković. Preživeo je i Ivanjdanjski atentat u Knez Mihailovoj, dok se vozio kočijama, na njega je pucao bivši vatrogasac Đuro Knežević…. sve atentate je uspeo da preživi ali od opake bolesti nije uspeo da se izvuče u svojoj 47 godini života.

Pošto je dugo bio u komi (bolovao je od upale pluća), 29. januara 1901. godine kralj Milan je izdahnuo u 47. godini života u Beču.

I tad počinju političke intrige oko mrtvog kralja. Franja Josif sa averzijom prema Srbiji koju će trinest godina kasnije vojnički napasti, želeo je da ponizi srpski dvor time što neće dozvoliti da se kralj Milan sahrani u svojoj zemlji.

Kralj Aleksandar (njegov sin) tražio je da mu se otac sahrani sa kraljevskim počastima u Beogradu, ali austrijski car Franjo Josif tvrdio je da je dao reč kralju Milanu da će ga sahraniti u Austriji, u manastiru Krušedolu.

Poznato je i to kada su javili da je Milanovo stanje kritično, tada se očekivalo da će sin Aeksandar doći kod njega u Beč, ali umesto Aleksandra došao je pukovnik Lazar Petrović, što je dosta čudno, ali i nije pošto su im odnosi bili dosta loši, zna se da je Aleksandar (pre Milanove bolesti) izdao naređenje da kralja Milana vrate sa granice ako pokuša da uđe u Srbiju.

Kralj Aleksandar je naveo u pismenom obraćanju da bi bila najveća uvreda za Srbiju da se kralj Milan sahrani na teritoriji koja je tada pripadala Austrougarskoj u manastiru Krušedol.

Ima i priča koje tvrde da se bolesni Milan poverio mađarskogm grofu Ergeniju Zičiju koji je boravio sa njim u danima dok je bio u postelji da se nikako ne sahranjuje u Srbiji.

Politička intriga se nastavila i prilikom prenosa kraljevih posmrtnih ostataka u Sremske Karlovce, na putu za manastir Krušedol.

Specijalni dvorski voz u kome je bio smešten kovčeg, prema svedočenju savremenika, bio je zadržan u Novom Sadu da bi propustio voz u kome se tada nalazio svemoćni hrvatski ban Kuen Hedervari, određen za carevog izaslanika na sahrani.

Ovim je trebalo pokazati da jedan austrougarski činovnik ima prednost nad srpskim kraljem.

U Krušedolu je mrtvog kralja čekalo još jedno iznenađenje, po naredbi austrougarskih vlasti, nikome iz Srbije nije bilo dozvoljeno da prisustvuje sahrani.

Ipak, Srbija je 1918.god prigrlila i severni deo svog duhovnog prostora, pa se tako manastir Krušedol našao u sastavu Kraljevine SHS.

Sahranjen je u Manastiru Krušedol, pored knjeginje Ljubice. U manastiru Krušedol sahranjeni su i patrijarsi Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Šakabenta, mati Angelina i despoti Maksim, kao i osnivači manastira Jovan i Stefan Branković, u Krušedolu počiva i prvi vojvoda Srpske Vojvodine, pukovnik Stevan Šupljikac.

Delom korišćena literatura – Nebojše Bogunovića, Koekude Srbijo, Srpske istorijske teme 1804 -1918.

Srpska istorija

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here