Ево како су Французи и Британци пропустили прилику да са СССР закључе пакт против Хитлера

Поделите:

У ИЗЛОЖБЕНОЈ сали руских федералних архива 20. августа је откривена експозиција “1939. година. Почетак Другог светског рата“. Са преко 300 докумената, од којих су безмало половина – оригинали.

Многи су и раритети, на пример – Споразум о ненападању између СССР и Немачке, са тајним протоколом, потписан 23. августа 1939-те.

У истом рангу је и телеграм Хитлера Стаљину са предлогом да прими Рибентропа за време његове посете Москви и узвратно писмо (Хитлеру) генералног секретара ВКП (б).

Први пут су јавно изложене и копије иностраних трофејних докумената који су земљама порекла још тајни.

Паралелно, постало је могуће упознати се са више од 70 докумената у електронској форми.

 Андреј Артизов       

О значају изложбе и спорењима поводом узрока Другог светског рата московском дневном листу „РГ“ говорио је директор Државног архива Русије (Росархива) Андреј Артизов.

        * Андреј Николајевич, колико је тема пакта Молотов-Рибентроп, који су СССР и Немачка закључили 23. августа 1939-те, заиста отворена? Пре десет година су сецијалисти тврдили да се у архиву председника Русије налази огроман број докумената који су под ознаком „Тајна“. Шта се изменило?

        Артизов: Одговорно тврдим: политички и дипломатски документи су отворени. Што се тиче  архива специјалних служби, он има своју специфичност. И ту је отворен већи део који не наноси штету изворима информација. Ту, наравно, постоје одређена ограничења која су природна за рад свих обавештајних и контраобавештајних структура.

Ово што смо сада показали – никада у оваквом обиму нисмо показвали.

* Због чега се трофејна колекција показује само у копијама?

        Артизов: Поседујемо јединствену француску колекцију. Међутим, у складу са споразумом са Француском из 1992-ге, те документе смо вратили Паризу. Али, тамо их баш и не показују. на многима је све до данас ознака Secret. То су француске тајне, а не наше. Ми смо их пре враћања копирали.    .

        * Пакт је историјски факт који се опет користи као политички аргумент у инфо-рату против Русије. Њено ондашње руководство се оптужује за поквареност и агресивност које нису биле својетвене другим политичким играчима онога времена. Колико је уопште засновано?

        Артизов: Износе се тврде о двострукој игри Стаљина. Наводи се да је водио преговоре и са Енглезима и Французима, а да је имао контакте и са Немцима. Догађаји из 1939-те се често представљају тако као да је Кремљ забио нож у леђа могућим савезницима јер је прихватио предлог нациста о сарадњи. Али, хајде да се у томе пажљиво разаберемо.

–  „Нож“ су Москви дуго спремали западни партнери. Долазак војних мисија Француске и Енглеске и дуги разговори с њима постали су лакмус-папир за совјетско руководство. Могу се водити спорови о томе колико су Енглези и Французи били искрено окренути достизању споразума са СССР о супротстављању немачкој агресији, али је важније то што западни саветзници – и то је за Москву било принципијелно – нису показали спремност да СССР пруже војну помоћ у случају да зарати са Немачком.

С друге стране, Хитлер је Стаљину дао такву понуду коју он није могао одбити. Сталин се, наравно, саветовао са Молотовом, Ворошиловом, Ждановом, Кагановичем, са својим најближим окружењем. Увид у регистар тадашњих посета Стаљину сведочи ко је и када у то време улазио у његов кабинет. Поменуте фигуре су тада сатима биле код њега.

Дочек мисија Велике британије и Француске

у Москви – 11. августа 1039-те        

        * Какву корист је совјетско руководство видело у Пакту?

        Артизов: Споразум је, са његове тачке гледишта, имао објективне предности. СССР је остајао изван рата на неодређено време. Запад се за случај рата повезао са Пољском, па је због тога можда морао да дуго ратује са Немачком. Колико? Нико није могао да претпостави оно што се догодило у мају 1940-те, нити да ће се онако брзо распасти Француска.

Сепаратни преговори са Немачком су за Запад постали немогући. И то је истина. Ипак, после потписивања совјетско-немачког пакта су почели  интензивни контакти међу британским руководством и Немцима: у Берлин су са писмима путовали лични Чемберленови представници… То је објављено у званичним британским издањима.

СССР проширио сферу свог утицаја и имао је гарантовану подершку у том питању са стране Немачке. Хитлер је пошао и на трговинско-економску сарадњу великих размера: Совјетски Савез је добио доступ немачким војним технологијама, наши војни специјалисти боравили су у немачким фабрикама.

Поврх свега, стабилизовала се ситуација на Далеком Истоку. Јапан се није могао одлучити на било каква дејства против СССР док год постоји споразум о ненападању између Немачке и Совјетског Савеза. Ово је имало кључни значај. Јер, код  Халхин-Гола су већ неколико месеци вођене борбе, а два дана пре доласка Рибентропа у Москву – почела је совејтско-монголска офанзива против Јапанаца. Исправном се поклазала рачуница да ће Немачка утицати на Земљу излазећег Сунца да не иде на даљу ескалацију.

Два Зоргеова шифрована

телеграма све говоре

Након што су стигле вести о потписивању пакта, у Токију је почела права политичка криза.

На изложби се могу видети два Зоргеова шифрована телеграма која о томе говоре. Јапанци су потупак свог најближег савезника, Немачке, сматрали увредљивим и супротним тајном анексу  Антикоминтерновског пакта у којем је било написано да ће се Берлин и Токио међусобно консултовати ако би једна страна започела сличне преговоре.

Јапанска влада је Берлину упутила официјелни протест. На захтев Рибентропа, државни секретар Министарства спољних послова немачке, Вајцзекер, одбио је да тај протест прими. Јапанска влада је пала 28. августа.

        * Колико су озбиљни били идеолошки моменти у Стаљиновим мотивима да потпише споразум са Хитлером?

        Артизов: Касно увече 7. септембра, Стаљин је у присуству Молотова и Жданова примио руководиоца Коминтерне Димитрова и њеног секретара Мануилског. Димитров је у свом дневнику записао овакво Стаљиново разјашњење поводом споразума и напада Немачке на Пољску:

„У току је рат између две групе капиталистичких земаља (сиромашних и богатих – око колонија, сировина и т.д.) за прекрајање света, за доминирање над светом. Ми немамо ништа пртив да се између себе добро потуку и међусобно ослабе. Било би добро ако би рукама Немачке био заљуљан положај најбогатијих капитлаистичких земаља, нарочито Енглеске“.

Другим речима, међусобно слабљење капиталистичких држава било би корисно светском пролетаријату. Стаљину је било важно да објасни  ситуацију збуњеним друговима из комунистичког покрета. У категоријама марксистичко-лењинистичког погледа на свет.

А како је то својим сарадницима објаснио Хитлер?

        Артизов: И он је имао сличне проблеме. Неколико дана пре Стаљиновог објашњења, фирер је сазвао гаулајтере, посланике Рајхстага и истакнуте чланове своје партије. Било је то 28. августа у Берлину. Рекао им је да су „многи чланови партије неправилно схватили споразум са Совјетским савезом. Притом је подвукао да се његов однос према СССР није изменио. Додао је да је споразум „пакт са сатаном да би се савладао ђаво“.

У наставку је рекао: „Против Совјета су сва средства добра, па чак и овакав пакт“. Као што се види, објашњења вођа се нису много разликовала по дубини међусобне одбојности и неповерења. Материјалне и територијалне користи које је споразум обезбедио обема странама нису уклониле непомирљива идеолошка противречја. Будући судар  нациста и комуниста био је неизбежан. До напада фашистичке Немачке на Совјетски Савез било је остало само 18 месеци.

Како су Француска и Енглеска одреаговале улазак Црвене армије у Пољску?

        Артизов: Изложили смо и документе који о томе говоре. Нико због тога није чупао косе. Схватали су да је СССР померио на запад своје границе, да је могући савезник у будућем рату против Немачке постао јачи.

У шифрованом телеграму Јакова Сурица, опуномоћеног представника СССР у Француској, који је упутио Народном комесариату за иностране послове СССР 23. септембра, указује се да је у Паризу свима јасно да је успостављање границе између Немачке и СССР по Керзоновој линији крајнње повољно за СССР и његова велика победа. Не само зато што је под контртолу совјетског оружја стављен значајан део Пољске, него и зато што су сада појављују препреке на правцима највероватнијег Хитлеровог напада на СССР“.

Тајни анекс о подели интересних сфера

по пакту Молотов-Рибентроп

        * Стаљин је закључио споразум о пријатељству са Хитлером, а француски, енглески и амерички политичари – како тврде западни пропагандисти – нису се упрљали контактима са монструмом…

        Артизов: Имали су и они контакте и – још какве. Чемберлен и Даладије пили су кафу са Хитлером. Рузвелт је са њим водио преписку. Његово последње официјелно писмо (може се погледати на изложби) добили смо од Политичког архива Министарства спољних послова немачке. Председник САД се у њему обраћа Хитлеру: ви распаљујете рат, зауставите се… А он, реагујући, иступа у Рајхстагу са `уништавајућом речју` и веома иронично изјављује да неће допустити да Немачка буде понижавана.

Штавише, Рузвелт у истом писму наводи да се многи народи боје Немачке. На то су немачке дипломате одмах заванично затражиле од земаља које је Рузвелт помињао да се изјасне – да ли су овластиле Рузвелта да објави да се оне боје (Немачке). Све су одговориле: не…

        * Може ли се пакт Молотова-Рибентропа, на основу докумената који су данас доступни, објективно оценити?

        Артизов: То је био закономерни резултат „политике пацификације“  немачког агресора коју су водили западни савезници (у првом реду Велика Британија и Француска). Совјетско руководство је дало сагласност на споразум са Хитлером у атмосфери општег неповерења које је тада владало у Европи.

Документи, који се могу видети на изложби, такође показују какав је негативан утицај на ток преговора између војних мисија СССР и савезника у Москви имала тадашња позиција пољске владе. Зашто су ти материјали важни? Зато што о томе не сведоче речи совјетских функционера већ француски архиви. Читајте и извлачите закључке.

СССР није пристао да се без гаранција

подметне под немачки удар

Француски војни аташе у СССР, Палас, обратио се 13. јула 1939-те Даладијеу са извештајем о стратешкој ситуацији на истоку Европе и њеном вероватном утицају на владу СССР поводом питања закључивања англо-франко-совјетског споразума о међусобном помагању:

„Пољска је потпуно изолована од својих  савезника, Француске и Енглеске, као што се догодило и са Чехословачком. По својој вољи, остала је без ефикасне совјетске војне помоћи јер је одбила сваки могући прелазак совјетских трупа преко њене територије…

Чини ми се све очевиднијим да ово није промакло ни совјетском војном врху ни Стаљину чија се спољна политика са сваким даном све јасније усмерава на заштиту државних интереса Русије. Пошто се 1938. уверио да су његови споразуми о помоћи са Француском и Чехословачком остали обични комад папира, јер нису били поткрепљени војним, а и зато што смо ми стално избегавали чак и обичне тројне сусрете представника генералштабова – Совјетски Савез нема намеру да данас прави исте грешке.

СССР је више пута стављао до знања – па и пред почетак садашњих преговора – да ће пристати да се постави под удар Немачке само под условом да буде на задовољавајући начин решен војни проблем, односно – ако заједнична војна дејства буде сматрао у потребној мери припремљеним и усаглашеним, толико да може веровати у њихов успех и сматрати себе заштићеним.

Смисао дугих преговора савезника са Пољацима сводио се на ово: ми и ви смо цивилизовани људи, а Русима се не сме веровати.

Подозривост и неповерење, који су се појавили за време преговора, нестаће само ако се буде дошло до јасних договора са прецизираним свих у случају агресије.

Невесела прогноза француског генерала Паласа

Не мислим да ће СССР, који је проучио војни проблем, бити спреман да потпише политички  споразум ако не буде убеђен да он може бити закључен на бази војних уговора који би, упркос свим поменутим тешкоћама, ојачали и учврстили источни фронт“

Генерал Палас је позвао своју владу да предузме  конкретна војна и политичка дејства ради успостављања „савеза са Русијом који би значио формирање групације снага способних да зауставе  агресију, а можда и да обезбеде избегавање рата“.

Очевидно, не верујући превише да ће његово мишљење бити уважено, он је свој извештај завршио овом невеселом прогнозом: „Коначно, дозвољавам себи да додам да сматрам сасвим могућим да ћемо – ако не успемо да се брзо договоримо – гледати како се СССР самоизолује и заузима неутралну и ишчекујућу позицију, а затим радити на споразуму са Немачком на бази поделе Пољске и прибалтичких земаља“.

Ево и записа о разговору наркома одбране СССР Климента Ворошилова са шефом француске војне мисије Жозефом Думенком, до којег је дошло 22. августа 1939-те, дан пред потписивање совјетско-немачког- споразума о ненападању.

Советски маршал је саопштио да више неће учестовати у англо-франко-совјетском саветовању и указује свом сабеседнику да су се преговори војних мисија свели фактически на тапкање у месту зато што западне силе не желе да са СССР закључе потпуни споразум обезбеђен гаранцијама.

“Друг. ВОРОШИЛОВ: …Питање војне сарадње са Французима за нас је актуелно већ низ година, али још није разрешено. Прошле године, када је Чехословакка пала, очекивали смо сигнал од Француске, наше јединице су биле спремне, али га нисмо дочекали.

Генерал ДУМЕНК: Наше јединице су такође биле спремне.

Друг ВОРОШИЛОВ: У чему је онда био проблем? Код нас није била спремна само војска него и Влада, цела земља и сав народ – ми смо желели да помогнемо Чехословачкој и да извршимо своје обавезе из споразума.

Амерички магазин Newsweek 

од 15-ог маја 1939-те

Генерал ДУМЕНК: Да сте, Маршале у оно време били у Француској, видели бисте да је све било спремно да се боримо.

После тих догађаја у Европи, ако је нужно стварати фронт мира – онда је то неопходно чинити сада. Понављам: стојим вам на располагању и спреман сам да радимо када и како Ви пожелите.  На веома конкретан начин.

Друг ВОРОШИЛОВ: Да су енглеска и француска мисија дошле са конкретним и јасним предлозима – убеђен сам да смо за 5-6 недеља могли заврешити цео посао и потписати војну конвенцију“.

        * Не знам стижу ли до вас одјеци историјских битака на социјалним мрежама, али је тамо у току прави “холивар” на тему “превентивног рата“ са стране Совјетског Савеза. Опет се помиње Суворов-Резун са његовом књигом „Ледоломац“. Узгред, сада ће тој књизи бити 30 година. Да ли се изменила позиција руске науке према у њој изнетој позицији?

        Артизов: Као прво, у руској науци постоји више тачака гледишта. Ово није совјетска историја где је све било саздано на једној идеологији. Као друго,  фундаменталних истраживања посвећених припремама СССР за рат у последње време није било. Изузетак је вишетомна „Историја Великог Отаџбинског рата“ на којој се радило по линији Министарства одбране Русије. Али, то је колективно дело.

Што се тиче самог Резуна и његове књиге, то је блистава студија са оценама које је о његовом псеудопрофесионализму дао израелски научник Габријел Городецки. Ничег фундаменталнијег нема. И ја се придржавам његове тачке гледишта јер је она најближа истини.

        * Па ипак, да ли се Стаљин спремао да нападне Немачку или није? Да ли се СССР спремао за превентивни рат?

        Артизов: Свака армија је у свим историјским периодима – ако је заслуживала да се назива армијом и ако је у свом генералштабу имала умне људе – морала рачуна са различитим заокретима у догађајима и да припрема различите варијанте дејстава. И одбрамбене и офанзивне. Само, велика је дистанца од припрема до објаве рата. Зато ратове не објављују генерали него политичка руководства.

На изложби се може видети документ из 1939-те који сведочи да су се у Москви веома озбиљно спремали за долазак британске и француске војне мисије. Састав совјетске делегације био је највиши, почев од члана Политбироа наркома одбране Ворошилова и начелника Генералштаба Црвене армије Шапошникова… СССР је имао озбиљну намеру да сарађује са Енглеском и Француском у рату са Хитлером, а да ће до рата доћи – мало је ко сумњао.

Пред долазак савезничких мисија у Москву,  Шапошников је за Стаљина припремио документ, под називом „Извештај начелника Генералштаба Шапошникова, поглед на преговоре са Енглеском и Француском, кончна варијанта, достављена Стаљину”. У том документу се указује да је Совјетски Савез спреман да уђе у рат са 100 дивизија.

Како ово оценити? Као вероломну припрему за рат или као реални предлог савезницима?

А онда стижу будући савезници: у име Француза један генерал, члан војног савета, а у име Енглеза још мање значајна фигура за доношење озбиљних одлука. Неки поморски ађутант, адмирал…

СССР је због Судета био и авионе

послао у Чехословачку

Ево и другог примера „припрема“. Хитлер 1938-ме заузима Судете. Ми са Чехословачком и Француском имамо споразум о узајамној помоћи.  СССР ја објавио мобилизацију, подигао је приправност војске. Чак су и наши авиони прелетели у Чехословачку. Да ли је то припрема за рат? Наравно.

Друга је ствар што је Француска одбила да изврши свој део обавеза, а сама Чехословачка није пошла на једнострана војна дејства. А имала је приличну и веома добро наоружану армију. Још је Пољска категорички забранила пролазак преко своје територије нашим трупама које би кренуле у помоћ  Чехословачкој. Објавила је да ће обарати наше авионе.

Поврх свега, Пољска је уз прећутну сагласност фашистичке Немачке добила Тешинску област Чехословачке. Тако је сама била окружена Немачком. И, како то оценити?

      Немачка војска улази у марту

  1939-те у стари део Прага

        * Западним историчарима одговара да Пољску сматрају првом жртвом Другог светског рата. Међутим, њена `улога` у сопственој трагедији очито је потцењена…

        Артизов: Много шта постаје јасно ако се ишчитају депеше француског војног аташеа у  Варшави Миуса министру одбране Француске Даладијеу. Он 24. августа пише да му је поверена мисија да пољски генералштаб упозна са  преговорима са Москвом и са руским предлозима. Са тим да Руси постављају услов: Пољаци их морају пропустити преко своје територије да би ратовали са Немцима.

Мијус је реферисао да је 17. августа у 21 сат у Варшаву стигао капетан Бофр, којег је тајно из Москве послао генерал Думенк. Мијус пише: „Он им је усмено изложио све битно о току преговора у Москви. Из његових речи се изводио закључак да су преговори на мртвој тачки. Да су фактички прекинути. И да њихово обнављање зависи од одговора пољског генералштаба, а да време пожурује јер се преговори не смеју одлагати даље од 20. или 21. августа”.

Још он пише да се наредног дана срео са  начелником Главног штаба пољске армије генералом Стахевичем. Он га је са великом пажњом саслушао, не прекидајуги и много шта је забележио. Поводом  већине закључака француског аташеа није изговорио ништа против.

Ево цитата: „Потом је изразио чуђење и неповерење у руске предлоге. На пример, Стахевич је рекао: „Не могу да поверујем да Руси заиста желе да ратују са Немцима. Њима више одговара да остану на другој линији“. Дуго смо дискутовали, ја сам опет изложио своје аргументе, указујући на опасности од краха преговора у Москви. Он то није оспоравао, изражавајући жаљење што смо се нашли у слепој улици.

Кад је Бек коначно попустио – било је прекасно

Он је поводом тражене сагласности на предлог Руса све сагледавао у најмрачнијим бојама… Стахевич: „Ако Руси ступе на нашу територију – на њој ће и остати. Чак и ако победи – Пољска ће изгубити део своје територије“.

На крају је признао: таква одлука је изван његових овлашћења.

Наредног дана, 19. августа све се у основи поновило. Само што је у разговору учествовао и  британски воини аташе. Опет су Пољаци категорички одбили да пусте совјетске трупе преко своје територије. Смисао дугих разговора био је приближно овај: ми и ви смо цивилизовани људи, а Русима се не сме веровати.

Трећи разговор је био 20. августа, са истим резултатом.

Саопштење Немачког информативног бироа да предстоји потписивање немачко-совјетског споразума о ненападању и о путовању Рибентропа у Москву 23. августа у Варшави је одјекнуло као експлозија.

Резиме: тадашње пољско руководство није желело никакве савезничке обавезе ни нормално садејство са Црвеном армијом и Совјетским Савезом. Сматрало је да ће са свим изаћи на крај самостално. А да ће му Французи и Енглези помоћи.

Последњи покушај француског

амбасадора у Варшави

Француски амбасадор је 23. августа у Варшави предузео хитни демарш код Бека (пољског министра иностраних послова). Министар се, како је изгледало, поколебао, али је затражио време за одговор. Нови сусрет је уследио 23. августа дању. Совјетско-немачки споразум је, да подсетим, био потписан тог дана увече.

На том другом сусрету је Бек попустио, не пропустивши да укаже на дубоку одбојност коју Пољаци имају према пропуштању совјетских трупа. Пристао је на формулацију са којом је генерал Думенк кренуо ка Ворошилову. Ево те формулације:  Ми (Пољаци, Французи и Енглези) уверени смо да – у случају заједничких дејстава против немачке агресије – сарадња између Пољске и СССР, при техничким условим које треба определити, није искључена (или је могућа)“. Али, већ је било касно.

Тајни протоколи прво чувани у

архиву МИП, па у Политбироу

* Где се сада чувају тајни протоколи уз пакт Молотова – Рибентропа? Због чега је поводом њих било много магле?

        Артизов: Немачки оригинали нису сачувани јер су архиви уништени у време бомбардовања Берлина. Али, Рибентроп је наложио још средином рата да се направе копије свих најважнијих докумената. За то је задужио једног од својих сарадника. Он је то и учинио и сакрио копије.

Касније, када се нашао у америчкој окупационој зони, тај човек је скривено предао Американцима. Они су те документе објавили почетком „хладног рата“. Потом су копије предали Немцима.

Совјетско руководство је тврдило да у СССР нема оригинала. А у суштини: неко време су чувани у архиви Министарства иностраних послова. Кад је Молотов престао да буде нарком иностраних послова, ти документи су премештени у архив Политбироа. Тамо су се налазили фактички до краја  прошлог века. Нико им није имао приступ. За њих се сазнало тек кад је пала совјетска власт. Објевљени су 1992-ге у  часопису „Нова и најновија историја“. Учинио је то академик Г. Севостјанов. Јавно су први пут представљени на изложби у Третјаковској галерији 1995-те.

Из архива бившег Политбироа оригинали опет били враћени у Министарство иностраних послова Русије.

 

Елена НОВОСЕЛОВА

Fakti

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here