DA SE NIKAD NE ZABORAVI: Zadarska kristalna noć ili Progon zadarskih Srba 1991.

Podelite:
  • Zadarska kristalna noć ili Progon zadarskih Srba 1991. je naziv za rušilački pohod hrvatskih šovinista u Zadru 2. maja 1991. godine, kada je više od 2.000 Hrvata naoružanih palicama, motkama, kamenicama, šipkama, flašama krenulo u uništavanje i pljačkanje imovine Srba (kuća ili vikendica) i lokala firmi iz SR Srbije. Uništeno je više od 130 objekata i 470 srpskih kuća za jedan dan. Godinama kasnije pokušano je da se održi suđenje vinovnicima i nalogodavcima, ali bez uspeha. Za ovaj zločin nije odgovarao niko

PRETHODNICA

SFR Jugoslavija je bila federativna država sastavljena od 6 republika(SR Slovenija, SR Hrvatska, SR Bosna i Hercegovina, SR Crna Gora, SR Srbija i SR Makedonija). I Jugoslavija i JNA su bile po svojoj definiciji zamišljene na bratstvu i jedinistvu svih naroda i narodnosti koji su živeli u SFRJ . Društveno-ekonomsko uređenje SFRJ je bio socijalizam. Ustav Jugoslavije od 1974. godine doneo je decentralizaciju SFRJ , koja je kasnije omogućila separatističkim snagama u Sloveniji i Hrvatskoj, a kasnije i u Bosni i Hercegovini, da započnu razbijanje Jugoslavije, praćeno krvavim ratovima i progonima. U svim Ustavima Jugoslavije,Jugoslovenska Narodna Armija je bila definisana kao jedina oružana sila na teritoriji SFRJ , a samim time i jedini međunarodno priznati vojni subjekat. Krajem 1989. godine, Skupština SFRJ donosi amandmane na Ustav, pa tako se jednopartijski sistem zamenjuje višepartijski sistem. Što je značilo da pored jedine do tada partije SKJ, sada mogu da se osnivaju i druge stranke.

Krajem januara 1990. godine dolazi do raspada Saveza Komunista Jugoslavije, na čuvenom 14. kongresu SKJ u Beogradu, kada je došlo do oštrih verbalnih sukoba slovenačkih i delegata iz SR Srbije, oko viđenja budućnosti zajedničke države SFRJ. Slovenačka delegacija napušta zasedanje, odmah zatim i delegacija SR Hrvatske, čime je rad kongresa doveden z pitanje.Nakon njih i delegacije SR Bosne i Hercegovine i SR Makedonije napuštaju rad kongresa. Tako je posle 45 godina prekinuta vladavina komunista u SFRJ.

Situacija u SR Hrvatskoj

Nakon održanih višestranačkih izbora u SR Hrvatskoj 22. aprila 1990. godine u Hrvatskoj je pobedila stranka HDZ koja je u svom političkom programu jasno isticala želju za nezavisnosti tj. odvajanje SR Hrvatske od SFRJ. U celoj SR Hrvatskoj vladala je velika euforija zbog pobede HDZ na izborima, a nakon toga sve češće su se mogle javno videti slike ustaških zločinaca (Ante PavelićaAlojzije StepinacVjekoslav Luburić …), ustaški pozdravi i čuti ustaške pesme. Srbima u SR Hrvatskoj je to budilo avetna sećanja na progone i genocid iz vremena NDH.

Već u proleće stranka HDZ i Franjo Tuđman su preuzeli kontrolu nad policijom, medijima, Tužilaštvom i državnom upravom. Srpski kadovi iz policije su očišćeni u proleće 1990. odmah po preuzimanju vlasti, tako što su neredi na Maksimiru (zagrebačkom stadionu), između fudbalskih navijača NK Dinamo i FK Crvene zvezde zloupotrebljeni i iskorišteni u propagandne svrhe sa antisrpskim predznakom. Tako je krenuo medijski rat protiv svega što je srpsko i jugoslavensko. Vlast SR Hrvatske u Zagrebu, je tokom leta donela odluku da formira sebi i oružane snage. Oktobra i novembra 1990. godine u SR Hrvatsku ilegalno uvezena velika količina naoružanja za potrebe rezervnog sastava policije, članova HDZ i HOS. Tu akciju su vodili Martin Špegelj i Josip Boljkovac, ministri u tadašnjoj vladi Hrvatske. Kontraobveštajna služba JNA je snimila film o ovom poduhvatu na vojnom poligonu JNA u Gakovu oktobra 1990. godine, a 27. januara 1991. to i objavio na TV Beograd. Dana 22. decembra 1990. u Saboru je svečano proglašen „Božićni Ustav„ kojim su Srbi izgubili decenijsku konstitutivnost, a Hrvatska izbacila naziv „socijalistička“ iz svog naziva.

Od maja 1990. godine situacija u SR Hrvatskoj se iz dana u dan pogoršavala i Srbi su bili strahovito uplašeni za svoju ličnu sigurnost i svoje imovine. Redovno su se mogli videti i ustaški grafiti, parole, plakati, a veliki broj Srba je preko telefona dobijao pretnje da moraju da se isele iz svojih kuća i odu u SR Srbiju. Dobijali su čak i preteća pisma u kojima je stajao potpis „HDZ“. Ovakve pretnje su dobijali čak i Hrvati koji su bili u bračnoj zajednici sa Srbima…Srbi u Hrvatskoj su dobijali otkaze na poslu, a čak su im i deca psiho-fizički maltretirana u školama. U skoro svim naseljima gde su Hrvati imali apsolutnu ili relativnu većinu postojali su određeni članovi stranke HDZ koji su imali zadatak da paze na kretanje svojih komšija Srba (špijunaža).

Situacija u Zadru

Zadar je primorski grad koji se nalazi na obali Jadranskog mora u Hrvatskoj. Prvi tragovi ljudskog postojanja ovde su zabeleženi još u 9. veku p.n.e. kada su ovde živeli Iliri. Kasnije u ove krajeve dolaze Rimljani, a nakon pada Zapadnog rimskog carstva potpada pod Vizantiju. Sloveni u jadranske krajeve dolaze u 9. veku. Venecija je često ratovala sa Ugarskom zbog Dalmacije, pa se to osetilo i u Zadru jer je grad nekoliko puta rušen. Početkom 16. stoleća o ove krajeve dolaze Turci Osmanlije. Od tog momenta u Zadar dolazi veći broj Srba iz turskih provincija ne želeći da prihvate islam, iako je značajan Srba u zadarskom kraju bilo i pre dolaska Osmanlija. Krajem 18. veka Zadar dolazi pod kontrolu Austrije, koja ga proglašava glavnim gradom provincije Dalmacije. Tako je bilo sve do kraja Prvog svetskog rata, kada je Zadar zajedno sa većim delom Dalmacije pripao Italiji.

U Drugom svetskom ratu, vodile su se žestoke borbe između vojske fašističke Italije i partizana tj. NOVJ, za Zadar i Dalmaciju, naročito nakon septembra 1943. kada je Italija kapitulirala. Kasnije nakon 1945. cela Dalmacija (uključujući i Zadar) zajedno sa Istrom potpada pod SFRJ, odnosno SR Hrvatsku. Sve do početka 1990. godine njegovi stanovnici su živeli skladno bez većih problema ili incidenata na nacionalnoj osnovi. U Zadru je postojao veliki školski centar namenjen pitomcima Jugoslovenske Narodne Armije. Upravo ta kasarna JNA je bila veliki problem novoj hrvatskoj vlasti. Prema popisu stanovništva iz 1991. u Zadru je bilo oko 20% stanovnika srpske nacionalnosti.

Od 1. marta 1991. hrvatski policajci su nosili automatske puške i ručne bombe u redovnim patrolama. Na svim prilazima Zadru postavljeni su policijski punktovi za kontrolu kretanja ljudi i robe. Od tada je počelo i psiho-fizičko maltretiranje građana srpske nacionalnosti od strane policije. Rukovodstvo HDZ-a u Zadru je početkom 1991. godine sačinilo spisak kuća, vikendica, lokala čiji su vlasnici Srbi i koje u narednim mesecima treba uništiti.

POVOD DIVLJANJA

Ujutro, 1. maja 1991. godine na brdu Štikovača u blizini mesta Polača, koje je većinski naseljeno Srbima, poginuo je pripadnik specijalne policijske jedinice „Poskoci“ Franko Lasica (23). Prema službenoj verziji u Hrvatskoj, Lasicu su ubili pobunjeni Srbi iz Knina. Iako, postoji velika sumnja u ovu informaciju, iz razloga što je hrvatskoj propagandi „trebala žrtva“, kao i razlog za uništavanje i pljačku srpske imovine i progon Srba sa zadarskog područja. Isti taj dan 1. maja, kasno uveče kod Polače ubijen je srpski mladić Vaso Pećer.

RUŠILAČKI POHOD

2. maja 1991. oko 10 sati, počele su se formirati kolone automobila u Zadru u kojima su bili hrvatski civili naoružani palicama, gvozdenim štanglama i čarapama preko glave.Uzvikivali su ustaške parole i pretnje Srbima da će ih klati. Tog dana policajci su bili „na odmoru“. Oko 15 časova u Zadar stiže više od 10 autobusa u kojima su bili mladići starosti 18-25 godina takođe naoružani motkama i šipkama. I oni su pevali ustaške pesme i pretili Srbima. Dok su išli do železničke stanice već su polomili neke lokale. Iza njih je bila jedna grupa dece starosti 5-15 godina koji su pljačkala srpsku imovinu. A nakon njihovog prolaska, išli su stariji ljudi koji su polivali benzinom lokale i palili ih.

Standardne poruke Srbima

U posle podnevnim časovima, oko 17 sati, tog 2. maja 1991. godine, sa mesta koje se zove Gaženica, krenula je razjarena i naoružana masa ka centru grada. U tom rušilačkom pohodu stradali su isključivo lokali i kuće čiji su vlasnici Srbi. Među tom razjarenom masom bilo je puno pripadnika MUP-a Hrvatske, koji su podstrekivali mladiće da uništavaju, pljačkaju i lome srpsku imovinu. Krajnji cilj je bio da se zadarski Srbi isele.

Upotrebljena je i velika količina eksploziva, a i policija je tog 2. maja 1991. bila povučena iz grada. Sve to samo potvrđuje da je ovaj pohod bio organizovan i nedeljama ranije planiran,jer veću količinu eksploziva poseduje samo MUP Hrvatske. Prema izjavama Ljubimira Barešića, srpska imovina je bila minirana od strane organizovanih grupa hrvatskih policajaca, i hrvatskih paravojnika.

UNIŠTENI LOKALI U ZADRU

Privatni lokali Srba:

1. Štrbac Nedeljko, brijačka radnja,
2. Štrbac Vladimir, kafić DMD, potpuno uništen,
3. Milosavljević Miroslav, krojačka radnja, demolirana,
4. Bukarica Mirko, gostiona „Stari grad“, potpuno uništena,
5. Korlat Đuro, prodavnica lutaka uništena i provaljeno u stan koji je demoliran,
6. Popović Petar, košarkaš „Zadra“, kafić „Tajmaut“, uništen,
7. Kovačević Stevo, obućarska radnja, razlupana,
8. Opačić Miodrag, video-klub „Bis“, odneto 1.200 kaseta, 1 kamera, 2 video-rikordera, 5 reflektora,
9. Matić Petar, salon obuće, opljačkan i uništen,
10. Krička Božo, salon rublja, opljačkan i uništen,
11. Knežević Pero, kafić „Pero“, potpuno uništen,
12. Knežević Pero, kafić „Pen“, potpuno uništen,
13. Dukić Zorica, tašnerska radnja, opljačkana i uništena,
14. Rajčević Miroslav, lokal konfekcije na pijaci, potpuno uništen,
15. Babac Senaka i Dragan, picerija „Pet bunara“, demolirana,
16. Milanković Marija, gostionica „Mirni kutić“, demolirana,
17. Vojvodić Uroš, kafić „Rava“, potpuno uništen (nalazi se na 100m od policijske stanice),
18. Ratković Veselin, kafić „Gogi“, demoliran,
19. Gnjidić Vojo, kafić „Jelena“, demoliran i uništen,
20. Kožul Glišo, kafić „Akvarij“, uništen,
21. Komazec Jovo, kafić „Juga“, demoliran,
22. Lasković Branko, kafić „Bulevar“, demoliran,
23. Arčaba Mirko, kafić „Ambasador“, demoliran,
24. Ostojić Marko, butik „Libertas“, opljačkan i demoliran,
25. Bogdanović Milan, kafić „Pejton“, demoliran,
26. Kresović Branko, auto-škola „Zadar – inoks“, demolirana,
27. Alavanja Miro, preduzeće i samoposluga prehrane, sve uništeno,
28. Golijanin Anđelko, preduzeće za mesne proizvode i prehranu, uništeno,
29. Komazec Lepa, krojačka radnja, uništena,
30. Prodaja automobila „Vesna“, demoliran,
31. Lakić Slavko, frizerski salon, uništen,
32. Trgovačka radnja na „Bilom brigu“, uništena,
33. Kafe bar „Kaktus“, demoliran,
34. Pupovac Boško, restoran „bambi“, demoliran,
35. Gladović Đuro, kućica „Tibo“ – prodaja obuće, opljačkana i uništena,
36. Gladović Ljubo, kućica „Tibo“ – prodaja obuće, opljačkana i uništena,
37. Varećak Marija, dućan stakla, polupan,
38. Knežević Vlado, kućica tipa „Tibo“ – prodavnica tekstila, opljačkana i demolirana,
39. Vukojević Branko, kućica tipa „Tibo“ – prodavnica tekstila, opljačkana i demolirana,
40. Vukić Uroš, kućica tipa „Tibo“ – prodavnica ručne radinosti, opljačkana i demolirana,
41. Dimovski Zoran, kiosk tipa „Tibo“, opljačkan i demoliran,
42. Živanović Žika, kiosk tipa „Tibo“, opljačkan i demoliran,
43-48. Begović, pet kioska tipa „Tibo“, razna roba, uništeni,
49. Cvijanović Milan, štand za prodaju keramike,
50. Babić Dušan, kiosk tipa „Tibo“, prodaja obuće, opljačkan i demoliran,
51. Ćuk Ljubomir, štand za prodaju razne robe, opljačkan i demoliran,
52. Kaluđerović Mišo, kafić „Gurman“, demoliran,
53. Štrbac Stevo, brijački salon uništen, ispred salona mu zapaljen automobil,
54. Šarić Živko, gostionica „Putnik“, demolirana i zapaljena,
55. Maričić Petar, postolarska radnja, demolirana,
56. Pupovac Jovanka, frizerski salon „Arijana“, demoliran,
57. Gladović Ljubomir, kiosk prodaje obuće, demoliran,
58. Korlat Nikola, prodavnica slika, opljačkana i demolirana,
59. Maričić božo, prodavnica auto delova „Plimeks“, demolirana,
60. Pavić Živko, sajdžijska radnja „Zenit“, demolirana,
61-75. 15 kioska, raznih privatnih vlasnika na pijaci, roba opljačkana, kiosci uništeni,
76. Maričić Veljko i njegov brat, kiosci, uništeni,
77. Privatni hotel, polupana stakla,
78. Pupovac Sofija, pedikirski salon, demoliran,
79. Savić Nikola, mesara, uništena,
80. Lakić Živko, bife „Proleter“, demoliran,
81. Gnjidić Ilija, radnja za suvenire, demolirana.
82. Bjelanović Zoran, lokal na pijaci uništen,
83. Kuta Đuro, kafić kod banke demoliran,
84. Žuža Duško, pekara zapaljena,
85. Gajić Vinko, preduzeće „Vijak“ uništeno,
86. Drača Slobodan, komision uništen,
87. Ležajić Neven, preduzeće uništeno,
88. Gaica Jovo, gostiona „Kozara“ oštećena,
89. Gaica Drinko, preduzeće oštećeno.

Privatne kuće Srba:

90. Sladaković Marko, iz zadra, kuća demolirana sa nameštajem,
91. Dopuđ Dimitrije, kuća-vikendica u posedarju kod zadra, uništena i pokradena,
92. Zlatković Jordan, kuća u sukošanu, potpuno srušena,
93. Alavanja Petar, kuća u Sukošanu, srušena i demolirana,
94. Varaćek Marija, na kući u ulici Put Bokanjca, polupani prozori,
95. Jokić Vojin, u Filipu Jakovu kod Zadra, srušena i demolirana kuća i spaljen nameštaj,
96. Škulić Milan i Divna, mešani brak, hrvat – srpkinja, minirana kuća dok su bili na spavanju, ujutru u 04.15,
97. Reljić Milan, iz Zagreba, minirana kuća na ostrvu Viru,
98. Pokrajac Tomo, stan, zapaljen,
99. Nedić Tomislav, kuća, opljačkana i razorena,
100. Kudra Nikola, automobil „sitroen“, zapaljen
101. Mirković Miloš, kuća za odmor u ražancu, zapaljena,
102. Gligorović Miloš, kuća u ražancu, zapaljena,
103. Kresović Đuro, kuća zapaljena,
104. Drača Rade, kuća zapaljena,
105-126. Vikendice, 22, više vlasnika, na području Privlake, Vira i Nina.

Lokali društvenih firmi iz SR Srbije:

127. „Novi dom“, salon nameštaja, Beograd, salon demoliran i opljačkan u potpunosti, opljačkana roba odvezena kamionima, jedna fotelja je zapaljena ispred zgrade zadarskog suda,
128. Predstavništvo „Jat“-a, potpuno demolirano,
129. „Putnik“ – Beograd, usluge najma automobila, demolirano,
130. „Avis“ – Beograd, usluge najma automobila, demolirano,
131. „Beko“ – Beograd, iako ranije iseljen, lokal je polupan,
132. „Merkur“ – Bačka Palanka, prodavnica kožne galanterije, potpuno uništena i opljačkana,
133. „Kluz“ – Beograd, salon odeće, uništen,
134. „Jugoturs – predstavništvo demolirano,
135. „Beteks“ („Alkar“) – Beograd, prodavnica sportske odeće, opljačkana i demolirana,
136. „Petar Velebit“ – Beograd, prodavnica obuće, demolirana i opljačkana,
137. „Obuća“ – Beograd, prodavnica obuće, demolirana i zapaljena,
138. „Fruška gora“ – Ruma, prodavnica obuće, opljačkana i demolirana,
139. „Jugobanka“ – Beograd, razbijeni izlozi,
140. „Čik“ – Kumanovo, prodavnica obuće, demolirana i opljačkana,
141. „Standard“ – Zaječar, prodavnica kožne galanterije, demolirana i opljačkana,
142. „Simpo“ – Vranje, salon nameštaja, demoliran i opljačkan,
143. „Vojvodina“ – Stara Pazova, salon nameštaja, opljačkan i demoliran,
144. „Lederland“ Beograd – lokal na pijaci,
145-148. „Borba“ – četiri kioska, uništena i zapaljena.

Uništeni objekti u Bibinjama:

1. Pavlović Branko, iz Korlata kod Benkovaca, kuća spaljena,
2. Bojčić Gojko, radi u Švajcarskoj, kuća spaljena,
3. Dr Borojević, radi u Švajcarskoj, kuća opljačkana i spaljena,
4. Kresović Miloš, iz Zadra, kuća opljačkana i spaljena,
5. Košević Petr, iz Zadra, kuća opljačkana,
6. Kovač Miloš, iz Zadra, kuća opljačkana i zapaljena,
7. Vujatović Mirko, iz Zadra, kuća spaljena,
8. Rumenić Stevo, iz Zadra, kuća zapaljena,
9. Kresović Đuro, iz Zadra, kuća demolirana,
10. Samolov Stojan, kuća spaljena,
11. Roknić Pero, kuća spaljena,
12. Dr Živorad Zojić, kuća spaljena,
13. dr Dušan Rnjak, kuća spaljena,
14. Ožegović Strahinja, kuća spaljena,
15. Žunić Simo, kuća spaljena,
16. Pavlović Vlado, opljačkana kuća,
17. Ožegović Mirko, opljačkana kuća,
18-27. Deset kuća u delu zvanom „Punta“ u Bibinjama, zapaljeno,
28-37. petnaest kuća, u delu zvanom „Režani“, zapaljeno.

NALOGODAVCI

  1.     Livljanić Ivo, predsednik opštine Zadar, kasnije ambasador Hrvatske u Vatikanu,
  2.     Šeks Vladimir, potpredsednik hrvatskog parlamenta,
  3.     Šale Petar, visoki funkcioner HDZ iz Zagreba,
  4.     Brzoja LJ. Ivan, rođen 12.10.1954. godine u Nadinu, opština Benkovac, načelnik PU Zadar,
  5.     Ikić J. Ante, rođen 22.5.1953. godine u Gorici, opština Zadar, radnik PU Zadar,
  6.     Stanić Tomislav, visoki funkcioner MUP Hrvatske, načelnik policije u Zadru.

POSLEDICE

Dan kasnije, 3. maja 1991. godine Zadar je bio opustošen grad, a u njemu su bile bande koje su i dalje vršili pljačkanje imovine Srba. Nakon ovog rušilačkog pohoda i pljačkanja, veliki broj Srba iz Zadra i okoline nije se više osećao sigurno i mnogi se odlučuju na iseljavanje.Otišlo je više od 80% Srba koji su do 1991. živeli i radili u Zadru. A to je i bila želja lokalnog rukovodstva HDZ.

Zanimljivo je da za ovaj rušilački pohod i pljačkanje niko još nije odgovarao, i da hrvatsko Tužilaštvo nije podiglo nijednu optužnicu, iako se sve odigralo po danu, pa su hiljade ljudi mogli da vide šta se dešava.

1992. godine je Okružni Sud u Zadru čitav predmet o krivičnom delu uništenja i otuđenja tuđe imovine u Zadru 2. maja 1991. prosledio na Županijski sud u Splitu, a odatle je opet sve prosleđeno Vojnom Tužilaštvu Hrvatske u Zagreb, gde je 2002. godine slučaj zatvoren. Što znači da niko neće odgovarati za organizovanje i izvršenje ovog krivičnog dela.

priredila Biljana Diković

IZVOR: https://facebookreporter.org/2019/05/02/da-se-nikad-ne-zaboravi-zadarska-kristalna-noc-ili-progon-zadarskih-srba-1991/

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here