Хрватској „куни“ назив је дао сам Анте Павелић! Ево како и зашто!

Поделите:

Хрватска валута “куна” једно је од ријетких наслијеђа Независне Државе Хрватске које је обновљено и до данас опстало у модерној Републици Хрватској. С обзиром на енормну количину лажи о НДХ и опћој сотонизацији исте, опстанак валуте “куна” право је чудо. Разлог за то чудо вјеројатно је тај што је “куна” врло брзо омилила свим потенцијалним противницима тог имена, с обзиром на то да се та иста “куна” у великим количинама нашла у џеповима тих истих потенцијалних критичара.

Но, никада није спомињано тко је изворни аутор идеје назива хрватске валуте. Наиме, име валути “куна” дао је сам др Анте Павелић. Откривамо то у његовој књизи „Доживљаји“ чији примјерак у издању издавачке куће “Деспот Инфинитус” можемо ових дана наћи на готово свим киосцима у Хрватској.

Нашироко је познато како је валута “куна”, осим у РХ, постојала једино у вријеме НДХ. Но, мање је познато да је се “куна” почела користити још 1934. године као имигрантска хрватска валута у издању Усташког покрета.

Наиме, у то вријеме у Краљевини Југославији београдски је диктаторски режим плански кренуо с уништавањем економске и господарске снаге хрватског народа. Режим је присиљавао сва подузећа и обрте да преселе своја сједишта из Хрватске у Србију, што је проузроковало слом свих хрватских новчарских завода. Такођер, режим је у Београду створио банкарске заводе који су уживали енормне повластице у пословању, док су се хрватским банкама разним законима и прописима поставиле такве запреке да су све банке, једна за другом, морале брзо затворити.

Тој финанцијској репресији није одољела чак ни Прва хрватска штедионица. Многа и многа хрватска подузећа и обрти су пропали, а хрватске обитељи остале су без све своје уштеђевине. Такођер, државни чиновници и умировљеници мјесецима нису добивали своје плаће.

Усташка куна = хрватски “Битцоин”

Како би помогао хрватском народу у Домовини да избјегне финанцијске манипулације режима у Београду, Усташки покрет у емиграцији 1934. године издаје валуту “куна” која се врло брзо почела користити по цијелој Хрватској. Служила је као неслужбена и алтернативна валута “отпорна” на порезе и монетарну манипулацију београдског режима, нешто попут данашње популарне виртуалне валуте “Битцоин”.

5-куна-1934У књизи Доживљаји др. Анте Павелић открива како је он особно идејни аутор назива валуте “куна”. “У ту сврху замислио сам симболички ковати сребрни новац у вриједности од ПЕТ КУНА. Назив, који сам дао тој новчаној јединици, подсјећао је на повијесно име куниног крзна, што је било у далекој прошлости платежно средство у нашој домовини, особито на дунавском подручју, и то сматрано као најздравије платежно средство”, објашњава Павелић.

Надаље, Павелић описује како се “куна” и конкретно користила. “Овај сребрни новац од ПЕТ КУНА, који смо ковали унутар дјелатности нашег Усташког Покрета, врло брзо се раширио по цијелој домовини. Сребро за ковање дошло је из домовине. Многе су нам обитељи послале у ту сврху своје сребрне предмете и количине гумба као и другог накита с богатих женских и мушких народних ношњи. Стотинки тога новца дали смо име БАНИЦА, што је одговарало старом називу новца, који су ковали хрватски банови. Вриједност кованих ПЕТ КУНА износила је према швицарском франку 1,25 франака. Потражња ових ПЕТ КУНА била је велика и за њу су плаћали и по 200 динара.”

Након што смо сазнали ову занимљивост, остаје нам само видјети хоће ли се дежурне видјелице мистериозних усташа одрећи свих својих “куна” након што сазнају да у својим подебљим новчаницима носе живу идеју усташког поглавника др. Анте Павелића. Није ли смијешно гледати бројне припаднике цивилног друштва, разна лијево-либерална пискарала те чланове владајућег режима како једино што у животу раде јест тражење усташа тамо гдје их нема, а све то како би се домогли што веће количине, фигуративно речено, овим чланком доказано усташке куне.

Ако су сви хрватски пусићи, пуповци, стазићи и тершелчи искрени противници усташке идеје, нека све своје усташке куне предају онима којима је идеја независне хрватске државе у срцу. Такви имају и превише празних џепова, па је свака усташка куна добродошла.

Литература: Анте Павелић, Доживљаји – Како сам основао НДХ, Деспот Инфититус, Загреб, 2015., стр. 85.

Слобода.хр – Франо Чирко

Поделите:

3 COMMENTS

  1. Он е Срб из Брадине код Коњица коии се доказивао у папизму. Тачно се зна када су прешли на папизам Павелићи у Коњицу, Остоиићи у Лиштици, Обрадовићи у Метковићу и на стотине таквих (архива манастира Житомислића), као и они на мухамедизам. Они што су остали у православљу неби браћи рекли „а“ нити би ови на православне да се ђаво ние упетљо у овај народ,мира му неда. Овай е народ старии и од православне Вере и Немањића, али све мање наде имам да ће се дозвати.

  2. Како? Прво ми се морамо дозвати да смо старии од Немањића и православља. Тек после Србима мухамеданцима, папистима, протестанитма, Еховиним сведоцима…рећи из пун их уста: „Ми смо едан народ и ген“. То е пут и истина, а не сулудо славянство и югословенство.

  3. „Видовдан“ е решио са Югосима, посло их у три п….материне, али не и са Славянима, Словацима, Чесима, Русима,Рватима, Пољацима (Србима из поља) цела Пољска пуна србских топонима. Како на немачки превести рай и Райну? Како Арбанасима рећи шта пише на сабљи Скендербега? Ено е у Бечу. Како Енглезима рећи да е испод „room“ подрум. Како Русима рећи да смо ми утељили њима писменост и манастирску књижевност (именом и презименом) зезања нема. Коии е први писани помен Славяна а коии Срба? Сиктер! Мрш у три п….материне!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here