И Немци су му се дивили: Херојска смрт сина славног војводе Живојина Мишића

Поделите:

Александар Мишић Аца, син славног војводе Живојина Мишића, био је српски официр у војсци Kраљевине Србије. Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату, након чега је, све до 1922. године био члан војске Kраљевине Срба Хрвата и Словенаца.

Након напуштања војске и пензионисања, официр Мишић преузима службу в.д. управника Врањске Бање и на том месту остаје све до позива Драгољуба Драже Михаиловића да се прикљући четничким одредима Југословенске војске.

Мало након почетка Другог светског рата у Србији, као пензионисани официр Александар Мишић у својој кући у селу Стугарник 11. маја 1941. године дочекује генералштабног пуковника Драгољуба Михаиловића са којим доноси одлуку о наставку борбе против окупатора и стварању герилске војске на целом простору Kраљевине Југославије.

У ноћи између 10. и 11. маја 1941. године са једним делом Горског одреда у кући војводе Живојина Мишића у селу Струганик дошли су генералштабни пуковник Драгољуб Михаиловић, мајор Миодраг Палошевић и наредник Перовић. Пуковник Михаиловић се састао са војводиним сином, мајором Алексанром Мишићом, ради договора са својим старим пријатељем. Дража је, с врата, рекао:

„Александре, ти и ја ћемо подићи трећи устанак. Учинићемо све да народу олакшамо ово робовање и да се ми, стари Солунци, не обрукамо. Борићемо се до краја.”

За време Другог светског рата био је командант Рибничког четничког одреда у Четничким одредима Југословенске војске, обавештајац и један од главних устаничких вођа уз пуковника Драгољуба Михаиловића током устанка 1941. године. Заробљен је од стране Немаца 6. децембра 1941. године током окупаторске офанзиве Равну Гору која је носила шифровано име Операција Михаиловић.

После заузимања партизанског Ужица, Немци су 3. децембра издали наређење за Операцију Михаиловић, напад на његове снаге на Равној гори. Михаиловић се склонио код Мишића у Струганику. Ту су опкољени, али је Михаиловић једва успео побећи. Немци су заробили Мишића и Фрегла и касније их стрељали.

О херојској смрти официра Мишића мало се зна. Био је човек који се бори до последњег атома снаге, па је на самом крају урадио ствар због које су му се и Немци поклонили.

У аутобиографском роману Моме Капора “Леп дан за умирање” насталом током бомбардовања Србије 1999. године наш писац пише о невероватном подвигу и херојској смрти двојице јунака, Александра Мишића и Словенца мајора Фрегла.

Једна Африканка постала је права шумадијска снајка: Неколико ствари посебно цени у Србији, а ево и како се снашла у селу крај Младеновца

Причу, која је нашем писцу дала снаге да издржи тешке дане рата у Србији, преносимо у целости:

“Када су Немци 1941. године у селу Стругарнику, ухватили два мајора краљевске војске, Александра Мишића и његовог колегу, Словенца Флегла, одвали су их у Ваљево да их стрељају.
Пре тога, понудише мајору Александру, сину војводе живојина Мишића, да му поштеде живот, будући да му је мајка била чистокрвна Немица и звала се Лујза.
“Пола ваше крви је немачко…”- казао му је тада немачки официр.
“Та половина је истекла на Колубари!”- одговорио је син војводе Мишића.

Као официри, осуђеници су имали права на последње жеље.
Александар Мишић затражио је да му одвежу руке и дозволе да одреши пертлу на левој цокули, што му је и омогућено.

Мајор Флегл, затражио је од команданта дозволу да сам командује стрељачким водом на свом погубљењу, и немачки официр, задивљен његовом храброшћу, то му и одобри.

“Нишани”- командовао је храбри мајор, а када су Немци подигли пушке на двојицу официра пред зидом, Александар Мишић хитро свуче цокулу са ноге и завитла је на њих.

Желео је да умре у борби и то је било највише што је могао да учини пре но што је мајор Флегл командовао: “Феуер!”, после чега су обојица пала један преко другог.

Мислим на мајора Мишића и ове ноћи док потмуло режи небо препуно непријатељских авиона.

Као и остали моји суграђани, осуђен сам на смрт.
Излазим на авлију и зурим у мрачно небо одакле ће за који час долетети бомба.
Не носим никакве ципеле на шнирањем па лако скидам леву мокасину и завитлам је унебо гађајући авионе што се обрушавају на мој град.
Мокасина пада на комшијску шупу и остаје на њеном крову. Шта ћу сад без једне мокасине?”

(ВИДЕО) БРУКА И СРАМОТА НА ПРЕДСТАВИ АУДИЦИЈА: Београђани дошли да се забаве, а Емир им сервирао скраћени говор из Сребренице!

Указом Југословенске владе у егзилу, од 14. јануара 1942. године, Александар Мишић постхумно је одликован орденом Карађорђеве звезде ИВ степена са мачевима, заједно са генералштабним мајором Иваном Флеглом.

Извор: Опанак.нет

Поделите:

17 COMMENTS

  1. Kada je Vuk draskovic objavio ovu pricu u Srpskoj Reci 1990te bio je koljac i umobolnik. Jos malo pa cete i vi sa sve Lu.etom prihvatiti NATO ako bi vam to makar malo odagnalo kraj. Kad bi vam NaTO garantovao da se dosijea DBa nece otvarati sutra biste usli u njega i kolo igrali pride

  2. U JNA usranoj, najgora uvreda je bila kad ti desetar podvikne sta si nabio tu kapu “ko srpski dobrovoljac”…a sad se folirate snnekim patriotizmom gamadi nKVDovska jebo vam Putin mater

  3. Е, драги Балабан Миловане и драги Бранко Радун. Недавно нисте објавили мој осврт на текст о новим промјенама у СПЦ. Прије чавошког сам рекао да је нови назив СПЦ подвала и тсал. објавлјујете псовке и вулгарности. браво, господо, браво.

  4. Poenta je matematicka a ne kozmeticka. Broj vernika nasoj Crkvi opada a ona umesto da usmerava vernike na saradnju i partnerstvo sa najbogatijima, usmerava nas na svadju sa takvima i vezivanje za rusku sirotinju. I najbolji Ustav nece imati nikakve vajde do 2060.

  5. Opada. Opada i u Americi a nece kod vas. Kod vas je sirotinja a priloga nema. A sve manje stba i sve manje priloga samo pokqzuje da samnja u pravu. Eto cak ste Lune natrpali NKVDovcr u SPC pa sad rade u korist svoje stete. Gde god komunista stavi sapu samo beda, sirotinja laz i propadanje. Staristike sve govore

      • https://en.wikipedia.org/wiki/Ben_Carson

        Nemate vi toliko primera koliko je humanih i vrhunskih ljudi stvorio americki kapitalizam. Vrhunske operaije se rade u Americi a ne u komunistickim zemljama. Dakle stoji, ako broj vernika opada, broj ljudi koji ulaze u Crkvu opada, imovno stanje i platezna moc tih ljudi opada, a nasa Crkveni Velikodostojnici ne dizu glas protiv tih trendova i odluka koji Srbiju a i dugotrajnost SPC guraju u propast, onda problem nije u Ustavu Crkve…nego je problem u tome sto neko u SPC radi u korist njenog nestajanja za 100 godina. Neko tu radi u tome da se u srpskoj svesti stavi znak jednakosti izmedju SPC i ruske zaostalosti……..i siromastva.

      • Ja sam pitao majmune kao Lu.e, dajte mi jedan proizvod, jedan,…evo pertla, sraf u nekoj masini…..da je napravljen u Rusiji ili Kini (od njihovih firmi) a da svet ne moze bez njih…….da je toliko napredan da svet gleda na Rusiju, neko dostignuce ruske inzenjerije…..to je najzaostaliji, najretrogradniji svet koji postoji. Ko danas u Srbiji ide ka tome da se Srbija sa tom zaostaloscu poveze….je zlikovac, neprijatelj Srbije par ekselans……Srbija bre sa Kosovom trguje 10x vise nego sa Rusijom…..heheh…..lik iz Djindjiceve price (a govorio ja da je on bio Udbas do srzi) govori da se planirali da izvoze poljoprivredne proizvode u Rusiju pa ce barter aranzmanima da se Srbija obogati haha…….Ruska beda ce da kupi proizvode srpske bede. Djubrad jedna zlikovacka komunisticka

  6. VAsa jedina nada je da Stbi ne vole statistiku i zelja vam je da vladate do 2080 kad ce srba biti 2 miliona i do 2100 kad ce srbi biti ubedljiva manjina u srbiji. Vi ste proklete ubice i lazovi

  7. NEMa sta, vi ste vas posao uradili. Hibridni rat komunista protiv stba, malo ubiti, malo iseliti, pomakedonciti, osiromasiti, pozelenasiti i nakon toga ce srbi reci pa niste nas ubili bas sve, niste nas pozelenasiti bas sve niste nas osiromasili bas sve i zato smo vam zahvalni, vama i vasem drugu i vozdu NKvda Putinu

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here