„Град на костима који ће опустети“: 5 митова о Санкт Петербургу

Поделите:
Да ли је у изградњи града заиста страдало више хиљада људи? Да ли је Санкт Петербург подигнут на мочвари? И како гласи клетва Петрове прве жене која виси над судбином града? У Русији и иностранству и даље опстају бројни митови о Санкт Петербургу. Ми ћемо их проверити.

1. Санкт Петербург је подигнут на пустој земљи усред мочваре

Валентин Серов, Петар Велики на Невском кеју, 1907.

Прво и прво, било је то прилично прометно место. Већ у 14. веку ту је подигнута шведска тврђава Ландскрона, а касније, 1611. године, заменила ју је тврђава Нијеншанс, са шведским градом Нијеном у близини.

У 17. веку Нијен је био велики трговински центар због свог повољног положаја у близини мира и на ушћу неколико река. Када је 1703. године у Великом северном рату између Русије и Шведске Петар Велики заузео Нијен, одлучио је да нови град подигне баш на том месту, како би учврстио руско војно присуство на шведској територији и осигурао излазак на Балтичко море. Ево и један бизаран податак: када је Санкт Петербург постао руска престоница 1712. године, он се формално и даље налазио на шведској територији (регион око Санкт Петербурга у потпуности је припао Русији тек после завршетка Северног рата 1721. године).

Мапа Санкт Петербурга 1705. године. Историјска реконструкција 1850-е.

Откуд онда приче о „мочвари”? Истина је да је 1705. године, две године после оснивања града, петина његове територије лежала на мочварном тлу. Огромна мочвара се заиста пружала на месту Павловог Михајловског замка, који је подигнут знатно касније. А непроходни глиб био је на месту данашње Думске улице, познате по ноћним клубовима.

Међутим, у изградњи града учествовали су европски урбанистички инжењери. Они су тражили да се у Санкт Петербург донесе земља која би учврстила тло под тешким грађевинама.

Стручњак за тло Јелена Сухачова каже да су корита потока и малих река тада испуњена песком и шљунком, а да су мочваре исушене. На томе се радило континуирано све до 80-их година 18. века, када су обале Неве покривене гранитом.

2. Орао је кружио небом када је Петар Велики основао Санкт Петербург

Изградња Петропавловске тврђаве почела је 16. маја 1703. године. Према легенди, Петар је за њу лично положио камен темељац, док је орао кружио над његовом главом.

Међутим, ово је само легенда. Према хронологији живота Петра Великог, он се тог дана налазио знатно северније, у Штелбургу, где је некада била тврђава Нијаншанс (сви његови укази и писма из периода мај-јун 1703. потписани су на овом месту). Осим тога, у региону око Санкт Петербурга никада није било орлова.

3. Град лежи на костима

Легенда каже да је Петар Велики наредио да неколико хиљада сељака из унутрашњости Русије учествује у изградњи Петербурга. Слабо храњени, изложени влази и хладноћи, они су умирали у гомилама, а сахрањивани су на лицу места у мочвари. Ова хорор прича завршава се речима: „Зато Санкт Петербург лежи на костима”.

Истина је да су у грађевинским радовима учествовали сељаци, мада њима није само наређено да дођу у Петербург, већ су били ангажовани уз плату. Од 1704. године у Санкт Петербургу је радило 40 хиљада људи, претежно државних и спахијских кметова.

Сељаци су радили у сменама: после три месеца могли су да иду кући. Међутим, многи су остајали и наредна три месеца, јер су за посао добијали 1 рубљу месечно, што је у то доба била уобичајена радничка плата.

Георгиј Песис, Петар Велики на изградњи Петербурга

После 1717. године сељаци више нису ангажовани као радници на градњи, већ је уместо тога уведен годишњи порез. Власти су за изградњу ангажовале квалификоване раднике и плаћале их од сакупљеног пореза.

Што се тиче смртности међу радницима, она је била у оквирима уобичајеним за то доба. 50-их година 20. века један совјетски историчар је обавио ископавања на местима највећих градилишта из 18. века и није пронашао никакве доказе за масовно умирање, само јаме пуне животињских костију. То је указивало да су радници добијали добре порције хране са пуно меса.

4. Васиљевско острво је требало да има канале, али Меншиков је украо новац

Александар Меншиков

Јакоб фон Штелин (1709-1785), члан Руске академије наука, који је живео у време владавине неколико руских монарха, у својој књизи „Истините анегдоте о Петру Великом” тврди да је Петар наредио да Васиљевско острво у Санкт Петербургу постане „мали Амстердам” са каналима уместо улица и да је овај задатак поверио свом сараднику, кнезу Александру Меншикову. Али кнез, који је био познат као варалица, украо је већи део новца, па су добијени канали били преуски за чамце, а касније су затрпани.

Заправо, чак ни 1723. године на Васиљевском острву није било канала. Тек 1727-1730. (после Петрове смрти), појавила су се четири канала који су затрпани 1767. по налогу Катарине Велике.

5. „Петербург ће опустети!”

Петар Велики није волео своју прву супругу Јевдокију Лопухину која је била жена старог кова и није разумела Петрову страст према свему европском. Јевдокија је наводно учествовала у завери против Петра, па ју је он послао у манастир и присилно је замонашио. Пре него што је одведена, Јевдокија је узвикнула о Санкт Петербургу: „То место ће опустети!”.

Јевдокија Лопухина

Међутим, тешко да је Јевдокија ишта знала о Санкт Петербургу када је послата у манастир 1698. године, 5 година пре него што је град Нијен освојен, када је „место” о којем је говорила било означено само као локација за изградњу. Тако да Јевдокија није могла пророковати да ће ово мочварно место бити изложено бројним поплавама (како су обично тумачене њене речи).

Међутим, кнез Алексеј, злосрећни син Петра и Јевдокије, поновио је ово пророчанство 1718. године на свом саслушању. Сматра се да је он само поновио гласине. А касније, у 19. веку, руски историчар Сергеј Соловјов опет је испричао ову причу и она је отада постала псеудоисторијска чињеница.

Фјодор Алексејев. Поплава 1824. године на тргу Великог Каменог Позоришта

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here