Хтео да се преда Немцима: Двојица партизана под претњом оружја приморали Тита да напусти пећину

Поделите:

Имајући у виду да је Стаљин у току 1948. године избацио југословенску, фабијанску, интермаријумску , реакционарну, буржоаско-нациналсоцијалистичку банду из совјетског комунистичког поретка и да је генерал-мајор Перо Попивода разобличио Брозову издајничку тактику и стратегију у једној расправи коју је објавио под насловом „Издајничка делатност клике Тита-Ранковића у периоду народно-ослободилачке борбе југословенских народа“, где између осталог, стоји:

У вези с тим потребно је напоменути и о везама Тита са енглеским генералом Маклином и Рандолфом Черчилом, који сада из Лондона хвале Тита, називајући га „милим и драгим другом“. Само једна чињеница из ове Титове везе са империјалистима разјасниће ту „љубав“ и „интимност“. Када је 1944 године, на Врховни штаб у Дрвару био извршен немачки десант из ваздуха у току битке, између осталих у немачке руке пао је и Стојан Прибићевић, пореклом Југословен, амерички поданик и члан америчке војне мисије. Тито је успео преко Рандолфа Черчила, да Немци и усташе кроз неколико дана поврате Врховном штабу Прибићевића, који је већ био одведен у Загреб. Познато је да за време десанта Тито није хтео да се пробија и хтео је да се преда Немцима. Сретен Жујовић и Арсо Јовановић под претњом оружја приморали су га да напусти пећину где је био Врховни штаб. Ово је нашироко познато међу партизанима и тиме се међу нама објашњавала мржња Тита према Жујовићу и Јовановићу.
(Види: Генерал-мајор Перо Попивода, Издајничка делатност клике Тита-Ранковића у периоду народно-ослободилачке борбе југословенских народа, „Под заставом интрнационализма“, број 11, од 15. X. 1949, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Румунији; Генерал-мајор Перо Попивода, Издајнички рад клике Тита-Ранковића у периоду народно-ослободилачке борбе југословенских народа, „За социјалистичку Југославију“, број 13, 5.Х.1949, Орган југословенских комуниста полит-емигранта у Совјетском Савезу).

Душан Буковић

Поделите:

10 Коментари

  1. OČAJNIČKI VALCER ZBOG DRVARA

    1. Sve što se tiče odnosa Jugoslavije i Staljina Jugoslovensko rukovodstvo je reklo 1948 . godine , a potvrdio Hruščov 1953 . god. Na taj dio istorije je stavljena tačka za sva vremena .
    2 . Lupetanja o tome , da se Josip Broz Tito htio predati Njemcima za vrijeme Desanta na DRVAR – JE LAŽ . Moj prezimenjak , kasnije pukovnik , je za vrijeme Desanta na Drvar bio u ličnom obezbijedjenju Josipa Broza TITA .

    S POŠTOVANJEM , Dragoljub Mutić

  2. Спашавали Тита, а окренули леђа ЈАСЕНОВАЧКИМ ЖРТВАМА?!
    6. личка, 7. банијска, 8. кордунашка, 12. славонска, 3. крајишка…?!
    Какав јад и беда, зато су почишћени са тих постора и расејани по
    белом свету!
    Ни четници нису прстом мрднули по питању спашавања ЈАСЕНОВЧАКИХ
    ЖРТВА, па су и они почишћени!
    Драган Славнић

  3. Imao sam priliku da u toku jedne svečanosti na Kozari , čujem kada ratni drugovi upitaše narodnog heroja Radu Bašića ,- Zašto nije odgovorio provokatoru , koji ga je pokušao isprovocirati , u prisustvu velikog broja zvanica i novinara . – Šta je trebalo da se svadjam s njim , pa da se kasnije hvali , da se svadjao s Radom Bašićem – odgovori Rade.

    GOSPODINE SLAVNIĆU

    Nije ni smjelost , ni majstorsko bacanje ,, buva ,, kako ovde kažu – počnjati priću o Jasenovcu kad vam nestane argumenata . Zašto ne pričate o Kozarčanima koji su završili u beogradskim logorima .
    Ne razumijem vaše junačko spominjanje ratnih jedinica , ne razumijem se u vojna pitanja . Mogu jedino da vam ispričam šta je Rade Bašić odgovorio rukovodstvu Bosne i Hercegovine , kad su ga jednom prilikom pozvali – ,tada je već bio direktor željzare Zenica – da odmah dodje na sastanak u željezaru .Rade je tad u nekoj kafani uživao u pjevanju ciganke Hajre . Rade je zamolio da prenesu poruku rukovodstvu BiH…Poručite im da mogu biti direktor željezare kad god hoću , a Hajru ciganku mogu slušati samo sada i više nikada … Visi li nekakva paralela u vazduhu gospodine Slavniću…

    S POŠTOVANJEM , Dragoljub Mutić

  4. Београдско издање “Политике” објавило је занимљив чланак под насловом “Бирократија је опустошила земљу и некажњено ужива благодет” из пера Милана Чубрића, партизанског комесара и носиоца Споменице, који је отркрио део истине о скандалу Брозовог великохрватског усташко-комунистичког доглавника Ивана Крајачића “Стеве”, који се десио приликом откривања споменика у Јасеновцу. Ево шта Чубрић дословно каже:

    “Наиме, добро је познат скандал Ивана Крајачића Стеве приликом откривања монументалног споменика убијеним логорашима где је убијено или заклано око седам стотина хиљада Срба, Јевреја, Цигана, антифашистичких настројених Хрвата и комуниста. На ову значајну свечаност, којој су присуствовале и делегације свих наших република и покрајина, био је позван и Иван Крајачић, као председник Сабора Хрватске. Међутим, Крајачић није дошао на откривање споменика, већ се задржао у лову крај Јасеновца. Стигао је тек око један сат после подне и навратио у ресторан, где је био припремљен ручак за највише узванице. Ушао је припит у ресторан где су ручавали највиши југословенски руководиоци међу којима и делегација бораца из Србије, коју је предводио њен представник, народни херој Раја Недељковић. Онако припит Иван Крајачић бацио је шешир, окренуо се према делегцији Србије и повикао: ‘Марш ван, четници! Овдје почивају поштени Хрвати! – А тај логор градили смо за вас Србе, четнике…’ На овај испад Ивана Крајачића, председника Сабора Хрватске, члана ЦК СКЈ, народног хероја Југославије и носиоца Ордена Лењина, сви су устали. Делегација Србије, а касније и друге делегације демонстративно су напустили ресторан… Све ово није сметало да Иван Крајачић до последњег дана живота слови као члан Савета Федерације…” (Види: Милан Чубрић, Бирократија је опустошила земљу и некажњено ужива благодети – Као ратни комесар и носилац Споменице мислим да Драгосавцу и сличнима није место у Централном комитету, “Политика”, Београд, 7. август 1989).

  5. gluposti,Tita je u Drvaru izdao krojac koji je pravio uniforme za vojsku…..
    tokom pretresa od strane GESRAPO-a nasli su mnogo obicni uniformi ali i jednu posebnu sa lovorima i lentama…..
    pritisli su ga za koga je to naruceno i on se izdao nemcima da je to za jednog partizanskog oficira koji je uniformu narucio za rodjendan…..
    kad su upitalu kojeg dana je rodjendan on je odgovorio 25.maj nakon cega su zakljucili da se radi o Titu jer je GESRAPO imao detaljne podatke o Titovoj biografiji kao i o vecini ostali vodja partizanskog pokreta..
    napravili su plan napada i u rano jutro 25.maja 1944. izvrsili desant na Drvar znajuci da se u blizini nalazi vrhovni stab…..
    blagovrememom evakuacijom Tito je izbegao na Vis ali je narod Drvara trpeo odmazdu nemaca i ustasa
    ….
    nikakve prisile ili nekog opiranja nije bilo tokom evakuacije,mozda panike zbog izdaje i iznenadnog napada padobranaca jer su na Drvarsko polje pale nekoliko stotina elitni specijalaca koji su se razmileli po gradu kao mravi ali Tito nije bio u gradu vec u pecini iznad Drvara tako da su otisli na pogresnu stranu od pecine…..
    svako ko je bio u Drvaru zna da od Drvarskog polja do grada ima nekoliko kilometara sto je ostavilo dovoljno vremena Titu i obezbedjenju da neometano napuste lokaciju…..
    danasnji istoricari izmisljaju stvari kao deca u obdanistu.

  6. @Dragoljub Mutić
    “Zašto ne pričate o Kozarčanima koji su završili u beogradskim logorima .”
    То није био београдски логор, већ земунски логор – ”САЈМИШТЕ”,
    иначе на територији ХДЗ, а не на територији Србије!

    Драган Славнић

  7. i jos jednu nebulozu lupeta ovaj Dusan Bukovic……
    navodno u textu on tvrdi da je Staljin 1948. izbacio KPJ iz internacionale 1948. sto je potpuna glupost…..
    istina je da se iz komunisticke internacionale (kominterne) niko ne izbacuje dok se sam prethodno ne izjasni….
    depesu o tome je poslao u jeku drugog svetskog rata u maju 1943. Titu za vreme nemacke operacije Shwartz nama poznatije kao bitka na Sutjesci maja 1943.
    naravno raspustanje internacionale nije bila samo Staljinova ideja vec svih ostalih clanica tog politickog saveza…..
    isti predlog su dobili Kinezi,Bugari,Grci,Rumuni,Poljaci,Cesi,Slovaci…..
    u glavnom je vazilo ubedjenje da treba raspustiti internacionalu i depesu sa potpisima Tita,Aleksandra Rankovica,Djilasa,Petra Velebita i Mosa Pijade je poslata nazad u Moskvu…..
    dakle nije Staljin nikoga izbacivao iz kominterne vec su se clanovi koji vode organizaciju sami slozili da je raspuste po sopstvenoj volji jos 1943……
    jedino su Bugari bili protiv Staljinovog predloga jer je Georgi Dimitrov smatrao da nije sazrelo vreme da proleterijat preuzme poluge vlasti koje su drzali krupni kapitalisti i burzuji tokom kolaboracije sa Hitlerom.

  8. Душан Буковић:

    БРОЗОВА ЗЛОЧИНАЧКА УДБА И НАЦИСОЦИЈАЛИСТИЧКА ИНФАНТИЛНА КЛИКА

    У дипломатском акту из резолуције Информбироа који је објављен под насловом „Југословенска компартија под влашћу убица и шпијуна“ дословно стоји:

    „Прелаз Титове клике ка фашизму није случајан, он је извршен по заповести њених господара – англоамеричких империјалиста, чији је најамник та клика већ одавно, како се то показало…“ (Види: Из резолуција Информбироа „ Југословенска компартија под влашћу убица и шпијуна“, „Напред“, Орган југословенских комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Бр. 12 (28) од 15. јула 1950).

    Истини за вољу, УДБ-а је била злочиначко удружење великохрватског наци-социјалистичког фараона Јосипа Броза Тита и да је њен најважнији задатак био обрачун са извесним „српским“ комунистима, стаљинистима и интернационалистима. Броз је увео праксу својих узора Хитлера и Мусолинија.

    Имајући у виду да је Брозова УДБ-а и милиција хапсила извесне србске родољубе уочи и за време резолуције Информбироа и после, као и „српске“ комунисте и спроводила их у концентрационе логоре у Титоленду, како се изразио о Југославији Винстон Черчил, осведочени ментор Јосипа Броза Тита. Брозова УДБ- је инсценирала и њихова убиства под разним изговорима… (Види: Удба уводи милицију у своје крваве злочине, „Под заставом интернационализма“, Огран југословенских комуниста- политемиграната у НР Румунији, број 10, 1.Х.1949).

    Такође, истини за вољу, иза УДБЕ-е се крила у ствари врло перфидна, закулисна и веома вешто камуфлирана и организована борба коју је водио великохрватски фараон Јосип Броз Тито поротив потлаченог, обесправљеног, пониженог, осакаћеног и несрећног српског народа. Потврде и доказе за наше наводе можемо наћи у хиљадама примера.

    У беградско-јосипградским „Новостима“ објављен је чланак Б. Међедовића под насловом „Да ли је Славко Ђурић (85), из Избишта код Вршца био сведок погибије генерала Арса Јовановића? Опрез топи сећање“, где између осталог, стоји:

    „Према Ђурићевом казивању ‘Борби’, генерал Јовановић је 1948. доведен на југословенско-румунску границу и убијен после инсценираног бекства…

    НЕМА историје без сведока, ни догађаја без људи. Увек неко (пре)остане да и о највећим тајнама проговори. У овим бурним временима, када се наша новија исрторија мења из дана у дан, таквих је сведочења све више.

    Прошлог четвртка, ‘Борба’ је овбјавила причу осамдесетпетогодишњег Славка Ђурића, из села Избишта, код Вршца, који тврди да је био очевидац смрти генерала Арса Јовановића. Према његовој верзији, генерал Јовановић је, заправо, био доведен до границе ради ликвидације.

    Званична верзија из времена Информбироа казује како је генерал Јовановић погинуо приликом покушаја бекства преко југословенско-румунске границе, августа 1948. године. Према судским записницима, на њега је пуцао милиционар Владимир Ковачевић, а о догађају су сведочили Владо Дапчевић и Кађа Петричевић, који су били са Јовановићем, његов шофер, жена управника државног пољопривредног имања, сељак који је бегунце возио својим колима и други… Поодавно се, међутим, прича да је УДБ-а, заправо, ликвидирала генерала Јовановића, инсценирајући његово наводно бекство преко границе.

    ‘НИСИ ВИДЕО’

    НЕДАВНО је о својим сумњама у званичну верзију о смрти свога брата јавно проговорила и Миљуша Јовановић, која је због свог брата Арса прошла голооточку голготу. После њене изјаве, деда Славко Ђурић је, како пише ‘Борба’, одлучио да ‘скине енбарго са своје тајне коју чува четрдесет година’.

    Ево његове приче:

    – Једног јутра кренули смо фијакером у правцу Сечице, председник Среског одбора Бранко Јеремић и, чини ми се, секретар Комитета, мислим да се звао Раде. Мислио сам да идемо код Швабе, једног заосталог немца који је имао велике винограде и чувени подрум, па су се све буџе код њега проводиле. Ја мислим да су га само због тога гошћења и задржали, иначе су сви други Немци били протерани. Али, уместо код Швабе, упутили смо се на отворено поље, крај румунске границе, где у близини није било куће, ни живе душе… Убрзо је стигао један камион, покривен цирадом, са пет-шест цивила. Стадоше ту поред нас и поздравише се са среским руководиоцима. Поставише неке мале мердевине и, придржавајући га, спустише са каросерије једног свезаног човека. Како су га спустили на земљу, повикаше му: ‘Сад бежи!’. Онако везан, тај човек поче да трчи у правцу границе, а они повадише пиштоље и осуше паљбу на њега. Човек паде. Мени онда председник Среског одбора, Бранко Јеремић, рече: ‘Ово што си видео, ниси видео, јер овај што смо га убили, то је генерал Арса Јовановић’…“ (Види: Б. Међедовић, Да ли је Славко Ђурић (85), из Избишта код Вршца био сведок погибије генерала Арса Јовановића? Опрез топи сећање, „Новости“, Београд, 29. април 1990).

    Није ми намера да се свестраније и детаљније упуштам у опсежну библиографију и литературу у вези УДБ-е, Брозовог злочиначког удружења. То најбоље сведоче извесна историска дела и ови наслови из појединих информбировских листова који су публиковани у Бугарској, Румунији, Мађарској, Пољској, бившем Совјетском Савезу и бившој Чехословачкој, који су данас врло тешко доступни.

    Ево тих наслова:

    1. П.К., СВЕ ВЕЋИ БРОЈ ОФИЦИРА, ПОДОФИЦИРА И ВОЈНИКА СТУПА У ИЛЕГАЛНУ БОРБУ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „За Социјалистичку Југославију“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у СССР, Број 10 од 1.X.1945, с.5.
    2. Димитријевић, УДБА УВОДИ МИЛИЦИЈУ У СВОЈЕ КРВАВЕ ЗЛОЧИНЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Румунији, Број 10 од 1. X. 1949.
    3. Наслов: ТИТОВА КЛИКА – БАНДА ПОЛИТИЧКИХ УБИЦА, „Под Заставом Интернационалзма“, Број 10 од 1.X.1949.
    4. Михаљ Селеши, ФАШИСТИЧКИ ТЕРОР ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    5. Наслов: КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПЛАНОВИ ТИТОВЕ ФАШИСТИЧКЕ КЛИКЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X1949.
    6. Наслов: УНИШТИТИ ТИТОВСКУ ШПИЈУНСКУ БАНДУ – ЗАДАТАК ЈЕ КПЈ КОЈА СЕ УСПОСТАВЉА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    7. Наслов: ПРЕГЛЕД ЛИСТА „ЗА ТРАЈНИ МИР, ЗА НАРОДНУ ДЕМОКРАТИЈУ!“, „Под Заставом Интернационализма“, број 10 од 1X.1949.
    8. Наслов: ВЛАДА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ РУМУНИЈЕ ЗАХТЕВА ОД ТИТОВЕ КЛИКЕ ДА СЕ ОПОЗОВЕ ИЗ РУМУНИЈЕ ШПИЈУН ЛОМПАР, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    9. Наслов: ИЗБАЦИВАЊЕ ПРЕДСТАВНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ФАШИСТА ИЗ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    10. Добросављевић С., РАДНИЦИ ПРИМЕЊУЈУ СВЕ НОВИЈЕ ФОРМЕ БОРБЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    11. З.С., РАДНИЦИ МАСОВНО НАПУШТАЈУ РОПСКЕ РАДОВЕ У КАМЕНОЛОМИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    12. Наслов: ОКО 150 ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТРОЦКИСТА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ШПИЈУНИ ОД 1941 ГОДИНЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    13. Наслов: УПРАВЉАЧИ ЈУГОСЛАВИЈЕ – АГЕНТИ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ САД, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    14. Наслов: ШПИЈУНСКЕ ВЕЗЕ ТИТОВАЦА И АНГЛО-АМЕРИКАНАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    15. Наслов: ТИТОВА КЛИКА ЈЕ ОДАВНО ИЗДАЛА ИНТЕРЕСЕ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    16. Дзон Смит, ДОШАО, НИШТА НИЈЕ ВИДЕО А НАБРБЉАО, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    17. Наслов: РАСТЕ НЕЗАДОВОЉСТВО НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРОТИВ ТЕРОРА ТИТОВЕ БАНДЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    18. Б.К., ИЛЕГАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОМУНИСТА СТАВЉАЈУ СЕ НА ЧЕЛО БОРБЕ РАДНИХ СЕЉАКА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    19. Наслов: СА СУДСКОГ ПРОЦЕСА ЗЛОЧИНЦУ РАЈКУ И ЊЕГОВИМ САУЧЕСНИЦИМА – РАЗОБЛИЧЕНЕ ВЕЗЕ ТИТА, РАНКОВИЋА И ДРУГИХ СА ШПИЈУНСКОМ СЛУЖБОМ САД, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    20. Наслов: ОДЈЕЦИ ПОВОДОМ СУЂЕЊА АМЕРИЧКО-ТИТОВСКОМ ШПИЈУНУ РАЈКУ И ЊЕГОВИМ САУЧЕСНИЦИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    21. Јакуб Борман, КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРЕВРАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    22. Наслов: КРАХ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИХ ПЛАНОВА У МАЂАРСКОЈ – РАЗОБЛИЧЕНИ СУ ШПИЈУНИ ИЗ БУДИМПЕШТЕ И БЕОГРАДА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    23. Громико А., НОТА СОВЈЕТСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    24. Наслов: АМЕРИЧКИ ОФИЦИРИ ДОЛАЗЕ КАО ВОЈНИ ИНСТРУКТОРИ У ЈУГОСЛАВИЈУ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    25. Наслов: ТИТОВА ФАШИСТИЧКА ВЛАДА ПРИСТУПА АГРЕСИВНОМ СРЕДОЗЕМНОМ ПАКТУ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    26. Наслов: НОВИ СНАЖНИ УДАРЦИ ПО ФАШИСТИЧКОЈ КЛИКИ ТИТА И РАНКОВИЋА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    27. Наслов: НА ЗАСЕДАЊУ ОУН ШПИЈУНИ КАРДЕЉ, ЂИЛАС И БЕБЛЕР УКЉУЧИЛИ СУ СЕ У ГЛАСАЧКУ МАШИНУ САД, „Под Заставом Интернационализма,Број 11 од 15.X.1949.
    28. Перо Попивода, ИЗДАЈНИЧКА ДЕЛАТНОСТ КЛИКЕ ТИТА-РАНКОВИЋА У ПЕРИОДУ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15X.1949.
    29. Пејновић, МОБИЛИСАЊЕМ СЕЉАЛКА НА КОНКРЕТНИМ АКЦИЈАМА, ИЛЕГАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОМУНИСТА ПОСТИЖУ ДОБРЕ РЕЗУЛТАТЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
    30. „Фрушкогорац“, У СРЕМУ – КАО ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    31. Наслов: ИЛЕГАЛНЕ ОМЛАДИНСКЕ ГРУПЕ АКТИВНО СЕ БОРЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    32. С.М., ЖЕЉЕЗНИЧКИ РАДНИЦИ ПРЕЛАЗЕ НА НОВЕ ФОРМЕ БОРБЕ, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15.X.1949.
    33. Наслов: НОТА ВЛАДА ЗЕМАЉА НАРОДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ФАШИСТИЧКОЈ ВЛАДИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    34. Наслов: II КОНГРЕС КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СЛОБОДНЕ ТЕРИТОРИЈЕ ТРСТА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    35. Наслов: ПЕТОГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА ОД СТРАНЕ СОВЈЕТСКЕ АРМИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    36. Наслов: У СУСРЕТ 32 ГОДИШЊИЦИ ВЕЛИКОГ ОКТОБРА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
    37. Мирко и Никола, УЧЕНИЦИ У ПРИВРЕДИ ОРГАНИЗОВАНО СТУПАЈУ У ШТРАЈКОВЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
    38. Ранко П., ИЗ СТУДЕНИЧКОГ СРЕЗА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    39. Тимотијевић А., РОПСКИ УСЛОВИ РАДА У ПРЕДУЗЕЋУ „ИВО ЛОЛА РИБАР“, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    40. Наслов: ПРЕГЛЕД ЛИСТА „ЗА ТРАЈНИ МИР, ЗА НАРОДНУ ДЕМОКРАТИЈУ!“, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    41. Наслов: ТРУДБЕНИЦИ ГРАДА И СЕЛА БОРЕ СЕ СВЕ ОРГАНИЗОВАНИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВЕ БАНДЕ – ЉУБАВ НАРОДА ПРЕМА СССР-у И ДРУГУ СТАЉИНУ ТИТОВЦИ НЕ МОГУ ДА УГУШЕ – БОРБЕНЕ АКЦИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15>X.1949.
    42. Луиђи Лонго, СВАКИ ИМА ОНАКВЕ ПРИЈАТЕЉЕ КАКВИ МУ ДОЛИКУЈУ, „Под Заставом Интернацонализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    43. Јан Марек, СЛИЗАЛИ СЕ…, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    44. Наслов: ИЗ РЕФЕРАТА М. РАКОШИА ОДРЖАНОГ НА САСТАНКУ БУДИМПЕШТАНСКОГ АКТИВА МАђАРСКЕ ПАРТИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број. 11. од 15X,1949.
    45. Ненад Малиж, КРВАВИ ЗЛОЧИНИ ТИТОВАЦА ПРЕМА БОРЦИМА III БОСАНСКОГ КОРПУСА, „За Социјалистичку Југославију“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у СССР-у, Број 12 (35) од 30 марта.1950.
    46. Лоран Н., ПОДЈАРМЉИВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД СТРАНЕ АНГЛО-АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈАЛИСТА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
    47. Властимир Михајловић, ШПИЈУНСКО ЛИЦЕ ТИТОВСКОГ МИНИСТРА ДОБРИВОЈА РАДОСАВЉЕВИЋА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
    48. Трновац М., ТИТОВСКИ ФАШИСТИЧКИ РЕЖИМ -НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ОМЛАДИНЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
    49. П. Л., ЛОНДОНСКИ АДВОКАТИ ТИТА ЗАБРИНУТИ РЕЗУЛТАТАТИМА „ИЗБОРА“, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта1950.
    50. Наслов: РАДНО СЕЉАШТВО БОЈКОТУЈЕ ИЗБОРЕ ЗА МЕСНЕ ОРГАНЕ ВЛАСТИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949, стр.3.
    51. Наслов: РЕВОЛУЦИОНАРНА БУДНОСТ ПРИ СТВАРАЊУ ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ – ОСНОВНИ ЈЕ ЗАДАТАК ЈУГОСЛОВЕНСКИХ КОМУНИСТА, „За Социјалистичку Југославију, Број 13 од 5.X.1949.
    52. Наслов: НОТА ПОЉСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    53. Наслов: НОТА МАЂАРСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    54. Наслов: НОТА ВЛАДА Н.Р. БУГАРСКЕ И Н.Р. РУМУНИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    55. Наслов: ПРЕСУДА РАЈКУ ЛАСЛУ И ЊЕГОВИМ
    САУЧЕСНИЦИМА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    56. Наслов: ТИТОВА КЛИКА ДАЈЕ НОВЕ И НОВЕ КОНЦЕСИЈЕ АМЕРИЧКИМ МОНОПОЛИСТИМА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    57. Наслов: АМЕРИЧКИ ОФИЦИРИ КАО „ИНСТРУКТОРИ“ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    58. Наслов: ПОРОДИЧНА СЛИКА – ФАШИСТИЧКО-ГЕСТАПОВСКА РОДБИНА: ЦАЛДАРИС, ТИТО, ФРАНКО, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    59. Наслов: ПИСМО СА ИЛЕГАЛНОГ САСТАНКА У БЕОГРАДУ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949,стр.5.
    60. Перо Попивода, ИЗДАЈНИЧКИ РАД КЛИКЕ ТИТА – РАНКОВИЋА У ПЕРИОДУ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    61. Наслов: ЗАВЕРЕНИКЕ И ШПИЈУНЕ ПОСТИГЛА ЈЕ ЗАСЛУЖНА КАЗНА – ЗАВРШНИ ГОВОР ДРЖАВНОГ ТУЖИОЦА ЂУЛА АЛАПИА НА ПРОЦЕСУ ШПИЈУНСКО-ЗАВЕРЕНИЧКОЈ БАНДИ ЛАСЛА РАЈКА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    62. Наслов: ГЕНЕРАЛ РЕПУБЛИКАНСКЕ ШПАНИЈЕ ИЗОБЛИЧАВА ИЗДАЈНИЧКУ ТАКТИКУ ТИТА ЗА ВРЕМЕ ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    63. Цекић С., АНГЛО-АМЕРИЧКИ ШПИЈУНИ ПАШУЈУ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ АРМИЈИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949, стр 4.
    64. Наслов: ГОВОР М. РАКОШИЈА НА САВЕТОВАЊУ БУДИМПЕШТАНСКОГ АКТИВА МАЂАРСКЕ ПАРТИЈЕ ТРУДБЕНИКА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    65. Сахин Пашић С., ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ЛАКЕЈИ ПОТПОМАЖУ ПОТПАЉИВАЧИМА РАТА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X,1949.
    65. Наслов: ХАРИ ПОЛИТ О КРАХУ ПЛАНОВА ТИТОВЕ КЛИКЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    67. Наслов: ОДБИЈАЊЕ ФРАНЦУСКИХ РУДАРА ДА ПОСЕТЕ ЈУГОСЛАВИЈУ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    68. М. Савић и В. Михајловић, ДВАДЕСЕТИ ОКТОБАР – ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    69. Наслов: БЕОГРАДСКИ ПРОВОКАТОРИ ПРИТЕРАНИ УЗА ЗИД, „За Социјалистичку Југославију, Број 14 од 15.X.1949.
    70. Наслов: НЕ ДОЗВОЛИТИ ТИТОВЦИМА ДА ПЉАЧКАЈУ РАДНО СЕЉАШТВО, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    71. Наслов: САВЕЗ РАДНИКА И СЕЉАКА – ОСНОВНА СНАГА ЗА СВРГАВАЊЕ КЛИКЕ ТИТА – РАНКОВИЋА, „Нова Борба“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Чехословацкој, Број 6(35) од 8.априла 1950.
    72. Симонов Константин, СУБЈЕКТ СА ТРИ ИМЕНА И ЊЕГОВО ВЕРНО ПСЕТАНЦЕ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.априла 1950, стр.4.
    73. Наслов: ОДНАРОЂЕНИ И ФАШИЗИРАНИ ИНТЕЛИГЕНТИ У СЛУЖБИ ДОЛАРА, „Нова Борба“, број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    74. Наслов: ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЛИТЕМИГРАНТИ У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ ОДРИЧУ СЕ ОДЛИКОВАЊА КОЈА СУ ДОБИЛИ ОД ИЗДАЈНИЧКЕ ТИТОВЕ КЛИКЕ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    75. Наслов: ИЗ ПИСАМА УРЕДНИШТВУ -„ПОБЕДА ЈЕ НАША ДРУГОВИ“ – ТИТОВСКИ ФАШИСТИ НИ ПРЕМА ДЕЦИ НЕМАЈУ ОБЗИРА…, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    76. Гојко Петровић, НАША ВОЈСКА ЈЕ ВЕРНА НАРОДУ И СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    77. Наслов: „ОСОВИНА“ ТИТОФАШИСТА И МОНАРХОФАШИСТА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    78. Марко Рудовић, ИСТИНА О ТИТОВСКОЈ ЗАДРУЗИ „ЊЕГОШ“ – БОРБА ЗАДРУГАРА ПРОТИВ ПЉАЧКЕ И НАСИЉА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.Ив.2950.
    79. Наслов: СМЕЛО УСПОСТАВЉАТИ КПЈ – РУКОВОДИОЦА БОРБЕ ЗА МИР, ЗА УНИШТЕЊЕ ТИТОВСКОГ РЕЖИМА, „Напред“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    80. Наслов: БОРБА ПРОТИВ ТИТОВЕ КЛИКЕ – ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИЧКИ ДУГ КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА, „Напред“, Број 12 (28 од 15 јула 1950.
    81. Тодоровић Т., СОЦИЈАЛНА ОСНОВА ФАШИСТИЧКЕ ДИКТАТУРЕ ТИТА – РАНКОВИЋА, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    82. Захаријадис Никос, СТВАРАЊЕ ОСОВИНЕ „АТИНА – БЕОГРАД“ ОПАСНОСТ ПО МИР, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    83. „Подунавац“, ДОПИСИ ИЗ ЗЕМЉЕ – ПРИПАДНИЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ ВИДЕ КУДА ИХ ВОДИ ТИТОВА КЛИКА, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    84. Наслов: ДЕКЛАРАЦИЈА КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА НЕКИХ ЗАПАДНОЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА, „Напред“. Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    85. Наслов: ТИТОВЦИ РАДЕ ПО НАРЕДБИ ИМПЕРИЈАЛИСТА, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    86. Наслов: НОВИ КОРАК ТИТОВЕ КЛИКЕ КА РЕСТАУРАЦИЈИ КАПИТАЛИЗМА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    87. Шанко, НОВ ЗЛОЧИН ФАШИСТИЧКЕ БАНДЕ У СРЕЗУ КРАЈИНСКОМ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула1950.
    88. Наслов: ОТПОР НАШЕГ НАРОДА ПРЕМА ТИТОВСКИМ РОПСКИМ РАДОВИМА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    89. Наслов: ОРГАНИЗОВАТИ БОРБУ ПРОТИВ ПРОИЗВОДЊЕ ЗА ИЗВОЗ И РАТНЕ СВРХЕ, ПРОТИВ ПЉАЧКАШКОГ „ОТКУПА“ ЖИТА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    90. Мишић Петар, ДАН УСТАНКА – ПРАЗНИК ВЕЧНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА НАШЕГ И СОВЈЕТСКОГ НАРОДА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    91. Рудари, ТИТОВЦИ ХАПСЕ РАДНИЧКЕ ЗАШТИТНИКЕ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    92. Наслов: БОРБОМ ЗА МИР ОБУЗДАТИ АМЕРИЧКЕ АГРЕСОРЕ – РЕЗОЛУЦИЈА ПЛЕНУМА СОВЈЕТСКОГ КОМИТЕТА ЗА ЗАШТИТУ МИРА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    93. Наслов: СОВЈЕТСКИ ЉУДИ ЖИГОШУ АМЕРИЧКУ АГРЕСИЈУ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула1950.
    94. Наслов: ФАШИСТИЧКО – ШПИЈУНСКА ТИТОВА КЛИКА РАЗРУШИЛА ЈЕ НАЈВАЖНИЈУ ТЕКОВИНУ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5. септембра 1949.
    95. Наслов: ТИТОВА ШПИЈУНСКО – ФАШИСТИЧКА БАНДА – ОРУЂЕ У РУКАМА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИХ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ, „За Социјалистичку Југославију“ , Број 11 од 16 . септембар 1949.
    96. Наслов: БАНДА ФАШИСТИЧКИХ ЗАВЕРЕНИКА, ШПИЈУНА И ПРОВОКАТОРА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 од 16.ИX.1949.
    97. Наслов: ПОТПУНО РАЗОБЛИЧЕЊЕ ПЛАНОВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТРОЦКИСТА О ОБАРАЊУ НАРОДНО-ДЕМОКРАТСКЕ ВЛАСТИ У МАЂАРСКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 (45) од 16. септембра 1949.
    98. Наслов: О ФАШИСТИЧКО-ГЕСТАПОВСКОМ РЕЖИМУ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За Победу“, Број 3 од 28. септембра 1949.
    99. Димче Костовски, ЈОШ ЈЕДАН ДОКАЗ ТИТОВЕ ПОМОЋИ ИМПЕРИЈАЛИСТИМА У ГРЧКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 18 од 16 септембра 1949.
    100. Јакуб Берман, КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРЕВРАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 (45) од 16. септембар 1949.
    101. П. Попивода, ИЗДАЈНИЧКА ДЕЛАТНОСТ КЛИКЕ ТИТА-РАНКОВИЋА ЗА ВРЕМЕ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „Нова Борба“, Број 23 од 28. септембра 1949.
    102. Наслов: ОДЛУЧАН УДАРАЦ АМЕРИЧКОЈ ШПИЈУНСКОЈ ЈАЗБИНИ ТИТА-РАНКОВИЋА, „Нова Борба“, Број 23 од 28. септембра 1949.
    103. Мишић М., КЛИКА ТИТА-РАНКОВИЋА НЕШТЕДИМИЦЕ ТРГУЈЕ СА НАЦИОНАЛНОМ ИМОВИНОМ ЈУГОСЛАВИЈЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 11 од 16. септембра 1949.
    104. Недељковић М., ТИТОВЦИ СУ СТВОРИЛИ НЕИЗДРЖЉИВЕ ЖИВОТНЕ УСЛОВЕ ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РАДНИКЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 11 од
    16.ИX.1949.
    105.Наслов: СТВАРАЊЕ ОСОВИНЕ „АТИНА-БЕОГРАД“ ОПАСНОСТ ПО МИР, „За трајни мир, за
    народну демократију!“, Број 27 (87) од 7.ВИИ.1950.
    106. Наслов: НОВИ КОРАК ТИТОВЕ КЛИКЕ КА РЕСТАУРАЦИЈИ КАПИТАЛИЗМА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 27 (87) од 7.VII.1950.
    107. Наслов: БОРБОМ ЗА МИР ОБУЗДАТИ АМЕРИЧКЕ АГРЕСОРЕ – ДАЉЕ РУКЕ ОД КОРЕЈЕ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 27 (87) од 7 VII.1950.
    108. Наслов: БОРБА ПРОТИВ ТИТОВЕ КЛИКЕ – ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИЧКИ ДУГ КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА, „За трајни мир, за народну демократију!“, 30 јун 1950.
    109. Наслов: ФАШИСТИЧКИ НАСИЛНИЦИ ПРЕВАЗИШЛИ СВЕ МЕРЕ, „Напред“, Број 8 од 6.ВИ.1949.
    110. Наслов: ОД СОЦИЈАЛИЗМА КА ФАШИЗМУ, „Напред“, Број 8 од 6.ВИ.1949.
    111. Илић Радомир, УДБА – СИСТЕМАТСКИ ПРИПРЕМАНО ОРУЂЕ КОНТРАРЕВОЛУЦИЈЕ, „Напред“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Број 8 од 6.ВИ.1949.
    112. Вељковиц Стојадин, ТЕРОРИСАЊЕ РАДНИКА У РУДНИКУ „МАЧКАТЦА“ И НА ГРАДИЛИШТУ „ВЛАСИНА“, „Напред“, Број 8 од 6.ВИ.1949.
    113. Наслов: ФАСИШТИЧКИ БАНДИТИ ПРЕВРШИЛИ СУ СВАКУ МЕРУ, „Нова Борба“, Број 21 од 7.ИX.1949.
    114. Наслов: ПОВОДОМ ТИТОВОГ ПОКРЕТА ЗА ВИСОКУ ПРОИЗВЕДНОСТ, „Нова Борба“, Број 21 од 7.ИX.1949.
    115. Наслов: ОРУЖАНЕ АКЦИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА НА ПАПУКУ, „Нова Борба“, Број 21 од 7.ИX.1949.
    116. Ерне Гере, НЕКИ ЗАКЉУЧЦИ СА ПРОЦЕСА ШПИЈУНСКОЈ БАНДИ РАЈКА-РАНКОВИЋА-ТИТА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 19 (46) од 23.ИX.1949.
    117. Блас Рока, ПЛАН ПОРОБЉАВАЊА ЗАОСТАЛИХ ЗЕМАЉА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    118. Наслов: НОВИ МОЋНИ ПОРАСАТ СВЕНАРОДНОГ ПОКРЕТА ЗА МИР, ПРОТИВ ПОТПАЉИВАЧА РАТА, „За трајни мир, за народну демократију!, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    119. Мацос Ракоси, УНИШТЕЊЕ ТИТОВЕ АГЕНТУРЕ У МАЂАРСКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    120. Толкунов Л., БЕОГРАДСКИ ПРОВОКАТОРИ ПРИТЕРАНИ УЗ ЗИД, „За трајни мир, за народну демократију!’, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    121. Луиђи Лонго, СВАКИ ИМА ОНАКВЕ ПРИЈАТЕЉЕ КАКВИ МУ ДОЛИКУЈУ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    122. Мартин Хорват, РАЗОБЛИЧАВАЊЕ И ЛИКВИДАЦИЈА РАЈКОВЕ БАНДЕ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 20 (47) од 1.X.1949.
    123. Наслов: ФЕСТИВАЛ СВЕТСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ У БУДИМПЕШТИ, „За победу“, Број 3 од 28.ИX.1949.
    124. Наслов: ПИСМО УДРУЖЕЊА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ СТУДЕНАТА У ПОЉСКОЈ СВЕТСКОМ ФЕСТИВАЛУ У БУДИМПЕШТИ, „За победу“, Број 3 од 28.ИX.1949.
    125. Наслов: НОТА СОВЈЕТСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За победу“, Број 3 од 28.ИX.1949.
    126. Наслов: ГЊЕВ НАРОДА ЗБРИСАЋЕ КЛИКУ ТИТА-РАНКОВИЋА. ЊУ НЕЋЕ СПАСТИ НИ КРВАВИ ТЕРОР НИ ШПИЈУНСКА СЛУЖБА ИМПЕРИЈАЛИСТИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Орган југословенских полит-емиграната у НР Румунији, Број 10 од 1.X.1949.
    127. Наслов: БРАТСКИ СОВЈЕТСКИ САВЕЗ – ОСЛОБОДИЛАЦ И ЗАШТИТНИК НАШЕГ НАРОДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    128. Наслов: ТЕРОРОМ И ПРЕТЊАМА ТЕРА СЕ ОМЛАДИНА НА ГРАДЊУ АУТОПУТА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    129. Радоња Голубовић, БУРЖОАСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ ТИТОВЕ КЛИКЕ ПОД МАСКОМ СОЦИЈАЛИЗМА, Москва, 1948.
    130. Перо Попивода, ТИТОВА КЛИКА УНИШТАВА КОМУНИСТЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ, Москва, 1949.
    131. Рено де Жувенел, ТИТО – ГЛАВАР ПРЕДАТЕЛЕЈ, Москва, 1951. 132. Ј. В. Стаљин, Куда води национализам Титове групе? Москва, 1949. 133. Pero Popivoda, FOR THE RESTORATION OF REVOLUTIONARY, GENUINELY COMMUNIST PARTY OF YUGOSLAVIA, 1950.
    134. Lorraine M. Lees, KEEPING TITO AFLOAT – THE UNITED STATES, YUGOSLAVIA, AND THE COLD WAR, University Park, Pa., 1997.
    135 Sayers, M., and Kahn, A. E., GREAT CONSPIRACY – THE SECRET WAR AGAINST SOVIET RUSSIA, Boston, 1946.
    136. Henry L. Roberts, TITOIZM AND COMINFORM, Havard University Press, 1952. 137. Adam B. Ulam, Titoism and the Cominform, Harvard University Press, July 1952.

  9. general Arsa Jovanovic je covek koji je 1.decembra 1942. naredio napad na Pljevlje koje je bilo prepuno Italijana..
    tom prilikom je poginulo oko 300 partizana iz bataljona **Bajo Pivljanin** takodje iz **Komskog** bataljona i **Zetsko-Ljesanskog**..
    dva puta je komandovao napad pa posle povlacenje…..
    eeeej 300 ljudi gurnuti u sigurnu smrt…..
    pozvan je u vrhovni stab kod Tita na raport i umesto da bude kaznjen i degradiran jer je imao cin kapetana Tito ga proizvodi u cin generala…..
    koji bre general kad obican seljak bi bolje sacuvao svoje ljudstvo od ovog skolovanog oficira?????????
    o uzrocima njegove smrti kolaju razne price…..
    jedni kazu pokusao sa lovocuvarem da prebegne u Rumuniju za vreme rezolucije informbiroa pa naleteo na granicnu patrolu dok drugi govore ovu tvoju verziju Bukovicu….
    ne znam sta je tacno ali sasvim sigurno znam da je zbog ovog toboz generala izginulo 300 ljudi u bitci za Pljevlje i da je za to nagradjen umesto degradiran od partizanske vrhuske..

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here