Драгослав Бокан: Српски и јеврјерски генерали у НДХ

Поделите:

 

У НДХ је било 13 генерала Срба и чак 28 генерала Јевреја.

Сваки трећи усташки генерал је био или Јеврејин или Србин, и то у вампироликој земљи са најстрашнијим конц-логорима за Јевреје и Србе у овом делу Европе и света.

А да не говорим о државним министрима Независне државе Хрватске и пропагаторима екстремног усташтва у сред рата – такође Србима и Јеврејима.

Чак су тројица (од тих 13) Срба генерала “збго заслуга” понела и титулу “витеза” (највиши ранг у усташкој војци). Међу “Тринаесторицом” су били: и војни аташе НДХ у Берлину током Другог светског рата, и командант артиљерије, и главни официр ваздухопловства…, а двојица од њих били су, веровали или не, ГЛАВНИ КОМАНДАНТИ ПАВЕЛИЋЕВИЋ ОРУЖАНИХ СНАГА У РАТУ.

Невероватно, али истинито!

С друге стране, неки од Хрвата су били високи четнички официри (посебно код војводе Момчила Ђујића) на командним положајима “Динарске четничке дивизије” у вихору Другог светског рата, а ту је и један од најпознатијих и најхрабријих Дражиних војвода – који је по националности био Хрват: војвода звонимир Вучковић (Пркић), познат и као “Феликс” (ратни командант Тополског одреда и Првог равногорског корпуса), а син потпредседника Хрватске сељачке стране, Владимир Предавец био је запажени учесник Равногорског конгреса у селу Ба…

Чудна је ратна тајна која и данас прекрива нама – из ове перспективе – апсолутно неразумљиве ствари.

П.С.
Ево нек остану забележеа имена ових српских издајника, непоменика (генерала Срба, православно крштених, у усташкој војсци):

Ђуро витез Грујић
Емил Узелац
Лавослав Милић
Федор витез Драгојлов
Ђуро Драгичевић
Милан витез Десовић
Мирослав Опачић
Душан Палчић
Милош Ожеговић
Јован Прибић
Јован Искрић

КАКАВ УЖАС!

Такви бездушници тешко да су (и пре и после Другог светског рата) уопште постојали у нашем народу!

П.П.С.
Велико хвала бјеловарском и новосадском адвокату и историчару Ненаду Вукадиновићу на темељној и поузданој провери података и дугогодишњем истраживању ове паклено необичне теме (резултат тога је читава једна интригантна књига. “Срби генерали НДХ 1941-1945”)…

Извор: ФБ профил Драгослава Бокана

Поделите:

4 Коментари

  1. Na žalost ovaj članak nosi jednu veliku grešku u sebi možda ne zlonamernu, na primer Ilija Carević ali niži čin nosilac odlikovanja hrvackog viteza ali izjašnjavao se kao crnogorac . Meni se čini i drugi generali pravoslavci u NDH su se izjašnjavali ko Crnogorci a ne Srbi , Ovaj članak unosi Zabunu i nje baš tačan. Treba rastumačiti ulogu crnogoraca ustaša u NDH u.

    • Da haha sjajan je Bokan “tesko da su takvi bezdusnici postojali u srpskom narodu posle 2 sv rata”. Sjajno je kako se crni naci-fasisti kao bokan sapunom peru prljavo komunisticko lice Srbije. Veoma skladna kombinacija Nacista, Vladika i Komunista.

  2. Бригадни генерал Ђорђе Грујић је служио злогласног хрватског поглавника Анту Павелића све док комунисти нису ушлу у Загреб крајем априла 1945. године, а тада се њима пријавио и понудио им се у службу. Комунисти су му одговорили: „Ти си издао цара Карла, па си издао краља Петра, па си издао Анту Павелића, зато ти ми сад ништа не верујемо“, па су га осудили на смрт и обесили. На комунистичком суду је изјавио да је Хрват православне вере…” (Види: Никола Н. Томић, Генерали Краљевине Југославије, Холивуд, Калифорниа, С.А.Д. 1976).

    У овом контексту бисмо напоменули да се комунистички пројекат у односу на србски народ у потпуности поклапао са хрватским усташким пројектом што сведочи између осталог и Четврта конференција Комунистичке Партије Југославије, где између осталог, стоји:

    „ПИСМА ЦК КПЈ ПОКРАЈИНСКИМ КОМИТЕТИМА ЗА ХРВАТСКУ И ДАЛМАЦИЈУ О УКЉУЧИВАНЈУ БАЊАЛУЧКЕ И НЕКИХ ДРУГИХ ПАРТИЈСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У КП ХРВАТСКЕ

    5. фебруар 1935. „Драги другови! ИВ Конференција наше партије донијела је између осталих, веома важну одлуку о реорганизацији наше партије, односно оснивању комунистичких партија Хрватске и Словеније…

    Питање разграничења. У КП Словеније ући ће организације на територију наставаном Словенцима у Југославији, тј. на територију данашњег ПК Словеније. У КП Хрватске ући ће све организације у Хрватској и Славонији, укључујући Вуковар и Винковце, затим све организације у Далмацији, укључивши Дубровник, и напокон Бањалука, Ливно, Дувно, десна обала Херцеговине искључујући Мостар, тј. западне области Босне и Херцеговине, насељене хрватским становништвом, које граничи са Далмацијом. Ако евентуално накнадно искрсне питање припадности којег мјеста односно организације у тим пограничним областима ЦК КПЈ ће донијети специјално рјешење о томе…“
    (Види: Зборник Хисторијског института Славоније, бр. 10, 1973; према: У. Даниловић, Сјећања, ИИ, На партијском раду у Босни и Херцеговини, приредио: З. Антоние, Београд, 1987, 200—202).

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here