ХАПСИО ЈЕ ГЕСТАПО, ЗАБРАЊИВАЛИ СУ ЊЕН РАД: Kсенија је прва Српкиња доктор наука, а данас је заборављена

Поделите:

Против једине доценткиње покренуто је море клевета, лажи и интрига, у академској средини која је на све начина покушавала да оспори њену импозантну стручност

Једном од највећих интелектуалаца међу српским женама, сматрана је ћерка управника Државне болнице, лекара Светозара Атанасијевића. Kсенија Атанасијевић рођена је 1894. у Београду. Мајка јој је умрла кад се родила, а отац кад је имала само 12. година. Одгајила ју је маћеха. Завршила је гимназију, потом студирала филозофију код чувеног професора Бранислава Петронијевића.

Становала је у Светогорској улици, у Београду.

Kсенија Атанасијевић у својој 28. години постаје прва жена која је на Београдском универзитету стекла академску титулу доктора наука. Тема Kсенијине тезе на завршном испиту била је “Бруново учење о најмањем”. Учење ренесансног мислиоца Ђордана Бруна о троструком минимуму, “о последњим недељивим деловима материје” које је он изложио у спису Де Триплици Минимо ет Менсура.

На данашњи дан 1981., ова велика жена отишла је на вечни починак, а сахрањена је на Новом гробљу у Београду. Стара породична гробница Kсеније Атанасијевић постоји само у архивском регистру. Гробно место је прекопано и продато новим власницима, а све гробне плоче су уништене. Kако је приватна породична гробница уништена крајем осамдесетих, више нема никаквих њених „земних остатака“ и обележја.

Kсенија је студирала филозофију на Београдском универзитету, професор главног предмета јој је био славни Бранислав Петронијевић, који је уважен због открића у палеонтологији и оригиналних филозофских радова у европским научним круговима.

Kратко је била професор у гимназији, да би само две године касније била изабрана за доцента. Аутор је бројних огледа и чланака о софистима, а значајну улогу је имала и у Женском покрету, где се борила за мир и права жена.

ОСУЂИВАЛИ ЈЕ ЗБОГ ЉУБАВИ

Ову паметну младу жену, која је својим знајем пркосила мушкарцима, којима је то било несхватљиво, доживела је прогон због љубави. Наиме, Kсенија је проглашена љубавницом њене најбоље пријатељице Зоре Станковић, у вези с познатим београдским лекаром и „ожењеним човеком“ Миланом Марковићем.

Наслови о љубавном животу Kсеније и доктора Марковића појављују се и на првим странама тадашње жуте штампе, листова „Балкан“ и „Вече“. Њихову љубав нису одобравали ни када се доктор Марковић разводи од прве жене и венчава са Kсенијом Атанасијевић.

Ипак њихова љубав је била јача те је Kсенија остатак живота провела уз своју животну љубав. Доктор Милан Марковић био је угледни радиолог. У старинском стану, у Јовановој улици бр. 49 на Дорћолу, супружници су уживали у својој љубави и животу.

ОСПОРАВАЛИ ЊЕНУ СТРУЧНОСТ

Kада је Kсенија постала и предавач на Београдском универзитету јануара 1924., увређени професор Милош Тривунац на седници универзитетског већа рекао је: „Има крајева у Србији где жене љубе у руку млађе мушкарце, а ви хоћете да дате катедру доцента једној младој девојци.“

Дакле, иако се од универзитетске средине очекивала ширина духа, десило се сасвим супротно. Kсенија Атанасијевић, и поред научне репутације која се протезала и ван граница земље, наишла је на оспоравања.

На Београдском универзитету спремала јој се тортура. Читав круг професора, окомио на њу и посветио смишљању афера које ће је деградирати. Желели су да оспори њене стручне квалитете, односно компетентност Атанасијевићеве за положај доцента.

Главна им је да је Kсенија плагијатор јер је у једном предавању на Kоларцу, поменула извесни извор, не цитирајући га јасно. На основу овога, они организују гласање за избацивање професорке Атанасијевић с Универзитета.

Kсенија није одустајала. Пише полемичке текстове, позива оне који је нападају да јавно кажу у чему је ствар, тражи право да се брани. Пуних осам година Kсенија Атанасијевић безуспешно је тражила правду, а она сама 1936. године пише молбу Универзитету да је превремено пензионише.

ХАПСИО ЈЕ ГЕСТАПО

У Београду за време Другог светског рата, Kсенија Атанасијевић одбија да потпише чувени Апел београдских интелектуалаца. Штавише, пре рата писала је против национализма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси Због критика и борбе за правду и истину.

После завршетка рата, нове комунистичке власти је хапсе. Из комунистичког затвора је изашла лишена само грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених.

Kсенија је била највећа српска жена мислилац, чија је главна тема била проблем зла у појединцу и друштву.

Kсенијина снага били су њени студенти, па је често говорила: “Они су увек били на мојој страни, они су увек били врло пажљиви према мени, они су ме поштовали. Моја предавања студентима и мој рад на филозофији, која је одувек била мој живот, били су моја утеха.”

Таленат, попут оног који је имала Атанасијевићева, успео је да се одржи и поред свих препрека и замки, искључиво због њене јачине и наглашене индивидуалности.

Данас Kсенија Атанасијевић заузима неприкосновено место у историји српске филозофије и сматра се творцем “оригиналног филозофског учења” које је изложила у Филозофским фрагментима (Метафизички одломци, 1929. и Етички одломци, 1930).

espreso

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here