Душанов законик суров, али праведан: “Аколи себар узме силом властеллинку, да се обеси”

Поделите:

Душанов законик усвојен је пре 671. годину на данашњи дан, те се традиционално 21. мај обележева као Дан правосуђа Србије.

Законик се састоји од укупно 201 члана.

Доношењем овог законика цар Душан је желео да успоставити владавину права, јединствени правни систем који важи на територији целог царства, али и ограничи захтеве и права властела која је њиме такође стављена у оквире закона.

Душанов законик највише се бави државним правом – регулисањем односа међу сталежима и њиховом односу према цару, организацијом судства и судског поступка, ауторитетом судија, начелом законитости, борбом против разбојника и лопова, кривичним правом, а најмање говори о грађанском праву.

Шта тамо пише?

Од 1 до 38. члана налазе се одредбе о правима и обавезама Цркве, о њеном положају, надлежностима, обавезама према цару, судској власти… Од члана 39 до 63. Законик говори о правима и обавезама другог повлашћеног сталежа – о властели.

Ове одредбе Законика им гарантују неприкосновеност баштине и разне друге повластице. Говоре о пронији, обавезама према владару, поштовању судија и суда.

Поред одредби које забрањују претерану експлоатацију зависног становништва од стране њиховог господара, Законик прецизно регулише и обавезе зависног становништва према њиховом властелину.

После 83. члана следе одредбе о градском сталежу и трговцима, о кривичној одговорности града и градске земље, о одговорности војника…

Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге из 14. века. После њега следи препис из Призрена из 15. века који је најпознатији.

Законик је упамћен као врховни правни акт којим је средњовековна Србија успостављена као правна држава.

Сурове казне?

Kазне предвиђене Душановим закоником углавном су биле глоба тј. новчане, али је било и телесних казни које су подразумевале тешко сакаћење, а и батинање. Такође, разликовале су се у односу на то да ли се примењују на властелинима или обичном народу. Ево неких од чланова из овог документа који то илуструју.

Члан 53. О насиљу

Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властеллинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже. Члан 54. О блуду властелинке Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.

94. О убиству
Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке одсеку и да плати триста перпера.

95. О псовци
Kо опсује епископа, или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Kо се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси.

96. О убиству
Kо се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица сажеже на огњу.

 

Istorijski zabavnik

Поделите:

2 Коментари

  1. Ako vlastelin ucini stetu sebru da mu nadoknadi,ako sebar ucini stetu vlastelinu da mu nadoknadi i da se osmudi,kako tu ima postenja opet onaj koji je na vlasti ima privilegije.

  2. mislim da je od privilegija bitnije da je kaznjavanje vlastelina bilo dosledno-ako je bilo.

    danas smo “svi pred zakonom isti” ali za vlastelu nema nikakvih kazni. o dipl imunitetu da ne govorim. obican veci privrednik u opstini je skoro pa nedodirljiv.

    i jos, danasnji sebar, cija porodica “obezbedjuje” 4 glasa toj i toj partiji na izborima, ima naklonost coveka iz institucije koji im zataskava prekrsaje. znam to iz prve ruke.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here