“Бранићу Србију и када будем била мртва!” – Речи српске хероине која је бранила своју отаџбину 1999.

Поделите:

Љиљана Жикић Kарађорђевић била је добровољац српске војске у току бомбардовања СР Југославије.

Недавно је обележена годишњица смрти, а њене речи и песме које је оставила у аманет народу остаће урезане у српској историји као ожиљак на кожи.

Била је једна од оних неустрашивих жена која је била спремна све да изгуби за своју земљу. Нажалост, изгубила је свој живот 1. априла 1999. године у близини села Љубенић приликом обављања борбеног задатка.

Љиљана је написала песму “Бранићу Србију и кад будем мртва” која је објављена 26. априла 1999. године у листу “Свет”, којом је опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи.

Бранићу Србију и кад будем мртва

И кад умрем ја ћу ногом опет стати

да стојим к’о храбра и висока стена

поглед ће вечно границу да прати

ни гроб ми неће рећи да ме нема.

Изникнућу свуда где се миче цвеће

где ваздуха има и где нема, тамо

за све ћу бити и за шта се не зна

и за оно кол`ко можемо да знамо.

Стражар ћу бити сурови и страшни

туђин и лопов да стално плаши

јер Србин не може да се зове робом

Србија ту су сви векови наши.

Чуваћу границу српске земље моје

опрост за грумен нећу дати ником.

Моје ће руке хлеб сваком да нуде,

ал` Србију никад, то је све што имам!

Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,

због њих ће погача и отров да буде.

И кад умрем ја ћу ногом опет стати

да стојим к`о храбра и висока стена

поглед ће вечно границу да прати,

ни гроб ми неће рећи да ме нема!

Љиљана је рођена 9. марта 1957. године у Kрагујевцу. Kао дете и тинејџерка похађала је музичку и балетску школу. Kао девојчица је била ангажована у дечјем позоришту “Јаоким Вујић”. Победила је на такмичењу за Мис Србије 1978. године. Дипломирала је на београдском ФОН-у као инжењер организационих наука. Имала је два брака у животу и шесторо деце.

Опанак

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here