Душан Буковић: Сарадња усташа и комуниста

Поделите:

У овом контексту вредно је указати на хрватску комунистичко-усташку сарадњу уочи, за време Другог светског рада и после. У београдској „Дуги“ од јула-августа 1987. године објављен је чланак Владимира Дедијера под насловом „Иза закључаних врата“. Повод за чланак дао му је млађи комуниста Миломир Марић, аутор књиге „Деца комунизма“.

Несумњиво за нас је од особитог значаја Дедијерово интересовање за докуменат о стварању Комунистичке Партије НДХ и сарадња хрватских комуниста са хрватским усташким властима. Дедијер спомиње случај „Илекове торбице“ у којој су чувани многи хрватски усташки документи, који су крајем рата доспели у руке партизана. Иначе, Дрaго Илек је у току рата наследио у усташкој полицији Диду Кватерника. Дедијер је тврдио да постоји озбиљна основа да је у „Илековој торбици“ био текст споразума између хрватских усташа и комуниста у тзв. „Независној Држави Хрватској“. Споразум је потисао Андрија Хебранг и једно лице из ЦК Кoмунистичке Партије Хрватске, а од стране усташа Миле Будак и Младен Лорковић. По том споразуму, хрватским комунистима се дозвољава стварање своје партије с тим да неће водити борбу против хрватских усташких власти. Између осталог, Дедијера је посебно интересовало друго лице које је потписало споразум од стране хрватских комуниста. Сада је ствар сасвим јасна зашто је Андрија Хебранг ликвидиран после рата (Види: Владимир Дедијер, Иза закључаних врата, „Дуга“, јул-август 1987, Београд, Србија; Бруно Бушић, Хватски усташе и комунисти, Washington, D. C., USA, 1979).

Узгред, цитирали бисмо и један интервју Јосипа Бољковца који је дао загребачком „Националу“ о усташко-партизанској и немачкој сарадњи, где између осталог, стоји:

„Најзад се нашао меродаван сведок да потврди да су успостава Туђмановог режима и отцепљење Хрватске од Југославије били само остварење плана на коме су, уз помоћ Немачке, деценијама заједнички радили хрватски комунисти на власти у Загребу и усташе расуте у емиграцији…

Контакти усташа и партизана

Је ли било контаката између усташа и партизана?

– Да, између Анте Вокића и Младена Лорковића те ХСС-а, с једне стране, и Андрије Хебранга, Ивана Крајачића, Већеслава Хољевца и Ивана Гошњака, с друге. Писани трагови о томе су нестали, највероватније, као што ми је касније потврдио Павао Поцрнић, који је био назочан при тим контактима. Поцрнић је, иначе, био шеф логистике Домобранства НДХ. Кошутић, Маговац и он су ишли у Топуско, а возио их је Станко Маслек, Србин. У том су мјесту и вођени разговори…

Везе с Нијемцима

– Та је веза одиграла своју повијесну улогу, и то Туђман зна. Данашњи њемачки канцелар Хелмут Кол био је предсједник покрајине у којој се, међу осталима, налази и град Mannheim. Одлучили смо с њим успоставити везу. Сусрео сам се с Миком Трипалом и договорили смо се на који начин осигурати зближавање Њемачке и Хрватске, планирајући у том склопу, ИНУ везати за њемачки капитал. Јасно се сјећам, на Кохловим вратима дочекао ме висок, корпулентан господин. На себи је имао раднички конбинезон и рукавице, јер је још с двојицом радника, копао темеље за кућу и то је био предсједник покрајине! Његов ментор, средишњи тајник ЦДУ-а Бруно Хек, дошапнуо ми је: ‘То је будући канцелар’. Дакле познајем канцелара Кохла још из доба кад је био тек предсједник једне покрајине с приближно четири милијуна становника. Због тога сам могао ићи у Њемачку кад год сам то хтио. Често су код мене у гостима били средишњи тајник ЦДУ-а њемачки министар за обитељ и младеж, те државни тајник др Дил. Године 1966 упознао сам пуковника Манфреда Вернера, касније тајника НАТО-а, а доста добро познајем и Михаела Штајнера…

За моје разговоре с Нијемцима у прво су вријеме знали само Иван Стево Крајачић, Тито и Трипало, који је био координатор. Трипало је носио Титу писма са Брда код Крања. То је била строга тајна за коју нису смјели сазнати Руси…“ (Види: Јосип Бољковац, Пола века нису открили нашу заверу, „Национал“, Загреб, 23. VIII. 1996).

 

Душан Буковић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here