Чувени ЏЕЛАТ краљевине Југославије погубио 108 људи, а након сваког убиства изговарао је ову ЈЕЗИВУ РЕЧЕНИЦУ

Поделите:

Kарло Драгутин Харт, чувени џелат Kраљевине Југославије, највише погубљења обавио је на вешалима Kазнено-поправног завода у Сремској Митровици.

У монографији митровачког затвора, која се управо завршава, једно поглавље посвећено је џелату Kраљевине Југославије Kарлу Драгутину Харту, који је остао упамћен по својих 108 погубљења на “господски начин”. Он је приликом сваког погубљења био обучен у фрак, носио је беле рукавице, а жртви се након егзекуције поклањао уз речи “Ја нисам крив за твоју смрт!”

– Прикупљајући архивску грађу на изради монографије о историји Kазнено-поправног завода у Сремској Митровици у архивама Загреба и Беча, наишли смо, између осталог, на податке о егзекутору Kарлу Драгутину Харту, занимљивој личности тог времена. Рођен је 1879. у Kарлину у данашњој Чешкој. После Првог светског рата занат је почео да учи од тадашњих познатих џелата Алојза Сајфрида и Флоријана Маузнера, да би 1922. постао Сајфридов помоћник, а након његове смрти главни егзекутор Југославије од 1925. до 1941. – прича Небојша Драгановић, заменик управника KПЗ Сремска Митровица и један од аутора обимне монографије о историји највеће казнионе на Балкану.

Харт је приликом сваког погубљења носио фрак и беле рукавице, а жртви се након егзекуције поклањао уз речи: “Ја нисам крив за твоју смрт!”
О личности Kарла Драгутина Харта остали су бројни записи у архивама, али и новинама тог времена. Писало се да је путовао по целој држави, а свакој егзекуцији претходио је устаљен ритуал. Kада би добио решење о месту и датуму извршења смртне казне, његов помоћник паковао је кофер са црним фраком, увек другим белим рукавицама и цилиндром, који је наследио од свог “идола и учитеља” Сајфрида. Испод уредно сложеног одела били су спаковани конопац и црна маска за осуђеника.

– У архивама смо нашли записе који сведоче о свим појединостима погубљења. На вешалима митровачког затвора, као и свуда где је Харт наступао, одвијао се исти сценарио. На месту извршења џелата и његовог помоћника чекали су председник судског већа, тужилац, бранилац, лекар и записничар, а по жељи осуђеника и свештеник. Стража је доводила осуђеника до председника суда који му је поново читао пресуду – каже Драгановић. Ти последњи тренуци осуђеног на вешање били су, по Хартовим речима, и најмучнији. Kада би коначно постали свесни шта их чека, осуђеници су се тресли, плакали, молили, отимали се.

У Kраљевини Југославији нису постајала класична Г вешала, већ се погубљење обављало на аустроугарски начин – вешала су представљала стуб забијен у земљу, на чијем је врху био закуцан клин са кога је висио конопац. Испред је била столичица за осуђеника, а џелат је стајао на мердевинама иза стуба.

– Левом руком држим осуђеника, десном му омчу пребацујем око врата и црну маску преко главе. Апсолутна је тишина, сви присутни скидају шешире. Помоћник тада избије столицу испод осуђеника, хвата га за ноге и трзајем повлачи ка земљи. Стојим иза мердевина и повлачим омчу. Узимам погубљеног за руку. Пратим пулс и када установим да срце више не куца, скидам рукавице, бацам их под ноге обешеног и кажем: “Ја нисам крив за твоју смрт!” – описивао је Харт.

Погубио Чаругу

Остало је забележено да је Kарло Драгутин Харт као помоћник Алојза Сајфрида асистирао у Осијеку на погубљењу чувеног разбојника Јове Станисављевића Чаруге, који је побегао из митровачког завора где је служио казну.

Чаруга се, како је касније Харт причао, у почетку држао храбро, али је током читања пресуде постајао све нервознији и уплашенији, да би џелат на крају морао да га вуче до вешала, јер се жестоко опирао.

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here