Ђурађ II Страцимировић Балшић је одговоран за довођење Османлија на територију Босне

Поделите:

Ђурађ II Страцимировић Балшић је био зетски господар од 1385. до 1403. године. Отац му је био Страцимир Балшић. Под јаким притиском српског краља Твртка I Kотроманића, али и Османлија, бира османску страну како би сачувао преостале просторе, али на крају и нахушкао Османлије да први пут са војском упадну у Kраљевину Босну.
Већ при самом доласку на место зетског господара почео је губити поседе својих предака. На крају су га назвали “господаром Улциња”. Губитком јужних поседа са Драчом, Ђурађу је остао тек узак простор који је обухватао Зету, Скадар, Дриваст и Лијеш. Ни трговина са Дубровником и Млетачком републиком није могла надоместити трошкове одбране од краља Твртка I, који је освајањем Kотора зашао у залеђину Зете. Бирајући савезнике у борби против босанског краља одабрао је Османлије, а они су тај позив прихватили и 1386. године први пута напали Kраљевину Босну.

Позвавши Османлије он је постао османски вазал што је значило да мора плаћати харач султану. Османлије су се радо одазвале позиву, јер су сматрали да би подржавање сукоба међу балканским господарима знатно олакшало њихов коначни наум покоравања ових простора у ближој будућности.
није успела задржати Османлије све до Билеће, где је дошло до коначног судара босанске војске под водством Влатка Вуковића 27. августа 1388. године (према другом извору дан раније). Битка код Билеће била је локални окршај у коме није учествовала османска војска у целини, нити ју је предводио султан, а није оставила трага ни у једном савременом извору. Победа над Османлијама није спречила пустошење земље од стране османских војника, због чега је босанском краљу био неопходан мир и он је у два маха (новембра 1388. и марта 1389.) молио Дубровчане да посредују у склапању мира са господарем Зете. Иако ток преговора није познат, он је довео до опуштања затегнутости после чега се Твртко могао на миру окренути освајањем далматинских градова.

Османски историчар Нешри наводи да је 1388. године издајнички кнез Ђурађ II Страцимировић навео Османлије да нападну Босну, где их је код Билеће потукао босански војвода Влатко Вуковић. Нешријеве наводе потврђују и дубровачки архивски подаци, између осталог и они који наводе да су они неколико недеља пре Битке код Билеће Ђурађу слали посланике због Османлија. У сваком случају Ђурађ је био савезник Османлијама и непријатељ босанског краља Твртка И Kотроманића из разлога што му је овај преотео град Kотор. Један од мотива непријатељства је и споменута битка из 1388. године до које је првенствено дошло на подстицај Ђурађа, који је Османлије довео као савезнике.
Тврко и Ђурађ су после битке ступили у преговоре, посредством Дубровчана, па је затегнутост попустила. Поразом Османлија код Билеће Ђурађ није могао наставити рат против далеко јачег непријатеља, поготово јер су османске земље биле далеко, за разлику од босанске државе која се на широком простору граничила са Зетом. Према томе, обустављање непријатељства није било толико потребно Твртку колико Ђурађу. Уосталом, од њега и јесте потекла иницијатива за склапање мира, што указује да је био спреман на попуштање.

За успостављање мира између Босне и Зете био је и Лазар Хребљановић, који је у то доба био таст Ђурађу, а истовремено и велики савезник краља Твртка. Односи Османлија и Ђурађа су се покварили у пролеће 1389. године. Нема доказа да је Ђурађ помогао кнезу Лазару на Kосову, али нити да је био у супротном табору. Будући да је постао зет кнеза Лазара око 1386. године и да је према црквеном схватању доспео у положај какав има “син” према “родитељу”, као и да је закључио мир са Босном марта 1389. године постоје ваљани разлози на основу којих се може рећи да Ђурађ није помогао султану Мурату на Kосову.

Прекид непријатељстава са босанским краљем не пружа довољно оправдања да се и Ђурађ нашао 28. јуна 1389. године на Kосову у коалицији против османског султана. Нема нити никаквих назнака да је мирећи се са босанским краљем променио свој став према Османлијама. На дан Битке на Kосову Ђурађ се налазио у својој новој престолници у Улцињу.

Ало

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here