Бојанић: Воја ни у гробу није лежао мирно… и мртав је плашио своје противнике и окупаторе

Поделите:

Воја Танкосић, четнички војвода, и мајор Српске војске, један од оснивача Црне Руке и учесник најважнијих историјских догађаја, од Мајскога преврата 1903. до Сарајевскога атентата.

Овај неустрашиви Ваљевац, као Аписов повереник стрељао је 1903. браћу краљице Драге, Николу и Никодија (са Никодијем ишао је у исти разред Друге мушке гимназије). Био је суров и одважан. Хапшен је од наших власти када је Гаврило Принцип убио Фрању Фердинанда.

У ултиматуму који је Аустроугарска упутила Србији уочи Великог рата, аустроугари су у ултиматуму тражили и  хапшење  двојице људи – Милана Цигановића, који је предао оружје Гаврилу Принципу, и Војина Танкосића.

Све му је опроштено када је Аустрија напала Србију, наравно, од стране Србије.

Колико је био суров и сигуран у себе, извори говоре да се забављао тако што би куршумима скидао јабуке са глава својих четника. 

Краљ Петар Карађорђевић изабрао га је за друга и васпитача својим синовима, али се то неславно завршило, пошто је био доста строг и понекад суров – принцу Ђорђу, ,,ишчупао“ је уши!

Припадници Црне руке на лежерној фотографији током прве деценије XX века. Апис и Танкосић леже. Фото: Wикимедиа Цоммонс/Јунаци и завереници. Висит Сербиа (2013-10-04)

Из овог кратког увода улазимо у причу колико је Воја плашио и мртав своје противнике и окупаторе своје земље…

Војин Танкосић је страдао приликом одбране Београда 2. новембра 1915. године и тад је тајно сахрањен.

Аустријанци 1915. године освајају Трстеник. Са највишег места носе наређење да на градском гробљу пронађу леш мајора Танкосића. Упркос камуфлирању, упркос труду четника да свог војводу и његово почивалиште заштите од скрнављења, Аустријанци, уз помоћ издајника, проналазе гроб. Скрнаве, ријући слојеве прошлости. Један локални апотекар (Трајковић), не само да је показао гроб, него се и сликао са официрима двојне монархије.

Овековечи га, тако, око камере ратне 1915. године крај гроба четничког војводе, легенде које се  и Беч ужасавао.

Након ископавања следи и отварање сандука, затим шкљоцају фотоапарати.

Одмах су мађарски, немачки, хрватски, бугарски и аустријски листови пуни среће на видним местима, неки чак и на насловним странама објављују „ Тигар је мртав “ …  „ Крај Воје Танкосића“!!!

Напомена… 

Апотекар Трајковић је после овог срамног чина наставио успешан апотекарски рад, убрзо се преселио у Београд и отворио неколико апотека… за време Другог светског рата сви његови потомци стрељани су на Бањици.

После фотографисања, леш је остављен да га трстенички пси развлаче по гробљу. Ипак, неко је спасио његове остатке од животиња и даљег комадања.

Исечак из аустроугарских новина након откопавања леша војводе Танкосића и сликања. Фото: Wикимедиа Цоммонс/“Комитски војвода Војислав Танкосић“, Милорад Белић, Међуопштински историјски архив Ваљево, Ваљево 2005

Ипак је неки надахнути родољуб, мештанин сахранио оно што је остало , а после рата обележио гроб  само њему познатим знаком, а када се рат завршио, на том месту му је поставио дрвени крст са именом.

Тело војводе Танкосића пренето је из Трстеника у Београд возом, 6. октобра 1922. године , у пратњи мајке и четника.

Воја Танкосић живео је свега 35 година. Неке владаре је убијао, друге свргавао, треће доводио на власт.

Политичаре је често тукао и претио им али не без разлога…

Воји Танкосићу, је  2005. године подигнут и споменик у Трстенику.

споменик Танкосићу

ОД ВОЈЕ ШАМАРЕ ЈЕ ДОБИО И ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ, био је лак на руку…

О овом догађају пише Александар Дероко, у књизи „Мангуплуци око Калемегдана“:

„Винстон пролази Оријент експресом кроз Београд, где воз застаје неколико сати. Черчил одлучи да протегне ноге и разгледа престоницу о чијим је житељима тако лоше писао. У ресторану код „Грчке краљице“ одлучује да се освежи. Та вест се брзо прочула. Обавештен је о томе и млади поручник Танкосић.  Дојурио је у кафану као без душе, испсовао и ишамарао надобудног Енглеза, тако да га је морала жандармерија отпратити до воза. Инцидент је након званичних извињења изглађен, а касније, због каријере коју је начинио Черчил, о томе се није смело ни говорити.“

Занимљиво је да Черчил због још једне епизоде из младости није има пуно разлога да по добром памти Србе. Његова мајка, Џени, била је позната по бројним љубавним аферама. Један од њених љубавника био је и српски краљ, Милан Обреновић.

Приредио – Ђорђе Бојанић

www.srpskaistorija.com

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here