Хрватски историчар Горан Шарић: Наши студенти 19. стољећа у Бечу су јањичари бечко-берлинске школе повијести

Поделите:

Kако су Мађари на Балкан доњели ливаде, Турци бубреге, а Аустрија битанге или гдје ћеш смоквом на Русију?!

Пише нека битанга како је ријеч смоква доказ да Балкан и Подунавље нису прадомовина Славена, јер као Руси, Бјелоруси и Украјинци користе перзијску ријеч за смокву “инжир”. Kаже битанга: “да су дошли са Балкана задржали би ријеч смоква”. Ово је лијеп примјер колико су бечко-берлински секташи посвађани са логиком, мозгом и на крају истином. И најлуђи аутхтониста је директор свемира за њих.

Срби данас користе ријеч “хиљада” за славенску ријеч “тисућа”. Значи ли то да прије дотицаја са грчким никад нису знали за број 1000?! А остали Славени су знали?! Срби не користе народне изразе за мјесеце у години, а знамо да су их некада користили. У дубровачкој архиви постоји документ гдје се каже: “у мјесецу децембру или на српском просинцу.”

У малом селу Kолинде Грабар Kитаровић за “јастук” који је турска ријеч каже се “кушин” (талијански cuscino). Срби су некад користили ријеч “чакшире”, а данас “панталоне”, значи ли то да су прије доласка Турака ходали у гаћама? У Србији и Босни користи се перзијска ријеч “душман”, за непријатеља.

“Ливада” је мађарска ријеч. Мађари у наше крајеве долазе тек у 10. и 11. стољећу, што по логици бечко-берлинске секте значи да прије 11. стољећа на Балкану није било ливада. И “лопов” је мађарска ријеч и “ципеле”… “Бубрег” је турска. Да ли смо прије доласка Турака имали бубреге? Далматинци за магарца, своју аутохтону животињу кажу “товар”, а то је мађарска ријеч.

Чести су примјери да страни назив уђе у језик, иако већ постоји домаћа ријеч. Некад је потпуно истисне и домаћа ријеч буде заборављена. Поготово је у трговини, кад народ купује нечије производ, често усвоји и њихову ријеч за тај производ, па тако Драга Мирковић највише воли “сок од џуса”. 😀

Према најновијим знанственим истраживањима, која се поклапају са запажањима наших старих аутора, Балкан је прадомовина Славена. Са њега су Славени према Русији отишли крајем леденог доба. Раније нису ни могли јер је сјеверна Европа била под ледом. Миграције су ишле из смјера југа према сјеверу, са Балкана према Русији. А према логици бечко-берлинске секте у Русији је прадомовина Славена у времену кад су тамо једва поларни медвједи преживљавали.

Познати повјесничар и лингвиста, Радован Дамјановић, доказао је то преко ријечи вјеверица. Иако код Руса постоји та ријеч у старијим списима, данас углавном користе новију ријеч “белка” за вјеверицу, што указује да су се тек касније сусрели са поларном вјеверицом.

Од кад су преци данашњих Руса отишли са Балкана до када су се први пут поново сусрели са смоквама прошло је неколико тисућа година и та је ријеч била заборављена. Kада су миленијима касније трговали са турским народима и Перзијанцима, по инерцији су преузели њихову ријеч. Да је тако доказује што Пољаци, Чеси и Словаци користе за смоку ријеч фига, која је синоним за смокву, па се тако риба Смоква (лат. Labrus mixtus) у Далмацији назива фига. Да су Славени дошли на Балкан у 7. стољећу, вјероватно би преузели ријеч локалног становништва за смокву, а не би до данас имали своју.

Иако су ливаде постојале прије Мађара, а бубрези прије Турака, бечко-берлинске битанге су нам, иако је “битанга” мађарска ријеч овдје посијали Аустријанци, који су крајем 19. стољећа од наших студената у Бечу правили јањичаре. Ти јањичари послије Беча враћали су се на наше факултете и кривотворили повијест свог народа за рачун Хабсбурга. И овај невјешти покушај са руском ријечју за смокве је примјер њиховог затрованог ума. Али, гдје ћеш смоквом на Русију!

Горан Шарић, Фејсбук

Поделите:

2 Коментари

  1. ок, ми смо од мађара преузели реч ЛИВАДА а они од нас реч УЛИЦА (мађ. utca).

    степским јахачима из азије је ливада био појам, мада се на улицама нису сналазили.

    питајте мађаре за дане у неељи:

    понедељак – hétfő
    уторак kedd
    СРЕДА szerda
    ЧЕТВРТАК csütörtök
    ПЕТАК péntek
    СУБОТА (сабат) szombat
    недеља (ВАСКРСЕНИЕ) vasárnap

    није битно преваспитавати свет. васпитавајмо себе.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here