ГРОФ ИЗ МИРИЈЕВА: Чули сте за Вука и Доситеја, али вероватно не и за Србина који је СТВОРИО РУСКО ШКОЛСТВО

Поделите:

Имена просветитеља као што су били Вук Караџић и Доситеј Обрадовић добро су позната. Међутим, један други Србин, родом из околине Београда, коме данашњи ђаци у Војводини треба да захвале што имају школе и који је захваљујући својим заслугама стигао чак до далеке Русије, углавном је заборављен.

Већина људи данас не зна ко је био Теодор Јанковић-Миријевски. Осим имена које некима може да сугерише да је пореклом са ових простора и да можда и има неке везе са Миријевом, о њему мало ко зна да каже нешто више. А реч је била о великом српском научнику, педагогу и човеку коме добар део ђака у Војводини, али и у далекој Русији може да захвали на томе што имају прилику да похађају школе.

Реформатор из Миријева

Теодор Јанковић-Миријевски рођен је 1741. у Сремској Каменици, у богатој српској породици пореклом из села Миријева у околини Београда. Како је још од малена био бистро и паметно дете, родитељи су га послали на школовање, па је Јанковић завршио филозофију у Бечу и после тога остао у том граду.

Осамнаести век био је доба процвата грађанске свести. У целој Европи отварале су се школе једнако доступне свој деци, а не само оној из повлашћених положаја. Полако је сазревала свест да држава мора да буде та која ће се бринути о образовању будућих генерација и омогућити приступ учењу под једнаким условима за све.

У таквим условима почиње и Јанковићева активност на реформи школа у Војводини која је била део Хабзбуршке монархије.

У својим настојањима да осавремени школство, Теодор Јанковић је инсистирао на томе да школе буду доступне свој деци и да се у њима води брига о индивидуалним способностима сваког ученика.

Руска школска књига Теодора Јанковића / Фото: Wikipedia

Године 1773. постао је директор српских и румунских школа у Банату. Три године касније његовом заслугом донет је Школски устав за православне школе, којим је реформисано српско и румунско школство, а који ће већ следеће године постати узор за школе и у другим крајевима Хабзбуршке монархије где су живели Срби – у Угарској и Хрватској и Славонији.

Већина онога што данас улази у синтагму “модерно школство” заправо је тековина рада Теодора Јанковића-Миријевског – његов Школски устав ставио је школе под државни надзор, прописао старосну доб за полазак у школу, одредио потребне квалификације професора, као и његово опхођење према ученицима, створио наставни план и програм… Миријевски је обезбедио и израду уџбеника и приручника неопходних за реформу школства. За кратко време, од 1776. до 1781. године, број српских и румунских школа, као и ученика се упетостручио.

За свој рад Теодор Јанковић-Миријевски добио је племићку титулу од аустријске државе.

Србин који је основао руско министарство просвете

Успех Теодора Јанковића чуо се надалеко, а вест о раду овог човека стигла је и до далеке Русије. На позив царице Катарине II 1782. Миријевски стиже у Петроград како би и тамо извео своју реформу.

Постављен је за члана Комисије за уређење основних школа са задатком да се првенствено стара о унапређивању наставе у Руском царству. Управо Јанковићевом заслугом у овој држави је основан Завод за спремање учитеља, чији је био први управник и које ће касније израсти у Педагошки институт.

Теодор Јанковић основао је прво министарство просвете у Русији, а због својих заслуга је постао члан Руске академије наука.

И Руси су знали да му се одуже – добио је наследно племство и спахилук Норк у Могиљевској губернији у Белорусији. Као племић, свом презимену је додао “Миријевски” како би нагласио своје порекло и сећање на породицу.

 

Заборав у домовини

Теодор Јанковић-Миријевски умро је у Петрограду 1814. Сахрањен је код цркве Александра Невског.

Што се Србије у којој још увек има директних потомака овог човека тиче, у њој нема много помена на Теодора Миријевског.

Једна улица у Миријеву носи његово име, а иако је било иницијатива да се нешто слично изведе и у Новом Саду и његовој родној Сремској Каменици, то се до данас није догодило.

Историјски забавник

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here