Crna zastava je bila skoro na svim vratima u Srbiji

Podelite:

Kad sve to čovek sagleda, oseća gađenje i mučninu pitajući se kako je moguće da su se pojedini potomci hrabrih srpskih ratnika sa Solunskog fronta tako dobro “snašli” i kako to da su oni sve bogatiji , a Srbija, za koju su ginule rame uz rame naše hrabre pradede i dede, sve siromašnija.?!

Rid je prolezeći Srbijom ,zapazio da je skoro na svakim vratima crna zastava.Boraveći u Nišu, koji je bio privremena prestonica Srbije ( u koju se slio silan narod, bežeći pred Austrijancima, jer do te silne bežanije u Nišu je bilo dvadeset hiljada stanovnika , a dolaskom izbeglih taj broj je narastao na 120.000 ) Rid je bio potrešen slikama ljudi koje je video na niškim ulicama.

O tome je pisao:
„Smrad u gradu je bio užasan, svuda gde god je bilo malo ugažene trave okupljali su se jadnici i bištili jedan drugog od gamadi… ili su se grčili u groznici.“

***
Sve ovo što je Rid video u Srbiji delovalo mu je grozno, ali on nije znao da srpski narod nikako nije stizao da se oporavi od silnih ratovanja. Jer, samo što su se završili Balkanski ratovi došao je i Prvi svetski rat i već opustošenu i osiromašenu Srbiju dodatno opustošio. Srpski je vojnik bio istovremeno i srpski domaćin, koji je morao da napusti svoje ognjište u svim ovim ratovima, u kojima su neizbežno i njihovi sinovi bili sa njima.


Posle svih muka, koje je preživeo, hrabrog srpskog vojnika – seljaka, čekalo ga je novo žrtveno komunističko polje posle 1945.godine, kada mu se oduzimala zemlja i morao davati za otkup uvek nezasitim komunističkim ptičurinama.


Ni jedan kraj naše bivše zajedničke domovine nije tako osakaćen kao Srbija. Pođite drugim krajevima, pa ćete videti velike, svetle kuće i velelepna dvorišta i poljoprivrednu mehanizaciju. A Srbija danas izgleda tako jadno, Srbija koja je pomogla najviše da se obnovi zemljotresom razrušeno Skoplje, pa potom izgradila prugu Beograd – Bar, jer je dala najveći doprinos.


A za obnovu Crne Gore, devet godina je cela Srbija izdvajala novac i kada danas odete u Crnu Goru i vidite mnogobrojne velelepne kuće i vile sa bazenima, od kojih je većina napravljena pre razdvajanja naših dveju država, sigurno osetite tugu što i Srbija nije prepuna tako prelepih kuća i bašta. U Srbiji danas su sve velelepne kuće podignute samo zahvaljujući raznim malverzacijama, kriminalu i drogi. Naravno, ne računamo one kuće koje su izgradili naši vredni gastarbajteri.


Ali, ako pođete po Dedinju, Senjaku i drugim gradskim naseljima beogradskim, videćete koliko je kuća podignuto baš u vreme najveće krize: u vreme neviđene inflacije, u vreme ratova, u vreme sankcija, u vreme izbeglištva. A o automobilima i da ne govorimo. Ispred zgrada na ulicama mogu se videti automobili čija cena je viša od cene pojedinih stanova. Kada je sajam automobila, odmah se prvog dana rasprodaju najskuplji automobili.


Kad sve to čovek sagleda, oseća gađenje i mučninu pitajući se kako je moguće da su se pojedini potomci hrabrih srpskih ratnika sa Solunskog fronta tako dobro „snašli“ i kako to da su oni sve bogatiji , a Srbija, za koju su ginule rame uz rame naše hrabre pradede i dede, sve siromašnija.?!

Priredila Zorica Peleš, tekst pisan 2013.

Srpska istorija

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here