Dušan Buković: KOMUNISTI INTERNACIONALISTI NA ANTISRBSKOM PROGRAMU

Podelite:

Komunisti su zločinci, varalice, antisrbi, internacionalisti, idolatristi bez i malo srbskog, duhovnog i idealnog. Njihova doktrina je materijalistička. Njihova taktika i strategija je u suštini varalačke veštine, sa mnogo zajedničkih karakteristika i često povezane i spojene tako, da je između njihovih izvesnih radnja teško napraviti razliku i taksirati ih određeno kao strategiske i taktičke.

Za ispunjenje jednog antisrbskog komunističkog zadatka potrebno je ispuniti više partijskih uslova, odnosno potrebno je izvršiti više sitnijih partijskih zadataka. Za svaki sitniji zadatak, može postojati više sitnijih uslova, odnosno zadataka koje treba ispuniti i izvršiti. Prema tome, ispunjenje ovih drugih uslova može se smatrati i kao predmet antisrbske strategije, jer predstavlja ipak izvršenja posebnih zadataka. Ovi zadatci se mogu smatrati i predmetom taktike, kao što se obično i smatraju, zbog toga što njihovo izvršenje u stvari predstavlja način izvršenja glavnih antisrbskih zadataka, koje smatramo predmetom komunističke strategije.

Komunistička, reakcionarna, konspirativna, internacionalna antisrbska taktika i strategija može se svesti i na sledeće: Napadati i kritikovati svakog srbskog publicistu i rodoljuba s jedne strane, dok s druge strane ipak isticati antisrbsku i rasističku komunističku ideologiju.

Istorijske istine radi, podvukli bismo da su u Beogradu, današnjem Josipgradu i Podgorici-Titogradu, poslednjem bastionu antisrbskog komunizma i boljševizma u svetu, komunisti u toku Drugog sv. rata odredili pravac njihovog antisrbskog delovanja, što za njih važi i danas, koji doslovno glasi:

„Mi smo rekli da svaki član partije mora biti aktivan. Ta aktivnost postiže se na taj način što svaki član ćelije dobija zadatak, da se svakom komuinisti da jedan određen posao. Kad se daje konkretan posao pojedinim članovima partije, uvek treba imati u vidu ove grane naše delatnosti, da se prodiskutuje na osnovu direktiva partije šta sve ima da se radi u svome delokrugu i prema tome odredi posao svakom svom članu. Kad se rad podeli i kad svaki član partije dobije svoj posao, time razume se ne prestaju njegova briga za celokupan rad cele ćelije. Svi članovi doslovice sprovode partijsku liniju u život…“ (Vidi: Ćelija, Izdanje Pokrajinskog Komiteta Komunističke Partije Jugoslavije za Srbiju, 27 februara 1942).

Na kraju da vidimo što komunisti sami kažu o sebi. U komunističkom listu „Nova Borba“ objavljen je članak Konstantina Simonova o Josipu Brozu Titu koji je prenet iz moskovske „Pravde“ pod naslovom „Subjekt sa tri imena i njegovo verno psetance“, gde između ostalog, stoji:

„On je razobličen pred narodom? Već suviše mnogo ljudi zna da je on renegat, provokator, špijun? Njemu će biti teže nego drugima da se drži na vlasti? Dozvolimo i to. Zato će on bolje nego ma ko drugi naterati na ćutanje. Sve! Sve! Sve! On će uništiti u zatvorima, ako je potrebno – 100.000, ako je potrebno – milion. On će ubiti toliko koliko treba ubiti! Pedeset hiljada? Misliš? On će ubiti sto, dvesta hiljada. On će dokazati da će teškoće svoga položaja iskupiti svirepošću, svojom spremnošću da sačuva taj položaj On će pokazati da je sposoban za stvari, za koje niko drugi nije sposoban. On će zaliti zemlju krvlju tako, da se ni kroz sto godina posle njegove smrti neće moći oprati od te krvi…“ (Vidi: Konstantin Simonov, Subjekt sa tri imena i njegovo verno psetance, „Nova Borba“, Organ jugoslovenskih komunista-politemigranata u NR Čehoslovačkoj, broj 6 (35), 8. april 1950, str. 4).

U ovom kontekstu, citirali bismo na ovom mestu i jedan elaborat Pokrajinskog Komiteta KPJ za Srbiju, koji je objavljen pod naslovom „O Partiji – Organizaciona struktura međunarodnog komunističkog pokreta“, gde doslovno stoji:

„Čitav međunarodni komunistički pokret čini u idejnom, organizacionom i akcionom pogledu jednu celinu – Komunističku Internacionalu. Kominterna ima svoje sekcije skoro u svim zemljama sveta. I naša Komunistička Partija Jugoslavije jeste sekcija Kominterne. Kongres Kominterne na koje šalju delegate sve sekcije najviše je telo međunarodnog Komunističkog pokreta. Od Kongresa do Kongresa radom Kominterne rukovodi Izvršni Odbor Komunističke Internacionale, koji bira Kongres. Izvršni odbor nije stalno na okupu, on se sastaje s vremena na vreme i održava svoje plenume. Plenum bira Prezidum koji vodi poslove od plenuma do plenuma. Prezidium iz svoje sredine bira Sekretarijat. Generalni sekretar Kominterne je poznati radnički i antifašistički borac, boljševik Đorđe Dimitrov, tipografski radnik. Odluka Kongresa i rukovodstva Kominterne obavezne su za sve sekcije.

Vodeća sekcija Kominterne jeste Svesavezna Komunistička Partija (boljševika). U izvršni odbor Preizijuma od strane boljševika Partije ulaze drugovi: Staljin, Molotov, Manuilski i dr. Drug Staljin učestvuje u rešavanju svih najvažnijih pitanja Komunterne. On je kao najveći živi teoretičar marksizma-lenjinizma i stvarni vođa međunarodnog proleterijata i Kominterne… Komunistička omladinska Internacionala je sekcija Kominterne. Omladinska Internacionala ima svoje sekcije svuda gde ima Kominterna… (Vidi: „O Partiji – Organizaciona struktura međunarodnog komunističkog pokreta“, Izdanje Pokrajinskog Komiteta KPJ za Srbiju, 27 februar 1942).

Dušan Buković

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here